Endokrinolozi upozoravaju na epidemiju gojaznosti i dijabetesa

Tokom zimskih meseci, u vreme slava i paraznika, endokrinolozi dodatno savetuju građane da izbegavaju prejedanje i upozoravaju na ozbiljnu pretnju epidemije gojaznosti i dijabetesa koji je njena prateća bolest.

Na ovu temu, govorila je Prof.dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodina.

O epidemiji gojaznosti u Evropi

Dr Edita Stokić: Smatra se da 23% žena, odnosno 20 % muškaraca ima gojaznost u Evropi. Ali, ako gojaznost nastavi ovim tempom rasta negde 2030. godine oko polovina stanovništa Evrope će imati gojaznost. Ako vam još istaknem da je gojaznost u osnovi 80 % nastanka tipa 2 dijabetesa, pogledajte o kojoj armiji pacijenata je reč, odnosno o komplikacijama gojaznosti u vidu tipa 2 dijabetesa. Međutim, možemo reći da sa porastom broja gojaznih osoba raste i broj osoba koje imaju tip 2 šećerne bolesti.

Gojaznost kod muškaraca i žena

Dr Edita Stokić: Svaki muškarac koji je gojazan ima desetostruko veći rizik da razvije tip 2 šećerne bolesti nego njegov vršnjak koji nije gojazan ili, ako govorimo o populaciji žena, tada svaka žena koja je gojazna ima 30 puta veći rizik da oboli od šećerne bolesti tipa 2 nego njene vršnjakinje koje nisu gojazne.

Gojaznost i dijabetes tip 2

Dr Edita Stokić: Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uvećanjem masne mase tela, u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija. Gojaznost u ovo moderno doba jedan je od značajnih faktora rizika za nastanak tipa 2 šećerne bolesti. Smatra se da poremećaj u veličini masnog tkiva, kao i poremećaj u funkciji masnog tkiva, predstavlja okidač za razvoj brojnih komplikacija među kojima je i nastanak tipa 2 šećerne bolesti.  Ne samo da su podaci pokazali da smo sve gojazniji, da se naša telesna masa povećava, da se broj gojaznih osoba u svetu povećava, već brine jedan drugi podatak – postali smo sve teži, ali i širi. Šta to znači? To znači da je veća količina intra-abdominalnog visceralnog masnog tkiva, masnog tkiva koje se nalazi oko unutrašnjih organa u predelu trbuha, koje je direktno odgovorno za pojavu brojnih komplikacija koje vode ka ubrzanoj arterosklerozi, nastanku kardiovaskularnih bolesti ali istovremeno i pojavi tipa 2 šećerne bolesti.

Postoji podatak da u trenutku otkrivanja šećerne bolesti osobe koje su gojazne imaju dijabetes u 39 % slučajeva. Znači skoro 40 procenata osoba sa dijabetesom u Srbiji je gojazno u trenutku otkrivanja.

Prejedanje u vreme praznika

Dr Edita Stokić: Ja često imam izreku kojom kažem – da bi neka dijetska ishrana uspela, moramo povremeno biti i hedonisti, odnosno za ljudski rod je karakteristika i da uživa u hrani, da nekada i oliže prste, da oseti dobar ukus. Svako od nas voli različite stvari. Neko uživa u slatkišima, neko u masnijim namirnicama, ali u svim tim situacijama treba biti umeren, ne preterivati u količini i, što je neki savet, uvek kalkulisati. Kada god mogu da zamenim neki namirnicu namirnicom manje energetske vrednosti, to treba učiniti. Zašto se, na primer, na nekim gozbama umesto nekog visokoenergetskog kolača ne bi poslužila voćna salata? Zašto se, recimo, ne bi servirali ukusno meso, ali u daleko manjim parčićima uz puno više salate. Dakle, takve dosetke moramo imati u svakodnevnom životu pa povremeno možemo i uživati u tim ukusima koji su nam prijatni.

Porast gojaznosti kod dece

Dr Edita Stokić: Brine nas podatak da imamo sve veću učestalost gojaznosti i među populacijom dečijeg uzrasta. Brojni su podaci koji to obeležavaju i prikazuju. Jedan od podataka, kada se igramo brojevima, kaže da u regionu Evrope jedno od troje dece uzrasta 11 godina je predgojazno ili gojazno. Ako pogledamo gojazne dečake, jedan od tri gojazna dečaka u perspektivi u svom budućem životu će oboleti od šećerne bolesti, a kada posmatramo devojčice, dve od pet devojčica će u perspektivi tokom svog života dobiti tip 2 šećerne bolesti. Tako smo došli i do jednog apsurda koji kaže da, ukoliko nešto ne učinimo, odnosno ukoliko gojaznost nastavi ovim tempom rasta, naša deca će imati kraći životni vek nego njihovi roditelji. Došli smo i do drugog apsurda, a to je da našu decu, mlade, adolescente koji imaju tip 2 šećerne bolesti lečimo praktično istim medikamentima, na primer to je metformin, kao što lečimo i njihove bake. Nije retko da neki od mladih gojaznih dečaka prima antihipertenzivnu terapiju, lekove protiv povišenog pritiska, poput njegovog dede.

Prevencija gojaznosti

Dr Edita Stokić: Lečenje gojaznosti se zasniva na odgovarajućoj dijetskoj ishrani, mi kažemo da je to medicinska nutritivna terapija gde hrana postaje lek i da je svaka dijetska ishrana kod gojaznih osoba udružena sa smanjenjem energetskog unosa, znači, smanjiti količinu hrane, menjati sastav namirnica koje se unose, a s druge strane voditi računa da se poveća i nivo fizičke aktivnosti. Ukoliko medicinska nutritivna terapija i povećan nivo fizičke aktivnosti, uz uopšte promenu stila života, ne dovede do adekvatnih rezultata, u lečenju gojaznosti i prevenciji tipa 2 šećerne bolesti, na raspolaganju su nam medikamenti, ali reč je isključivo o lekovima koji su registrovani za lečenje gojaznosti a ne o brojnim preparatima koje nas svakodnevno obasipaju reklamama. Kod gojaznosti postoji i mogućnost hirurškog lečenja gojaznosti kada se odgovarajućim hirurškim tehnikama utiče na taj energetski unos koji će sada, nakon operativnog zahvata, biti smanjen ali i hirurške intervencije nisu rezervisane za sve gojazne pacijente i, naravno, i tu postoje odgovarajuće indikacije koju vrstu, kada i kome primeniti odgovarajuću hiruršku intervenciju.