Prof. dr Zoran Perišić
Prof. dr Zoran Perišić
Kardiologija
Dr Zoran Perišić je kardiolog koji iza sebe ima više od 500 ugrađenih pejsmejkera i više od 550 postavljenih koronarnih stentova. Oktobra 2005.godine dobio je Povelju Medicinskog fakulteta u Nišu zbog uvođenja novih metoda u kliničku praksu. Dr Perišić je doktor koji je na Klinici prvi uradio mnoge intervencije kao što su; ugradnja prvog frekventno adaptibilnog sistema, prva elektronska kontrola pejsmejkera itd.
Zakažite pregled
Slobodni termini za ovog lekara se ne prikazuju online, ali pregled možete zakazati na upit — kontaktiraćemo Vas radi potvrde termina.
Zatražite termin onlineO lekaru
Dr Perišić je doktor koji je na Klinici prvi uradio mnoge intervencije kao što su; ugradnja prvog frekventno adaptibilnog sistema, prva elektronska kontrola pejsmejkera, prvi dvokomorski sistem (VDD i DDD), prvi regulator atrijalnog ritma (AT500-DDDRP), prva kateterizacija levog i desnog srca, prvi PTCA i implantacija stenta. 2005. godine ugradio je prvi Loop recorder (Medtronic 9526) i prvi ICD (Medtronic GEM 7231Cx).
U KC Srbije kao i u insotranim centrima je držao edukacije iz oblasti elektrostimulacije.
Na Institutu Dedinje je imao edukaciju iz oblasti invazivne i interventne kardiologije, kao i na PCR u Parizu 2003. i na JIM u Rimu 2004.godine, PCR 2005.godine. Medtronic kurseve "How to approach complex arrhythmias" i "ICD therapy in the 21st century - Basic training".
Dr Zoran Perišić iza sebe ima više od 500 ugrađenih pejsmejkera i više od 550 postavljenih koronarnih stentova. Od 1991.godine učesnik je svih važnijih kardioloških sastanaka u zemlji i inostranstvu, a iz oblasti kojima se bavi objavljivani su mu radovi na evropskim i svetskim kongresima. Autor je i koautor u preko 340 radova iz oblasti kardiologije. Godine 2004. učestvuje u pisanju udžbenika INTERNA MEDICINA, koji je izašao iz štampe 2005.godine. Oktobra 2005.godine dobio je Povelju Medicinskog fakulteta u Nišu zbog uvođenja novih metoda u kliničku praksu. Glavni istraživač je u studijama: STEALTH, PANORAMA, NOBORI CORE, BIOPACE i mnogim drugim.
Veliki broj procedura iz oblasti interventivne kardiologije i pejsmejker terapije je uveo kao standardne, neke od njih je uradio prvi na Balkanu.
U julu 2012. godine je izabran za gradonačelnika Niša, u kancelariji je na pomenutoj poziciji bio do 13. juna 2016. godine.
Radno iskustvo
Medicinski fakultet u Nišu
(2000) Asistent - Katedra za internu medicinu. Od jula 2012. godine je izabran za vanrednog profesora.
Načelnik odeljenja za Invazivnu dijagnostiku i pejsmejkere, KC Niš
(1995) Razvio je navedene kardiološke dicsipline i učinio ih dostupnim građanima celog regiona.
Klinika za Kardiologiju, KC Niš
(1990)
Obrazovanje
Medicinski fakultet u Nišu
(1982)
Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu
(1992) Magistarski rad iz endokrionologije
Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu
(1998) Doktorat iz kardiologije
Članstva
Nukleus grupa za interventnu kardiologiju
Evropsko udruženje kardiologa
Član je radne grupe za interventnu kardiologiju i Radne grupe za srčani ritam.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Najnoviji članci koje je lekar objavio:
Koronarna bolest
Bolest koronarnih (srčanih) arterija je obično izazvana aterosklerozom, čiji je uzrok taloženje masnih substanci i nastajanje plaka (naslaga) na unutrašnjoj površini zida koronarnih arterija. Taloženje masnih substanci dovodi do sužavanja ovih arterija, koje nazivamo stenozom, koje opet dovodi do smanjenja snabdevanja srčanog mišića krvlju i kiseonikom. Nedostatak krvi i kiseonika može da oslabi srce, naročito prilikom fizičkog napora. Koronama bolest može da izazove blage ili srednje jake bolove u grudima. Bolovi se mogu širiti u vilicu i ruke - ovo su simptomi angine pektoris. Ako se koronarna arterija potpuno zatvori dolazi do infarkta srca.
Prof. dr Zoran Perišić
Ugradnja koronarnog stenta - procedura koja je zamenila operacije na koronarnim arterijama
Pogledajte intervenciju ugradnje stenta. Video. Koronarna bolest je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Dok se u državama zapadne Evrope koronarna bolest polako smanjuje, kod nas je u porastu i srčani uzroci su kod nas i dalje najznačajniji uzrok smrtnosti.
Prof. dr Zoran Perišić
Svi odgovori doktora (2205)
Subjektivni osećaj rada srca može biti jako različit i zavisi od puno toga. Mršave osobe zbog tanjeg grudnog koša osećaju jače udare srca, uplašene osobe benigne i nevažne promene u ritmu srca doživljabaju jako panično. Sa 23 godine mislim da Vam je srce savršeno zdravo i Vaš opis ne liči na tegobe koje su srčanog porekla. Ako bi Vam to donelo mir, javite se kardiologu.
