Duševne bolesti i stanja, bolesti zavisnosti (Psihijatrija)

Fetišizam (franc. veštački napravljen objekat, idol) je jedna od seksualnih perverzija koju karakteriše odstupanje u odnosu na objekat.

Transseksualizam je poremećaj polnog identiteta, ispoljen kao odlučno i permanentno odbacivanje sopstvenog anatomskog pola sa željom ili ubeđenjem osobe da pripada suprotnom polu. Često se koristi izraz "zarobljen/a u telu suprotnog pola". Povezan je s neizdrživom željom da se postane osoba drugog pola: građom (anatomski), funkcijom (fiziološki) i u društvu (psihosocijalno).

Piromanija je neodoljiva potreba za paljenjem, podmetanjem vatre i posmatranjem požara.

Ciklotimija je poremećaj cirkadijalnog ritma. Odnosi se na čestu promenu raspoloženja (hipomanija, subdepresija) iz razloga koji su fiziološke prirode, sa izvesnim udelom psihičkog stanja osobe.

Kleptomanija predstavlja opsesivni prisilni nagon za krađom. Javlja se nešto češće kod žena. Nije uzrokovana ekonomskim ili nekim drugim racionalnim razlozima i nije zavisna od vrednosti predmeta.

Opsesivno-kompulsivna neuroza predstavlja poremaćaj ličnosti koju karakterišu prisilne misli i ideje koje su često agresivnog ili seksualnog sardržaja, svakako neprihvatljive, besmislene za osobu, a koje osoba ne može da kontroliše. T

Posttraumatski stresni poremećaj ili PTSP oblik je psiholoških posledica izlaganja stresnim doživljajima, koji uključuju smrtnu opasnost, ozbiljne fizičke povrede ili pretnju fizičkom integritetu osobe i koja ta osoba doživljava krajnje traumatično. PTSP nalazi se kod 1 od 10 ljudi. Nalazi se među najčešćim zdravstvenim mentalnim problemima. Poremećaj može postati tako ozbiljan da onemogući osobi normalan život. Srećom, postoje tretmani koji pomažu ljudima da dovedu svoj život ponovo u ravnotežu.

Socijalne fobije su poremećaji koji se karakterišu iracionalnim strahom od ljudi i socijalnih situacija. Zapravo, osobe s ovim poremećajem se plaše svih situacija u kojima ih drugi mogu gledati i uvrediti. Radi se o strahu od nastupa pri čemu su simptomi mnogo jače izraženi nego kad je reč o normalnoj tremi ili nervozi pred nastup na javnoj sceni. Socijalne fobije obično se javljaju nakon puberteta, a vrhunac dosežu iza 30. godine života. Većina socijalnih fobija evidentna je u dobi između 20. i 35. godine tako da može upropastiti najbolje godine života.

Agorafobija je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i velikim brojem ljudi, sa strahom da na takvom mestu nakon iznenadnog onesposobljenja ne bi bili u stanju pobeći ili potražiti pomoć. Agorafobija čini 60% svih fobija otkrivenih kliničkim pregledima. Češća je kod žena, a započinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi.

Manija je endogena psihoza, ređe se javlja samostalno, češće je udružena s depresijom u jedan krug, kao manično-depresivna psihoza, pa se tada naziva cirkulatorna (bipolarna psihoza, bipolarni poremećaj). Manija počinje u mlađoj dobi, a za nju su karakteristični poremećaji mišljenja, afekta i motorike. Misli naviru bujicom, a raspoloženje je bez razloga podignuto pa bolesnik zrači vedrinom, srećom ili samopouzdanjem. Vremenom se takav bolesnik iscrpljuje.