Rak bubrega (Karcinom bubrega)

Faktori rizika

Tačan uzrok nastanka karcinoma bubrega nije poznat. Ipak različitim studijama izdvojeni su neki od mogućih rizik faktora: - pušenje cigareta jedan jed od glavnih rizik faktora. Procenjuje se da ovaj porok udvostručuje rizik od nastanka karcinoma bubrega

- osobe koje na poslu rade s kancerogenim supstancama

- prkomerna telesna težina

- razvija se u velikom procentu kod osoba na dijalizi zbog insuficijentnih bubrega. Prosečno 6% pacijenata sa stečenom cističnom bolesti razvija ovaj karcinom.

- zloupotreba analgetika

- dugotrajno konzumiranje analgetika koji sadrže acetil-salicilnu kiselinu (Aspirin, Andol) i fenacetin može doprineti insuficijenciji bubrega i povećati rizik od karcinoma.

- genetski faktor

Simptomi

Najprepoznatljiviji simptomi su krv u mokraći (hematurija), čudna boja mokraće (tamna ili kao rđa), mukla bol u donjem delu leđa ispod donjih rebara, trbuhu, slabinama. Najveći problem u tretmanu ove bolesti predstavlja njena podmuklost. Mnogi karcinomi ne izazivaju bol i često pacijenti nemaju simptoma sve dok bolest ne uznapreduje.  Takođe, neki od nespecifičnih simptoma mogu biti: bol u slabinama ili simptomi kao što su povišena temperatura, umor, gubitak na težini, anemija. Može se javiti paraneoplastični sindrom koji uključuje povišenu temperaturu nepoznatog porekla, zatim povećana koncentracija kalcijuma, izlučivanje mleka iz dojki, Cushingov sindrom, povećana koncenracija eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), povišen krvni pritisak. Nalazi transaminaza (jetrenih enzima) mogu biti poremećeni.

Dijagnoza

Bubrežni karcinom se može dijagnostifikovati ultrazvukom (UZV) ili kompjuterizovanom tomografijom (CT, skener), mada magnetna rezonanca (MR) daje detaljniji prikaz tumora i njegovog prodiranja u okolne strukture, Renalna arteriografija je metoda koja daje prikaz krvnih sudova tumora. Snimak pluća rentgenom je neophodan, jer su metastaze u plućima vrlo česte.

Lečenje

Mogućnosti lečenja karcinoma bubrežnih ćelija uključuju hirurški zahvat, zračenje i lekove kao što je imunoterapija i hemoterapija. Lečenje uglavnom zavisi od stadijuma bolesti. Hormonska ili hemoterapija ne daje efekte ako su prisutne metastaze, a izlečenje se ponekad može postići ekscizijom solitarnih metastaza. Primena imunoterapije može smanjiti tumor i produžiti preživljavanje. Transabdominalno radikalno odstranjivanje zahvaćenog bubrega uz odstranjivanje regionalnih limfnih čvorova je standardno lečenje i daje objektivnu priliku za izlečenjem ukoliko je tumor još lokalizovan.  

Prognoza

Procenat petogodišnjeg preživljavanja je oko 70% ako je tumor ograničen na bubreg, a manji od 5% ukoliko su prisutne udaljene metastaze.