Ako ste sa malo više težine možete imati preskakanje pri vežbanju. Ove tegobe se mogu javiti i u neutreniranih osoba pa Vam preporučujem da krenete sa fizičkom aktivnošću ali sa postepenim podizanjem nivoa opterećenja.
Deo ovoga što ću Vam napisati su moji stavovi a deo su opšte prihvaćeni. Moj stav o trosudovnoj bolesti pre koronarografije: niko nije toliko pametan da može unapred interpretirati nalaz i predvideti trosudovnu bolest i puno puta je nalaz umeo da nas u sali iznenadi. A evo rizika od pojedinih komplikacija pri koronarografiji: RIZIK KATETERIZACIJE SRCA I KORONARNE ANGIOGRAFIJE Mortalitet 0.06% Infarkt miokarda 0.05% Cerebrovaskularni incident 0.07% Aritmija 0.38% Vaskularne komplikacije 0.43% Reakcija na kontrast 0.37% Hemodinamske komplikaije 0.26% A zahvat se može uraditi ako je pacijent pripremljen lekovima(clopidogrel + aspirin), naravno ako je operater interventni kardiolog spreman da odmah uradi tu proceduru. Prvi i osnovni uslov za koronarografiju je pismeni pristanak pacijenta i pacijent u svako doba, čak i na stolu može odustati od koronarografije.
Nakon što se neka arterija zapuši, što je patofiziološka osnova infarkta, srce pokušava da reši problem dela srca koje nema snabdevanje krvlju. Zato počinje da se stvara alternativna mreža kolateralnih krvnih sudova iz iste i iz suprotne srterije kojima se snabdeva ugroženo područje. Da bi razvio kolateralni krvotok treba nekoliko nedelja do meseci. To znači da ste Vi imali infarkt na desnoj koronarnoj arteriji (ACD) u njenom završnom delu (distalni segment) i da se taj deo izdašno puni iz leve koronarne arterije (ACS). TAj segment sada uprkos prestanku anterogradnog protoka prima krv tako da Vam zbog te arterije nije potrebna nikakva intervencija
U intrauterinom živoru ( u stomaku majke) beba ne diše ali prima krv bogatu kiseonikom preko dva otvora: Ductus Botalli (kanal između aorte i arterije pulmonalis) i preko otvora između leve i desne pretkomore (fosa ovale). Nakon rođenja deteta ovi otvori se zatvaraju do uzrasta od godinu dana. Niste napisali koliko je dete sada ali po Vašem pismu mislim da je nekoliko meseci, tako da postoji realna šansa da se kako Vi kažete DUKTUS (niste napisali latinsku dijagnozu) spontano zatvori. Postoje i druge mogućnosti ali mislim da je rano za tu vrstu priče.
U intrauterinom živoru ( u stomaku majke) beba ne diše ali prima krv bogatu kiseonikom preko dva otvora: Ductus Botalli (kanal između aorte i arterije pulmonalis) i preko otvora između leve i desne pretkomore (fosa ovale). Nakon rođenja deteta ovi otvori se zatvaraju do uzrasta od godinu dana. Niste napisali koliko je dete sada ali po Vašem pismu mislim da je nekoliko meseci, tako da postoji realna šansa da se kako Vi kažete DUKTUS (niste napisali latinsku dijagnozu) spontano zatvori. Postoje i druge mogućnosti ali mislim da je rano za tu vrstu priče.
U intrauterinom živoru ( u stomaku majke) beba ne diše ali prima krv bogatu kiseonikom preko dva otvora: Ductus Botalli (kanal između aorte i arterije pulmonalis) i preko otvora između leve i desne pretkomore (fosa ovale). Nakon rođenja deteta ovi otvori se zatvaraju do uzrasta od godinu dana. Niste napisali koliko je dete sada ali po Vašem pismu mislim da je nekoliko meseci, tako da postoji realna šansa da se kako Vi kažete DUKTUS (niste napisali latinsku dijagnozu) spontano zatvori. Postoje i druge mogućnosti ali mislim da je rano za tu vrstu priče.
U intrauterinom živoru ( u stomaku majke) beba ne diše ali prima krv bogatu kiseonikom preko dva otvora: Ductus Botalli (kanal između aorte i arterije pulmonalis) i preko otvora između leve i desne pretkomore (fosa ovale). Nakon rođenja deteta ovi otvori se zatvaraju do uzrasta od godinu dana. Niste napisali koliko je dete sada ali po Vašem pismu mislim da je nekoliko meseci, tako da postoji realna šansa da se kako Vi kažete DUKTUS (niste napisali latinsku dijagnozu) spontano zatvori. Postoje i druge mogućnosti ali mislim da je rano za tu vrstu priče.
Po opisu moglo bi da se radi o arterijskom insificijenciji na tom ekstremitetu, pa preporučujem pregled vaskularnog hirurga u pregled ultrazvukom velikih krvnih sudova nogu. Ako postoje promene na arterijama mogu se lečiti hirurški ili stavljanjem stentova.
Mitralna regurgitacija(MR) znači da se krv vraća iz leve komore u levu pretkomoru. Ovo se može javiti u oboljenjima srca ali i u nekim fiziološkim stanjima. Ultrazvukom srca se može proceniti da li MR stvarno postoji i kolika je. Da je MR kod Vas značajna verovatno da ne bi mogli da dobro tolerišete fizički napor. Šumovi na srcu se mogu čuti i u zdravih ljudi.
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.