Prof. dr Zoran Perišić
Prof. dr Zoran Perišić
Kardiologija
Dr Zoran Perišić je kardiolog koji iza sebe ima više od 500 ugrađenih pejsmejkera i više od 550 postavljenih koronarnih stentova. Oktobra 2005.godine dobio je Povelju Medicinskog fakulteta u Nišu zbog uvođenja novih metoda u kliničku praksu. Dr Perišić je doktor koji je na Klinici prvi uradio mnoge intervencije kao što su; ugradnja prvog frekventno adaptibilnog sistema, prva elektronska kontrola pejsmejkera itd.
Zakažite pregled
Slobodni termini za ovog lekara se ne prikazuju online, ali pregled možete zakazati na upit — kontaktiraćemo Vas radi potvrde termina.
Zatražite termin onlineO lekaru
Dr Perišić je doktor koji je na Klinici prvi uradio mnoge intervencije kao što su; ugradnja prvog frekventno adaptibilnog sistema, prva elektronska kontrola pejsmejkera, prvi dvokomorski sistem (VDD i DDD), prvi regulator atrijalnog ritma (AT500-DDDRP), prva kateterizacija levog i desnog srca, prvi PTCA i implantacija stenta. 2005. godine ugradio je prvi Loop recorder (Medtronic 9526) i prvi ICD (Medtronic GEM 7231Cx).
U KC Srbije kao i u insotranim centrima je držao edukacije iz oblasti elektrostimulacije.
Na Institutu Dedinje je imao edukaciju iz oblasti invazivne i interventne kardiologije, kao i na PCR u Parizu 2003. i na JIM u Rimu 2004.godine, PCR 2005.godine. Medtronic kurseve "How to approach complex arrhythmias" i "ICD therapy in the 21st century - Basic training".
Dr Zoran Perišić iza sebe ima više od 500 ugrađenih pejsmejkera i više od 550 postavljenih koronarnih stentova. Od 1991.godine učesnik je svih važnijih kardioloških sastanaka u zemlji i inostranstvu, a iz oblasti kojima se bavi objavljivani su mu radovi na evropskim i svetskim kongresima. Autor je i koautor u preko 340 radova iz oblasti kardiologije. Godine 2004. učestvuje u pisanju udžbenika INTERNA MEDICINA, koji je izašao iz štampe 2005.godine. Oktobra 2005.godine dobio je Povelju Medicinskog fakulteta u Nišu zbog uvođenja novih metoda u kliničku praksu. Glavni istraživač je u studijama: STEALTH, PANORAMA, NOBORI CORE, BIOPACE i mnogim drugim.
Veliki broj procedura iz oblasti interventivne kardiologije i pejsmejker terapije je uveo kao standardne, neke od njih je uradio prvi na Balkanu.
U julu 2012. godine je izabran za gradonačelnika Niša, u kancelariji je na pomenutoj poziciji bio do 13. juna 2016. godine.
Radno iskustvo
Medicinski fakultet u Nišu
(2000) Asistent - Katedra za internu medicinu. Od jula 2012. godine je izabran za vanrednog profesora.
Načelnik odeljenja za Invazivnu dijagnostiku i pejsmejkere, KC Niš
(1995) Razvio je navedene kardiološke dicsipline i učinio ih dostupnim građanima celog regiona.
Klinika za Kardiologiju, KC Niš
(1990)
Obrazovanje
Medicinski fakultet u Nišu
(1982)
Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu
(1992) Magistarski rad iz endokrionologije
Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu
(1998) Doktorat iz kardiologije
Članstva
Nukleus grupa za interventnu kardiologiju
Evropsko udruženje kardiologa
Član je radne grupe za interventnu kardiologiju i Radne grupe za srčani ritam.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Najnoviji članci koje je lekar objavio:
Koronarna bolest
Bolest koronarnih (srčanih) arterija je obično izazvana aterosklerozom, čiji je uzrok taloženje masnih substanci i nastajanje plaka (naslaga) na unutrašnjoj površini zida koronarnih arterija. Taloženje masnih substanci dovodi do sužavanja ovih arterija, koje nazivamo stenozom, koje opet dovodi do smanjenja snabdevanja srčanog mišića krvlju i kiseonikom. Nedostatak krvi i kiseonika može da oslabi srce, naročito prilikom fizičkog napora. Koronama bolest može da izazove blage ili srednje jake bolove u grudima. Bolovi se mogu širiti u vilicu i ruke - ovo su simptomi angine pektoris. Ako se koronarna arterija potpuno zatvori dolazi do infarkta srca.
Prof. dr Zoran Perišić
Ugradnja koronarnog stenta - procedura koja je zamenila operacije na koronarnim arterijama
Pogledajte intervenciju ugradnje stenta. Video. Koronarna bolest je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Dok se u državama zapadne Evrope koronarna bolest polako smanjuje, kod nas je u porastu i srčani uzroci su kod nas i dalje najznačajniji uzrok smrtnosti.
Prof. dr Zoran Perišić
Svi odgovori doktora (2205)
kao što ste i sami napisali i procenili, tegobe se ne mogu vezati za srce već su verovatno posledica nefiziološkog sedenja i boravka u zagušljivoj prostoriji. Što više boravka na vazduhu!
Nalaz na ultrazvuku srca nije tako loš (ne znam Vaše godine) i teško je reći da je posledica koksaki virusa. Slažem se sa mirovanjem, slažem se sa terapijom. Budite strpljivi, virusi su veoma neprijatni i nekada njihovo izbacivanje iz organizma traje jako dugo.
HIpertenzija je najčešće esencijalna( bez vidljivog i poznatog uzroka ) ali jedan mali broj (do 3%) svih hipertenzija su sekundarne, tj. bolest nekog drugog organa dovodi do povišenog krvnog pritiska. Potreban Vam je pregled nefrologa (zbog nefrogene hipertenzije), endokrinologa (nadbubreg) i naravno ozbiljan kardiolog, jer Vi imate i simptome visokog pritiska. Predloženi pregledi su: EHO bubrežnih arterija, EHO nadbubrega, EHO srca. Terapija se mora korigovati prema nalazima.
SPDK znači sistolni pritisak desne komore i on jeste povišen kod Vaše majke. Uz ostatak ehokardiografskog nalaza sem lako uvećanih pretkomora nema drugih patoloških detalja. U ovom trenutku nema neposredne opasnosti po đivot Vaše majke, postoji povećana mogućnost za nastajanje aritmija
Prolaps mitralne valvule znači da se 2 zaliska mitralne valvule ne priljubljuju sasvim jedan uz drugi pri zatvaranju valvule. Najčešće nikada ne traži ni terapiju ni ozbiljno lečenje. Kontrola je ehokardiografska i nemate razloga za strah.
Nakon virusnih infekcija moguće je još mesecima registrovati povišene titre u krvi. U tom trenutku ne postoji bitna kontagioznost (zaraznost) za okolinu. Obično se preporučuje nekoliko narednih meseci smanjen obim fizičke aktivnosti. Bol u levoj plećki može biti od mnogo toga, premalo je informacija za odgovor.
MorbusBirger je bolest koja napada krvne sudove mlađih muškaraca pušača. Terapija i saveti koje ste dobili su sasvim dobri a VMA je kuća koja ima veliko iskustvo u lečenju ove bolesti.
Pitanje je za vaskularnog hirurga
Budućem kolegi, mislim da se radi o bolu koštano-mišićnog porekla (istegnuće, napor...). Ako sa 17 godina imaš povišene masnoće moraćeš mnogo da paziš na ishranu.
Pitanje verovatno za vaskularnog hirurga
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.