Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Milan Mijailović - Specijalista interne medicine

Mr sci. med. dr Milan Mijailović

Specijalista interne medicine

O lekaru

Dr Milan Mijailović je subspecijalista kardiologije sa dugogodišnjim iskustvom u državnoj kao i u privatnoj praksi. Nakon 30 godišnjeg iskustva doktor Mijailović otvara privatnu praksu "Medica Interna Plus". 

U svakodnevnoj praksi dr Mijailović obavlja:

Autor je i koautor 57 stručnih radova koji su objavljeni u recenziranim časopisima, monografijama i zbornicima radova. Dr Mijailović je završio i Edukaciju iz ultrazvuka srca 2005. godine kao i CME edukaciju iz doplera krvnih sudova vrata 2006. godine.

Pregled kod dr Mijailovića možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na broj 060/0687-461.

ZAKAZIVANJE 060/0687-461
ZAKAŽITE ONLINE

Zakažite pregled

Najraniji datum: 04.04.2025.

Ako nađete odgovarajući termin u kalendaru, kliknite na 'Zakažite online'; ako ne, pozovite nas direktno na 063/687-460 odnosno klikom na dugme ispod.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled kardiologa

8,000 RSD

Kompletan kardiološki pregled (pregled, UZ srca i EKG)

9,500 RSD

ZAKAŽITE ONLINE

O lekaru

Dr Milan Mijailović je subspecijalista kardiologije sa dugogodišnjim iskustvom u državnoj kao i u privatnoj praksi. Nakon 30 godišnjeg iskustva doktor Mijailović otvara privatnu praksu "Medica Interna Plus". 

U svakodnevnoj praksi dr Mijailović obavlja:

Autor je i koautor 57 stručnih radova koji su objavljeni u recenziranim časopisima, monografijama i zbornicima radova. Dr Mijailović je završio i Edukaciju iz ultrazvuka srca 2005. godine kao i CME edukaciju iz doplera krvnih sudova vrata 2006. godine.

Pregled kod dr Mijailovića možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na broj 060/0687-461.

Više informacija

Specijalizacija

Specijalizacija iz interne medicine, Klinički Centar Srbije

Subspecijalizacija iz kardiologije, Klinički Centar Srbije

Oblasti Medicine

Kardiologija

Grad

Beograd

Ustanove u Kojima Radi

Medica Interna Plus

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

"Hipertenzija i tip distribucije masnog tkiva kod gojaznih osoba" Magistar medicinskih nauka.

Radno Iskustvo

Dom zdravlja Čajetina

Kardiolog.

Čigota - Specijalni zavod za lečenje bolesti štitaste žlezde.

Kardiolog.

Dom zdravlja "Dr Ristić"

Kardiolog.

Poliklinika Alfa Medica

Kardiolog.

Dom zdravlja "Jedro"

Kardiolog.

Medica Interna Plus

Osnivač privatne prakse koja je locirana u A bloku na Novom Beogradu.

Članstvo

Udruženje kardiologa Srbije

Član.

Udruženje za hipertenziju Srbije

Član.

Evropsko udruženje kardiologa

Član.

Evropsko udruženje za hipertenziju

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 180

  1. Ograničenja seksualne aktivnosti uz prolaps mitralne valvule
    Pitanje broj: #144332

    Imam 19 godina i prolaps mitralnog zalistka. Da li postoje ograničenja seksualne aktivnosti?

    Odgovoreno: 12. 02. 2016.
    • Mr sci. med. dr Milan Mijailović
      Nema ograničenja, ali bez egzibicija i "divljanja", normalna seksualna aktivnost neća da utiče na srce. S obzirom na prolaps povremeno može da dođe do ubrzanog pulsa ili palpitacija, ali to nema veliki klinički značaj.

  1. Pogledajte celo pitanje: #144335

    Poštovani, imam 23 godine. Zbog čestih palpitacija (znale su trajati po cijeli dan bez prestanka) otišla sam na utz srca. Kardiolog je rekao da nije pronašao uzrok i rekao da je nalaz uredan. Nije me uputio na dodatne pretrage već me moj doktor opće medicine poslao i na holter ekg koji je bio isto uredan. Te pretrage sam radila prije 4 godine, a preskakanja više nemam tako često. Jave se ponekad, bez obzira na okolnosti (u mirovanju i u aktivnosti) ali traju svega par sekundi. Ne prati ih ubrzan rad srca već normalan (60-75) . Ono što sam primjetila u nalazu jeste ''color dopplerom blaga aortna regurgitacija, trag mitralne, trikuspidne i pulmonalne regurgitacije bez indirektnih pokazatelja plućne hipertenzije, ostali valvularni protoci b. O. O. '' s obzirom da na nalazu ne piše da li je potrebna kontrola za ovo, obraćam se vama s pitanjem ako je potrebno kontrolirati i ima li mogućnosti da dođe do pogoršanja jer znam da je teži oblik opasan i to me zabrinjava? Od djetinjstva imam i šum na srcu ''2/6 u 3 icp lijevo bez propagacije''. Nedavno sam bila i na sistematskom pregledu a doktor mi nije spomenuo šum, pitam se bi li i šum bio jači da se stanje pogoršalo? Hvala, lp

