Dr Dragana Krasić

Molim Vas,
Šta znači dijagnoza f28 i f29? Da li je opasna mislim lečiva i koliko može da stvara problem u životu onoga ko je ima? Radi se o mojoj ćerki, unapred zahvalna majka! Da li je to nešto nasledno i da li smo mi doprineli da ona to ima, ne znamo kako da joj pomognemo. Solidna smo porodica sa tu i tamo nekim problemčićem ali ništa tako veliko. Pre dve godine joj je brat imao moždani udar u 16 oj godini i od tad pokazuje promene raspoloženja i čas je vesela, čas depresivna. Više ispoljava sad neki bes kada je ljuta na sve krivi sebe kako joj ništa ne ide od ruke i kako je sve bezuspešno u njenom životu a nije tako ima 20 godina studira turizam i sasvim je ok devojka.  Ne znam pomozite mi da li da paničim ili šta da radim?
Hvala unapred.

Poštovana dr,
Prije nego postavim pitanje zamolio bih sve gospođe da ne misle kako sam egoista. Porijeklom sam iz bosne i ovđe sam upoznao pravu ženu. Sve funkcioniše perfekt zato što je ona perfect. Prije mjesec dana ona je primjetila nešto neobično u desnoj dojki, naravno izvršila je mamogram i sve testove i ustanovljeno je da ima rak dojke. Termin za operaciju je već napravljen i ona je lično odlučila da joj izvade ovo zadebljanje koje je veličine 2 cm, ne želi da joj operišu cijelu dojku. Ona je iz hondurasa a ja iz Bosne, mi se slažemo veoma dobro i ja nju trebam. Ništa se između nas nije promijenilo, i neće ali ona ima toliki strah što je i normalno. Želim znati koliki je rizik za mene zato što mi i dalje imamo normalan seksualni život i sve ono što nas čini sretnima.
Unaprijed zahvaljujem na Vašem odgovoru. Pozdrav svima iz USA

Poštovana,
Prije 5 mjeseci imala sam panični napad i nakon toga doktor mi je prepisao seroxat i xalol. Xalol sam pila mjesec dana i prestala, a seroxat sam, od Juna, smanjivala dozu ali sad već duže vrijeme pijem četvrtinu. Sada mi se desi da imam neke simptome paničnog napada ali naravno nikad ne dođu do vrhunca. Imala sam problem i sa tjeskobom koja je bila konstantna nekoliko mjeseci ali i sada je povremeno osjetim. Pošto sam student i sada sam na odmoru ne mogu da se konsultujem sa svojim psihijatrom jer sam u drugom gradu. Psihijatar mi je rekao da sam imala neki blagi panični poremećaj i na zadnjem sastanku mi je rekla da četvrtinu pijem do sredine jula. Pokušala sam da prekinem ali mislim da mi se simptomi vraćaju. Da li da nastavim sa terapijom sve do Septembra kad ću je posjetit? Molim Vas da mi odgovorite iz Vašeg iskustva sa pacijentima, da li je veća mogućnost da se ova bolest izliječi ili se pak mogu sa njom boriti doživotno?
Hvala unapred.

Poštovana dr,
Imam 56 godina, i već četiri godine koristim Lorazepam, pola tablete od 2,5 mg pred spavanje i aminofilin jer sam astmatičar. Sada tu nema kraja, probala sam da prestanem da pijem lorazepam ali od nespavanja, srce mi lupa, nemam vazduha, gušim se. Inače godinama patim od nesanice. Kako da se odviknem od tableta za spavanje?
Hvala Vam puno, unapred. Jelena

Poštovana,
Imam 42 godine i prije 9 godina mi je dijagnosticirana anksioznot sa somatizacijom. Pio sam terapiju seroxat i xanax a u drugom navratu cipralex i xanax. I bilo mi je bolje. Poslije sam povremeno uzimao xanax pp. Unazad 3 mjeseca sam imao nekoliko izuzetno stresnih situacija koje su me jako pogodile (smrt drage osobe, otac se razbolio i operisan od ca pluća, alergijska reakcija i gušenje kćeri, spoznaja da mi najbolji prijatelj boluje od ca colona), i koje su se odrazile na moje trenutno psiho-fizičko-zdravstveno stanje. Prvo je krenulo sa difuznim bolovima u abdomenu, te je dijagnosticiran gastritis chr. (gastro i kolonoskopija urađeni), " preskakanje" srca i hipertenzija su prisutni odavno i pijem terapiju po internisti, tjeskoba, potištenost, nesanica. Problem koji je sada prisutan zadnjih par dana je trnjenje u desnoj strani glave, obraza, jezik, vrat. Neuroloških ispada nema. Osjećaj panike, straha od bolesti sa negativnim iščekivanjem je prisutan. Pod stresom sam zadnjih 2 mjeseca. Uzimam xanax 0,5mg 3-4x dnevno, moj psihijatar je na godišnjem, i nema ga još minimum 1 mjesec. U telefonskom razgovoru mi je preporučio cipralex i xanax u kombinaciji. Samo me zanima da li je to trnjenje u glavi moguća posljedica svih tih stresnih situacija i molim Vas za savjet.
Unapreijed zahvalan.

Poštovana,
Imam 23 god. i do pre godinu dve nisam imao problema sa žvakanjem hrane niti sa digestivnim traktom, a onda sam postepeno primetio da sve teže žvaćem i gutam neke vrste hrane, posebno ako se radi o npr. pečenom mesu ili sl. Stanje se sada toliko pogoršalo da mi treba puno vremena da sažvaćem i onu hranu koja inače nimalo nije žilava. Teško mi je da jedem čak i jabuku, kuvani kukurus, ćevape i sl. Imam sve zube na broju, iako je doduše svaki plombiran s obzirom da se lako kvare. Ono što me zbunjuje jeste činjenica da do 20-21 godine nisam imao problema te sada ispada da su mi zubi naprasno otupeli. Takođe više nisam siguran ni koliko se radi o problemu žvakanja, a koliko ja već imam od toga fobiju. Koji je Vaš savet?
Hvala unapred.

Poštovana,
Ja se duže vreme lečim u lazi dijagnoza moje bolesti je f19.5 od lekova uzimam: nozinan 25 mg 0+0+2 lorazepam 2.5mg 3 x 2 artan 5mg 1+1+0 risar 1/2+0+1/2 Zoloft 50mg ovu terapiju pijem duže od godinu dana, u zadnjih dva meseca se loše osećam. Mene interesuje da li homeoterapijom može da se utiče na moje zdravlje. tj. da li homeoterapija može da mi pomogne.
Unapred hvala Danica.

Poštovana,
Zašto mi je sex sa stalnom partnerkom odličan, a čim promenim partnerku loš. Zašto?
Hvala unapred.

Poštovana dr,
Imam pitanje, koje će sigurno izgledati veoma čudno, imam neverovatnu sumnju da sam poremećen i mislim da ljudi to skrivaju od mene. Niko mi u životu nije rekao da sam poremećen, bilo šta takvo.   Moja sumnja je počela posle šestomesečnog stanja napetosti, uznemirenosti, kako bih ja rekao ludila. Prošle godine u Martu, moj brat i ja smo duvali travu, tu je bila i njegova devojka, uglavnom ja sam uzeo najviše, nisam siguran da je bila čista trava, i nije mi bio prvi put da sam konzumirao travu. Popušili smo joint i krenuli dalje, odjednom sam dobio strašne halucinacije, neopisivo, govorio sam da ću umreti, itd. Na kraju sam završio u hitnoj pomoći gde sam sam otišao, bio sam svestan, stavili su me na ekg, tako nešto, imao sam veoma ubrzan rad srca, jedva sam disao, mislio sam da ću umreti ako ne uzmem vodu, svašta. Sećam se tako nekih stvari. Uglavnom posle toga 6 meseci nisam skoro izlazio iz kuće imao sam strahove razne, potpuno van kontrole, išao sam kod psihijatra, dao mi je maprotilin nije pomogao tada, mislim za tih 6 meseci, a onda sam promenio lekara, 2 razgovora sam imao sa njim, više nisam išao, ali prepisao mi je druge lekove, risperidon ( risar) 1 mg, 25 mg maprotilin i pola lorazepama pijem još uvek uveče, a ujutru jedan lorazepam od 2.5 mg. Prva tri dana korišćenja lekova koristio sam mnogo veće doze i odjednom je sve bilo lagano dobro, gledam se u ogledalo, ne vidim ništa "nenormalno", ali i dalje se pitam, ako sam poremećen, možda i ne mogu to da vidim. Ne razumem kako neko može sumnjati da nie normalan, tj. zašto uopšte sumnjam, mislio sam da je zbog doživljenog stresa, dugotrajnog straha, smrti oca sa 11 godina. Može li neko da mi objasni? Ako je moguće xd ne želim da dužim priču, znam da je potreban razgovor sa nekim možda i na duže vreme da bih dobio odgovor, samo želim da mi neko objasni, kako je moguće sumnjati toliko u sebe i druge, da li je to po Vama normalno i kako se toga osloboditi?
Hvala unapred.

Poštovana,
Da li mlad 28 godišnji hirurg, budući hirurg? Da li su ženskaroši? Bolnice pune mladih i uspešnih sestara, mladih doktorki, da li im mogu odoleti? Ili ja samo previše gledam seriju uvod u anatomiju i mislim na njega a neusredsređujem se na sebe!
Hvala unapred.