Prof. dr Zoran Perišić
Prof. dr Zoran Perišić
Kardiologija
Dr Zoran Perišić je kardiolog koji iza sebe ima više od 500 ugrađenih pejsmejkera i više od 550 postavljenih koronarnih stentova. Oktobra 2005.godine dobio je Povelju Medicinskog fakulteta u Nišu zbog uvođenja novih metoda u kliničku praksu. Dr Perišić je doktor koji je na Klinici prvi uradio mnoge intervencije kao što su; ugradnja prvog frekventno adaptibilnog sistema, prva elektronska kontrola pejsmejkera itd.
Zakažite pregled
Slobodni termini za ovog lekara se ne prikazuju online, ali pregled možete zakazati na upit — kontaktiraćemo Vas radi potvrde termina.
Zatražite termin onlineO lekaru
Dr Perišić je doktor koji je na Klinici prvi uradio mnoge intervencije kao što su; ugradnja prvog frekventno adaptibilnog sistema, prva elektronska kontrola pejsmejkera, prvi dvokomorski sistem (VDD i DDD), prvi regulator atrijalnog ritma (AT500-DDDRP), prva kateterizacija levog i desnog srca, prvi PTCA i implantacija stenta. 2005. godine ugradio je prvi Loop recorder (Medtronic 9526) i prvi ICD (Medtronic GEM 7231Cx).
U KC Srbije kao i u insotranim centrima je držao edukacije iz oblasti elektrostimulacije.
Na Institutu Dedinje je imao edukaciju iz oblasti invazivne i interventne kardiologije, kao i na PCR u Parizu 2003. i na JIM u Rimu 2004.godine, PCR 2005.godine. Medtronic kurseve "How to approach complex arrhythmias" i "ICD therapy in the 21st century - Basic training".
Dr Zoran Perišić iza sebe ima više od 500 ugrađenih pejsmejkera i više od 550 postavljenih koronarnih stentova. Od 1991.godine učesnik je svih važnijih kardioloških sastanaka u zemlji i inostranstvu, a iz oblasti kojima se bavi objavljivani su mu radovi na evropskim i svetskim kongresima. Autor je i koautor u preko 340 radova iz oblasti kardiologije. Godine 2004. učestvuje u pisanju udžbenika INTERNA MEDICINA, koji je izašao iz štampe 2005.godine. Oktobra 2005.godine dobio je Povelju Medicinskog fakulteta u Nišu zbog uvođenja novih metoda u kliničku praksu. Glavni istraživač je u studijama: STEALTH, PANORAMA, NOBORI CORE, BIOPACE i mnogim drugim.
Veliki broj procedura iz oblasti interventivne kardiologije i pejsmejker terapije je uveo kao standardne, neke od njih je uradio prvi na Balkanu.
U julu 2012. godine je izabran za gradonačelnika Niša, u kancelariji je na pomenutoj poziciji bio do 13. juna 2016. godine.
Radno iskustvo
Medicinski fakultet u Nišu
(2000) Asistent - Katedra za internu medicinu. Od jula 2012. godine je izabran za vanrednog profesora.
Načelnik odeljenja za Invazivnu dijagnostiku i pejsmejkere, KC Niš
(1995) Razvio je navedene kardiološke dicsipline i učinio ih dostupnim građanima celog regiona.
Klinika za Kardiologiju, KC Niš
(1990)
Obrazovanje
Medicinski fakultet u Nišu
(1982)
Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu
(1992) Magistarski rad iz endokrionologije
Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu
(1998) Doktorat iz kardiologije
Članstva
Nukleus grupa za interventnu kardiologiju
Evropsko udruženje kardiologa
Član je radne grupe za interventnu kardiologiju i Radne grupe za srčani ritam.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Najnoviji članci koje je lekar objavio:
Koronarna bolest
Bolest koronarnih (srčanih) arterija je obično izazvana aterosklerozom, čiji je uzrok taloženje masnih substanci i nastajanje plaka (naslaga) na unutrašnjoj površini zida koronarnih arterija. Taloženje masnih substanci dovodi do sužavanja ovih arterija, koje nazivamo stenozom, koje opet dovodi do smanjenja snabdevanja srčanog mišića krvlju i kiseonikom. Nedostatak krvi i kiseonika može da oslabi srce, naročito prilikom fizičkog napora. Koronama bolest može da izazove blage ili srednje jake bolove u grudima. Bolovi se mogu širiti u vilicu i ruke - ovo su simptomi angine pektoris. Ako se koronarna arterija potpuno zatvori dolazi do infarkta srca.
Prof. dr Zoran Perišić
Ugradnja koronarnog stenta - procedura koja je zamenila operacije na koronarnim arterijama
Pogledajte intervenciju ugradnje stenta. Video. Koronarna bolest je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Dok se u državama zapadne Evrope koronarna bolest polako smanjuje, kod nas je u porastu i srčani uzroci su kod nas i dalje najznačajniji uzrok smrtnosti.
Prof. dr Zoran Perišić
Svi odgovori doktora (2205)
Ako je u vreme prvog EKG-a koji nije bio dobar bilo kontakta virusa sa srčanim mišićem moguće su promene na EKG-u. Ali, najčešće se sve promene povuku i ne ostanu nikakve posledice. Priraslica znači srašćenje između dva lista srčane maramice - onog koji oblaže srce i onog koji oblaže srčanu duplju a da priraslica može da probije u srce???to nikada nisam čuo niti postoji mogućnost za to. Bolo koji povremeno osetite nije srčanog porekla, po mom mišljenju Vi ste zdravi.
Respiratorna aritmija je fiziološko stanje i znači: pri dubokom udisaju povećava se negativni pritisak u srčanoj duplji, povećava se priliv krvi u desno srce i frekvenca srca ubrzava. Obrnuto, pri dubokom izdisaju (ekspirijumu) frekvenca srca se smanjuje. Kontraceptivne pilule i ova vrsta aritmije su bez dodirnih tačaka, smete da ih koristite.
Uradite obavezno ultrazvuk srca jer je to jedini pravi način da se odrede dimenzije srca, tek nakon toga se može komentarisati veličina srca i potreba za eventualnom terapijom.
Da budem iskren imate srce koje je starije od Vaših godina. Sick sinus > sindrom znači da je poremećeno stvaranje impulsa u srcu što jednog dana > može dovesti do potrebe za ugradnjom pejsmejkera. Dimenzije srca su lako > povećane a EF ke lako snižena, što može biti znak da ste nekada preležali > upalu srčanog mišića. Mislim da niste u životnoj opasnosti ali da Vam je > potreban tromesečni kontrolni pregled kod kardiologa.
'sandzija' mi je nepoznat termin ali mi to što opisujete liči na međurebarnu neuralgiju, javlja se u neutreniranih osoba, nakon dizanja tereta (kod majki koje nose dete uvek istom rukom), nakon naglig pokreta itd. Možete uzeti neki analgetik (ibuprofen) ili ugrejati bolno mesto.
Postovani, postavite pitanje dr Milicu iz oblasti hirurgije na ovom sajtu. Pozdrav
Postovani, pitanje je za gastroenterologa
Postovani, pitanje je za hematologa
Naravno da je šetnja potrebma, posebno kada je sunčano. Ne treba raditi aerobik, voziti biciklu, nositi teret i raditi druge fizički zahtevne poslove.
Postovani, pitanje je za hematologa
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.