Uzrok nastanka
Uzrok nastanka lejomioma nije poznat. Istraživanja pokazuju kako nastaje bujanjem promenjenih glatkih mišićnih ćelija. Češće se javlja kod žena unutar jedne te iste porodice što potvrđuje ulogu naslednog genskog faktora. Postoje činjenice koje govore da estrogena stimulacija igra bitnu ulogu u patogenezi lejomioma (javljaju se u generativnom periodu žene, uvećavaju se za vreme trudnoće, a ima ih i kod žena koje uzimaju oralne kontraceptive, pokazuju tendenciju smanjenja u postmenopauzi). Ove činjenice pokazuju da hormonski faktor igra odlučujuću ulogu, ali se ne može tvrditi da ih izaziva, već samo da utiče na njihov rast.Klinička slika
Većina lejomioma nastaje na fundusu i telu materice, a samo 3% na cerviksu. Lejomiomi mogu imati simptome, ali nije pravilo. Asimptomatski lejomiomi otkrivaju se slučajno pri pregledu. Simptomatski se odlikuju različitim intenzitetom, zavisno od veličine tumora, njegove lokalizacije u materici, promenama i o tome da li je žena trudna ili ne.
Najčešći simptom je abnormalno krvarenje koje se u oko 40-50% slučajeva ispoljava sa jakim i produženim menstrualnim krvarenjima. Pojačano menstrualno krverenje (hypermenorrhoea) ukazuje na intramuralnu lokalizaciju tumora, a pojačano i produženo (menorrahgia) na submukozni lejomiom. Posledica ovih krvarenja može biti anemija koju je obično teško lečiti. Zatim se javlja bol i napetost u donjem delu trbuha koja nastaje zbog pritiska lejomioma na okolne organe i strukture ili usled degenerativnih promena u samom tumoru; ukoliko je tumor veliki, može uzrokovati venski zastoj i trombozu i poremećaj pražnjenja debelog creva i bešike, neplodnost, spontane pobačaje.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda koji se može dopuniti digitorektalnim pregledom (pregled zadnjeg dela debelog creva). Koristan je ultrazvučni pregled, histerosalpingografija (metoda kod koje se kontrast ubrizgava u matericu i jajovode i dobije se slika unutrašnjosti tih organa) i histeroskopija (posmatranje unutrašnjosti materice optičkim instrumentom).
Lečenje
Lečenje zavisi od niza faktora - starosti žene, broja porođaja, je li trenutno trudna ili priželjkuje trudnoću, od simptoma, lokalizacije tumora, opšteg zdravlja i postojanja komplikacija u samom tumoru ili u drugim organskim sistemima. Mali lejomiom, bez komplikacija i simptoma, može se lečiti hormonski (anGnRH - analozi gonadotropin oslobađajućeg hormona). Ovim lečenjem postiže se smanjenje tumora u oko polovine bolesnica, što je često dovoljan terapijski učinak. Koristi se ukoliko žena želi još dece, ukoliko iz bilo kojih razloga ne može pristupiti hirurškom zahvatu odstranjenja lejomioma ili materice i kao priprema za operativno lečenjeVeliki lejomiom, koji uzrokuje simptome i razvija komplikacije preporučljivo je hirurški lečiti. Može se odstraniti samo tumor (lejomiomektomija) ili cela materica (histerektomija), što zavisi takođe od navedenih faktora i ženine želje za trudnoćom.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde