Miom

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka mioma nije poznat. Istraživanja pokazuju kako miom nastaje bujanjem promenjenih glatkih mišićnih ćelija. Češće se javlja kod žena unutar jedne te iste porodice što potvrđuje ulogu naslednog genskog faktora. Postoje činjenice koje govore da estrogena stimulacija igra bitnu ulogu u patogenezi mioma (javljaju se u generativnom periodu žene, uvećavaju se za vreme trudnoće, a ima ih i kod žena koje uzimaju oralne kontraceptive, pokazuju tendenciju smanjenja u postmenopauzi). Ove činjenice pokazuju da hormonski faktor igra odlučujuću ulogu, ali se ne može tvrditi da ih izaziva, već samo da utiče na njihov rast. Svaka treća žena iza 35. godine života ima miom.

Klinička slika

Miomi mogu imati simptome, ali nije pravilo. Simptome daje oko 35% mioma. Miomi bez simptoma otkrivaju se slučajno pri pregledu. Simptomatski miomi odlikuju se različitim intenzitetom, zavisno od veličine mioma, njegove lokalizacije u materici, promenama mioma i o tome da li je žena trudna ili ne.
Simptomi su sledeći: nepravilna i obilna krvarenja iz materice čija je posledica anemija koju je obično teško lečiti, bol, napetost u donjem delu trbuha koja nastaje zbog pritiska mioma na okolne organe i strukture; ukoliko je tumor veliki, može uzrokovati venski zastoj i trombozu i poremećaj pražnjenja debelog creva, neplodnost (2-10% neplodnosti nastaje zbog mioma), spontani pobačaji - javljaju se dvaput češće u žena sa simptomima mioma.

Miomi i trudnoća-2-10% uzroka neplodnosti otpada na miome. Ukoliko je miom jedini uzrok neplodnosti, nakon njegova odstranjenja, 40% bolesnica zatrudni. Ukoliko miom postoji za vreme trudnoće, u drugom i trećem trimestru može dosta da poraste, i da izazove prevremeni porođaj ili spontani pobačaj. Moguće su i komplikacije nakon porođaja jer tada miom pojačano krvari i može dovesti ženu u životnu opasnost.

Komplikacije

Miomi deformišu matericu, pritiskaju jajnike i jajovode pa mogu doprineti nastanku neplodnosti. Maligna promena mioma je vrlo retka; javlja se u svega 0,1 - 0,5% slučajeva. Komplikacije koje miomi uzrokuju na drugim organima i organskim sistemima uključuju nastanak teške anemije zbog obilnih krvarenja. Manjak gvožđa koji tako nastaje često je vrlo otporan na lečenje. Veliki miom vrši pritisak na okolne strukture, što je neugodno i opasno kod pritiska na mokraćni sistem i debelo crevo kada nastaje poremećaj oticanja mokraće i stolice.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda koji se može dopuniti digitorektalnim pregledom (pregled zadnjeg dela debelog creva). Koristan je ultrazvučni pregled, histerosalpingografija (metoda kod koje se kontrast ubrizgava u matericu i jajovode i dobije se slika unutrašnjosti tih organa). histeroskopija (posmatranje unutrašnjosti materice optičkim instrumentom).

Lečenje

Miom nije isti kod svake žene, lečenje zavisi od niza faktora - starosti žene, broja porođaja, je li trenutno trudna ili priželjkuje trudnoću, od simptoma, lokalizacije tumora, opšteg zdravlja i postojanja komplikacija u samom miomu ili u drugim organskim sistemima. Mali miom, bez komplikacija i simptoma, može se lečiti hormonski (anGnRH - analozi gonadotropin oslobađajućeg hormona). Ovim lečenjem postiže se smanjenje mioma u oko polovine bolesnica, što je često dovoljan terapijski učinak. Koristi se ukoliko žena želi još dece, ukoliko iz bilo kojih razloga ne može pristupiti hirurškom zahvatu odstranjenja mioma ili materice i kao priprema za operativno lečenje
Veliki miom, koji uzrokuje simptome i razvija komplikacije preporučljivo je hirurški lečiti. Može se odstraniti samo miom (miomektomija) ili cela materica (histerektomija), što zavisi takođe od navedenih faktora i ženine želje za trudnoćom.