    Odgovoreno: 12. 02. 2016.
    • Mr sci. med. dr Milan Mijailović
      Poštovana,
      Za sada samo praćenje vašeg srca, jednom godišnje uz i na 6 meseci holter ekg-a. Izbegavajte velike fizičke napore, samo umerena rekreacija. Nalazi na valvulama, za sada, nemaju veći klinički značaj. Šum se nekada pojača kada nastupi pogoršanje stanja, tj, kada se regurgitacija pojača, ali može i da oslabi. Više zavise od vrednosti krvnog pritiska. Redovno lečenje respiratornih infekcija, pravilna ishrana i izbegavanje stresnih situacija.
      dr milan mijailović, kardiolog
      Pozdrav
  1. Pogledajte celo pitanje: #144347

    Postovani, zadnji nekoliko godina osjecam cesto preskakanja. Imala sam hipertireozu koja je ljecena favistanom, a vec 2 godine nalazi hormona su u granicama, medjutim zbog cestih preskakanja sam posjetila kardiologa, koji mi je predlozio ultrazvuk srca i holter. Na ultrazvuku je prikazan hipertroficni septum u proksimalnom segmentu i blagom regurgitacijom mitralnih zalistaka do 1+, inace sve drugo je uredu. Molim vas da mi pojasnite sta to znaci i jeli opasno s postovanjem

    Odgovoreno: 12. 02. 2016.
    • Mr sci. med. dr Milan Mijailović
      Poštovana,
      Niste napisali da li je kardiolog propisao terapiju. Inače blaga hipertrofija septuma nije značajan patološki nalaz, ali u njemu može da se krije uzrok aritmija. Terapija beta blokatorima je za vas idealna terapija, vodeći računa o vrednosti krvnog pritiska i pulsa. Naravno o periodična kontrola funkcija i morfologije šritaste žlezde.
      dr milan mijailović, kardiolog.
      Pozdrav
  1. Pogledajte celo pitanje: #144172

    Poštovani, imam problem sa visokim krvnim pritiskom godinu dana unazad (po kardiologu hipertenzija i reda) . Imam 48 godina i genetske predispozicije za hipertenziju. Vrlo često se dešava da izmerim pritisk prvo na levoj ruci (145/80) a potom na desnoj (120/70) . Sutra ponovim ali obrnutim redosledom prvo desna (150/85) a potom leva (125/70) . . . Dakle, bez obzira na redosled merenja često je na ruci na kojoj prvo izmerim pritisak veći nego na onoj na kojoj pritisak merim posle. Uzimam terapiju redovno (menartan 20+amlodipin 10) , šetam bar 60 minuta dnevno, hranim se prilagođeno hipertenziji, uradio sam sve testove (ekg, ultrazvuk srca, laboratorija, kolor dopler krvnih sudova bubrega, čak i c abdomena. .) . Sve je u redu. Stresa i anksioznosti se nisam rešio. Da li je moguće da pritisak varira zbog fobije od merenja istog? Da li je moguće da se u roku od par minuta on toliko promeni? Merim na dva različita digitalna uređaja i na oba se ovaj problem manifestuje. Da li bi trebalo da se obratim psihijatru?

    Odgovoreno: 08. 02. 2016.
    • Mr sci. med. dr Milan Mijailović
      Poštovani,
      Verovatno da je merenje krvnog pritiska izrazito stresogeno za vas. Najbolje da se postavi 24h mernje krvnog pritiska po holteru (tzv. Holter krvnog pritiska) , čime će se dobiti bolji uvid u vaše stanje. Dobro je što ste fizički aktivni, to je najbolji lek protiv stresa. Nakon hooltera proceniti da li kod psihologa ili psihijatra, ili ne.
      dr milan mijailović
      Pozdrav
  1. Pogledajte celo pitanje: #144188

    Poštovani već dve godine osećam oštar bol u predelu srca (leva strana grudnog koša) koji se povećava pri udahu. Bol se najviše javlja pri ležanju, kao oštar i nagli bol pri dubokom udahu. Često se dešava i da ne mogu da udahnem do kraja. Ekg pokazuje da je sve uredu. Moje pitanje je, da li je ovo bol od srca ili pluća s obizrom da povremenom imam problem sa dubokim udahom. Unapred vam se zahvaljujem na odgovoru!

    Odgovoreno: 08. 02. 2016.
    • Mr sci. med. dr Milan Mijailović
      Poštovani,
      Prema opisu bol nije kardiološkog porekla, a verovatno ni plućnog. Najverovatnije da se radi o pripojima rebara, interkostalnim mišićima i nervima ili kičmi. Važno je da li dobro podnosite fizičke napore, verijem ta ih dobro tolerišete.
      dr milan mijailović
      Pozdrav

Prikazano 26-30 od ukupno 180 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Milan Mijailović

ZAKAŽITE ONLINE
ZAKAZIVANJE 063/687-460