Keloid je benigna, oštro ograničena, hipertrofična masa koja nastaje nakon povrede ili nakon nekih drugih patoloških stanja kože, a može se javiti i spontano. Za razliku od hipertrofičnog ožiljka, može se protezati i van granica traume koja mu je prethodila.
Uzrok nastanka
Keloidi se najčešće javljaju posle opekotina, akna vulgaris, bakterijskih infekcija, a i u postoperativnom ožiljku. Za nastanak spontanih keloida, pretpostavlja se, značajne su neregistrovane mikrortraume. Keloidi se češće javljaju u nekim familijama, češće se javljaju kod mlađih ljudi, kod žena i crnaca.
Klinička slika
Predilekciona mesta su lice, ušne školjke, vrat, gornji deo leđa, presternalna regija, a veoma se retko nalaze na dlanovima i tabanima. Keloidi nastaju nedeljama ili mesecima nakon povrede kao debeli tvrdi ožiljci glatke i sjajne površine, bez dlaka, u početku crvenosmeđe boje, koja s vremenom postaje svetloružičasta. Kada dostigne određenu veličinu, keloid više ne raste. Ponekad se javlja osećaj svraba ili boli.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, dermatološkog nalaza i histološkog nalaza. U histološkoj slici dominira nalaz gusto isprepletenih, delom homogenih, koncentrovanih kolagenih vlakana u dermisu. Elastična vlakna nedostaju. U svežim promenama prisutni su i fibroblasti, limfociti i mastocita. Epidermis je nepromenjen ili istanjen, uz atrofiju dlaka i lojnih i znojnih žlezda.
Lečenje
U lečenju keloida koji nisu stariji od šest meseci indikovana je intralezionalna aplikacija kortikosteroida uz lokalno nanošenje kortikosteroidnih masti ili krema. U nekim slučajevima dolazi u obzir i RTG-terapija, ako i krioterapija tečnim azotom. Izvestan efekat može da se postigne hirurškim uklanjanjem ožiljka, uz lokalno ubrizgavanje interferona alfa, triamcinolon-acetonida ili bleomicina.
