Jedni se znoje u pokretu, drugi sa tegovima, ali osim na formiranje mišića, fizička aktivnost utiče i na apetit. Različite vrste vežbanja, različito aktiviraju "hormone" gladi, odnosno sitosti.
Različite fizičke vežbe, različito deluju na lučenje dva ključna hormona koji utiču na apetit, grelin (podstiče apetit) i peptid YY (smanjuje apetit).
Uporednim istraživanjem uticaja aktivnosti na pokretnoj traci i rada za benchom, naučnici sa Univerziteta Loughborough ustanovili su kako ispitanici pojačano luče samo gladni hormon grelin, dok je najzaslužniji za sitost peptid YY prisutan u većoj količini u aerobnih vežbača.
Istraživanje je sprovedeno na 11 muških studenata kroz tri osmosatne kure vežbanja. Tokom jednog skupa je 60 minuta trčala na traci i sedam sati odmarala, dok je tokom druge vežbala 90 minuta s tegovima, nakon čega im je preostalo vreme odmaranja od šest i po sati. Treća varijanta je bila kontrolna, kada ispitanici uopšte nisu vežbali.
Oni koji su vežbali aerobno, imali su pad nivoa grelina u krvi i povećanje peptida YY, dok se nakon anaerobnog vežbanja pojačavao grelin, a peptid YY je ostajao na približno na istim nivoima. Obe grupe su u upitnicima izrazile jednak izostanak osećaja gladi, ali hemijski gledano, on je jači u aerobnoj grupi. Učinak 'sitosti' je trajao oko dva sata, zajedno sa vremenom utrošenim na fizičku aktivnost.
Grelin je relativno mlad hormon, otkriven u Japanu pre nekih 10 godina i donedavno poznat kao hormon rasta, a tek odnedavno uočen je njegov uticaj na apetit, dok je peptid YY poznat već četvrt veka. Dosadašnje studije nisu uspevale dati odgovor na pitanje smanjuje li se nivo grelina vežbanjem.
Različite fizičke vežbe, različito deluju na lučenje dva ključna hormona koji utiču na apetit, grelin (podstiče apetit) i peptid YY (smanjuje apetit).
Uporednim istraživanjem uticaja aktivnosti na pokretnoj traci i rada za benchom, naučnici sa Univerziteta Loughborough ustanovili su kako ispitanici pojačano luče samo gladni hormon grelin, dok je najzaslužniji za sitost peptid YY prisutan u većoj količini u aerobnih vežbača.
Istraživanje je sprovedeno na 11 muških studenata kroz tri osmosatne kure vežbanja. Tokom jednog skupa je 60 minuta trčala na traci i sedam sati odmarala, dok je tokom druge vežbala 90 minuta s tegovima, nakon čega im je preostalo vreme odmaranja od šest i po sati. Treća varijanta je bila kontrolna, kada ispitanici uopšte nisu vežbali.
Oni koji su vežbali aerobno, imali su pad nivoa grelina u krvi i povećanje peptida YY, dok se nakon anaerobnog vežbanja pojačavao grelin, a peptid YY je ostajao na približno na istim nivoima. Obe grupe su u upitnicima izrazile jednak izostanak osećaja gladi, ali hemijski gledano, on je jači u aerobnoj grupi. Učinak 'sitosti' je trajao oko dva sata, zajedno sa vremenom utrošenim na fizičku aktivnost.
Grelin je relativno mlad hormon, otkriven u Japanu pre nekih 10 godina i donedavno poznat kao hormon rasta, a tek odnedavno uočen je njegov uticaj na apetit, dok je peptid YY poznat već četvrt veka. Dosadašnje studije nisu uspevale dati odgovor na pitanje smanjuje li se nivo grelina vežbanjem.
