Uzročnik
Humani papiloma virus (HPV), jedan je od glavnih uzroka nastanka ovog karcinoma. To ne znači da ce svaka žena koja ima HPV oboleti od ovog oboljenja. Pušenje, rano započinjanje seksualnih odnosa, promiskuitet, ne korišćenje kondoma takođe su faktori za nastanak oboljenja. Postoji povećan rizik među ženama koje uzimaju kontraceptivne pilule. Smatra se da je tako zato što su takve žene polno aktivnije, manje koriste kondome i češće se podvrgavaju Papa testovima kako bi im lekar propisao kontraceptivno sredstvo. Žene sa HIV infekcijom ili žene kod kojih je izvršena transplantacija nekog organa mogu biti izložene većem riziku. Infekcije genitalnim herpesom ili hronične infekcije hlamidijom (kao polno prenosivim bolestima), mogu povećati rizik.
Klinička slika
U početku razvijanja bolesti uglavnom nema specifičnih simptoma. Ukoliko se ipak jave to su: vaginalni sekret koji može biti svetle boje, ne mnogo gust, roze ili smeđe boje, pomešan sa krvlju, ili tamne boje i neprijatnog mirisa. Simptomatologija se može ispoljiti i nenormalnim vaginalnim krvarenjem, između menstrualnih ciklusa, posle seksualnog odnosa ili nakon menopauze, zatim gubitak apetita i težine, umor, bol u karlici, leđima ili nogama.
Dijagnoza
Papa test, koji se izvodi korišćenjem komadića vate, četkice ili malog drvenog štapića da bi se sastrugao unutrasnji deo cerviksa, prednja i zadnja spoljašnja strana kako bi se uzele ćelije za analizu je najpouzdaniji metod otkrivanja ove bolesti. Postupak uzimanja materijala obično nije bolan i uglavnom se oseća kao pritisak. Papa testovi su vrlo efikasni kod otkrivanja prekanceroznih stanja cerviksa. Njegova efikasnost zavisi od toga koliko često se test izvodi zato što ponekad jedan Papa test neće pokazati abnormalne ćelije čak i kada su displazija i tumor prisutni. Ukoliko cerviks izgleda abnormalno, normalan Papa test nije dovoljan. Ukoliko se pronađu abnormalne ćelije uzima se uzorak tkiva (biopsija) iz cerviksa.
Lečenje
Lečenje zavisi od vrste, stadijuma, veličine i oblika tumora, starosnog doba i opšteg zdravstvenog stanja žene. U najranijem stadijumu, bolest je izlečiva uklanjanjem ili uništavanjem prekanceroznog i kanceroznog tkiva. Ovo se može učiniti bez uklanjanja uterusa tako da je žena još uvek sposobna za rađanje. U težim slučajevima neophodno je uklanjanje uterusa (histerektomija) se vrši sa ili bez uklanjanja jajnika. Kod bolesti koja je uznapredovala, može se izvršiti radikalna histerektomija, kod koje se uklanja uterus i dosta okolnog tkiva, uključujući i lokalne limfne čvorove. Terapija zračenjem (visoke doze rendgenskih zraka ili drugih visoko energetskih zraka kako bi se uništile ćelije malignih tumora) ili hemoterapija (korišćenje lekova kako bi se uništile ćelije malignih tumora) se koriste za lečenje malignih tumora koji se prošire ili kada je došlo do recidiva.
Prevencija
Većina žena kod kojih je otkriven maligni tumor cerviksa nisu praktikovale Papa test ili nisu nakon jednog abnormalnog Papa testa ništa preduzele. Najveći faktor rizika je neredovno praćenje Papa testova koji bi trebalo da se radi jednom godišnje kod polno aktivnih žena i najkasnije od dvadesete godine života kod onih koje nisu imale seksualni odnos. Nakon bilo kakvih abnormalnih nalaza treba se podvrgnuti kolposkopiji i biopsiji. Postoje dva načina da se prevenira tj. spreči cervikalni maligni tumor. Prvi je da se spreči infekcija sa HPV, drugi da se redovno kontrolišu Papa testovi koji će otkriti premaligna stanja i HPV. Izbegavanje polnih odnosa pre fizičke i mentalne zrelosti je takođe jedan od načina Žene bi trebalo da smanje broj seksualnih partnera, izbegavaju seksualno promiskuitetne partnere kao i pušenje. Prezervativi mogu pomoći kod prevencije prenosa HPV. HPV infekcija uzrokuje genitalne bradavice tzv. kondilome koji mogu biti jedva vidljivi.
