Dr Dragana Krasić

Poštovana dr,
Imam 18 godina i problem sa strahom od bolesti. Sve je počelo kada sam sa 16 godina pronašla izraslinu na dojci. Tada sam prošla kroz brojna ispitivanja koja su malo duže potrajala, na kraju je utvrđeno da je u pitanju benigna promena. Međutim, nakon toga ja sam s vremena na vreme upadala u neke periode brige i zamarala se pitanjima tipa šta ako to pređe u nešto maligno i slično. Onda sam pročitala u novinama članak o tome kako je neka žena koja se lečila od raka dojke pronašla čvorić na vratu, i tako se otkrilo da je rak metastazirao. Od tada sam često pipala svoj vrat, plašila se da se ne pojavi neki čvorić. Vremenom se on i pojavio. Onda me je okupirala briga oko uvećanih limfnih žlezda. Prošla sam brojne pretrage, utvrdilo se da sam limfatične konstitucije. Objašnjeno mi je da moje žlezde reaguju na svaku manju infekciju, stres... Međutim, meni nije dovoljno to što me je pregledalo mnogo lekara specijalista i što su rekli da je to bezazleno. Ja se brinem da oni to nisu dovoljno ozbiljno shvatili, i da to nije nešto mnogo ozbiljnije. Ne brinem konstantno, ali se dešava da uđem u neki period kada razmišljam o tome, opipavam se, tražim da li je iskočila neka nova žlezda i to me prilično pokoleba. Završila sam medicinsku školu. Neretko se dešavalo da dok učim o nekoj bolesti, razmišljam da li ja imam neki od tih simptoma. Sada sam upisala medicinski fakultet. Svesna sam da me čekaju velike obaveze, i da ne smem sebi da dopustim da zapadam u te krize, jer onda nisam u stanju ni da učim. I volela bih da naučim da se izborim sa tim, jer ne bih želela da ta panika utiče na moj uspeh na fakultetu.
Hvala!

Pozdrav,
Moje pitanje glasi, sestra 43 godine stara ima gotov svaki 2 ili 3 dan napad. Obično sanja nešto i čim ustane histerično plače nema snage. Bila je kod doktora psihijatra on je njoj prepisao neke lekove protiv depresije i anksioznosti ali ne pomažu ništa. Da li možete mi odgovoriti kod kojeg ljekara da se uputim ili sta da upotrebljavam, pošto je situacija svaki dan sve opasnija.
Unaprijed hvala.

Poštovana dr,
Od 2002 godine do pre mesec dana pio sam ksalol 0,25mg i vitamine grupe b. Pre od prilike mesec dana iz čista mira moje stanje se naglo pogoršalo. Po savetu mog psihijatra počeo sa da uzimam xanax sr 0,5 mg i remotiv 250 mg ( prirodni antidepresiv) koji ga još uvek nema na našem tržištu jer ga pravi evo-farm švajcarska. Moram da napomenem da je moja dijagnoza bila anksioznost i da sam ksalol 0,25 mg pio po dve tablete dnevno a nekad i manje po potrebi. Sadašnja dijagnoza je anksiozno-depresivno stanje. Interesuje me da li se dužom upotrebom ksalola može izazvati depresija (pošto nisam bio duže vreme na kontroli jer nije imalo potrebe) i koliko traje lečenje depresije pošto je imam u blažem obliku.
Hvala unapred.

Poštovana,
Veke 12 dena sum na terapija asentra 1*50 mg dnevno i helex 0,5 mg 3*1, a imam dijagnoza anksiozno depresivna sostojba. Polsednite nekolku denovi imam jadez (chesanje po celoto telo, no nema nekoj osip). Inaku, kolku tolku se custvuvam; podobro. Strav mi e da prodolzam so tabletite zaradi nuspojavata. Kolku e opasno? So koja terapija da prodolzam? Dali da prestanam so helex ili so asentra?
Ve molam da mi odgovorite pobrzo! Pozdrav

Poštovana,
Nakon smrti oca 2000. godine i pri kraju fakulteta upao sam u depresiju. Lečenje je trajalo od 2000.  - 2003. godine, nakon čega sam otišao na privremen rad u Rusiju. U periodu od 2003. do Decembra 2008. godine sve je poprilično bilo normalno i normalno sam funkcionisao. U Decembru 2008. godine napustio sam posao i osnovao privatnu firmu. Od tada opet počinju moji problemi. Inače, oni se ogledaju u tome što teško održavam koncentraciju, nemam mogućnost da stvari odradim kvalitetno i do kraja već napuštam na pola, nemam samopouzdanja, imam strah od telefona, strah kada razgovaram sa ljudima koji imaju autoritet, tada oni viču na mene a ja se zbunim u potpunosti i sav se unervozim. Obične životne stvari kao plaćanje računa, overavanje zdravstvene knjižice, izlazak sa prijateljima sam totalno zanemario, tako da više to i ne radim već samo sedim u stanu. Više nemam volje ni snage ni za šta. To se sve naravno odrazilo i na moje odnose sa suprugom. Nemam redovne seksualne odnose, ona oseća da nema podršku niti stabilnost koju očekuje od jednog muškarca. To nam polako ali sigurno razorava vezu. Mnogo sam neodlučan, često ne znam šta želim, stalno sam nervozan i napet, nemam snage da odem na rođendane, svadbe i veselja, a ako odem samo sedim i ćutim. Kao da postoji nešto što me blokira. Prestao sam da jedem, jedem jednom u dva dana i to na silu po malo. Izgubio sam oko 7kg od Decembra 2008. U Aprilu 2009. godine sam se javio kod psihijatra koji mi je postavio dijagnozu " disordo personae anxiousus ( evitans) f60. 6" i " disordo personae depedens - f60. 7". Prepisao mi je Seroxat od 20mg ujutru i Bromazepam 3mg 2x1 koji su samo donekle poboljšali situaciju. Molim za savet i Vaše mišljenje, jer sam strašno uplašen šta se može dogoditi, a sa ovakvim unutrašnjim pritiskom veoma teško živim i sve što je kvalitetno uništavam oko sebe. Molim, takođe, da ukoliko neko od ljudi koji čitaju Vaš sajt a imaju sličnu situaciju, da me kontaktiraju, da mi daju neki koristan savet, kako se iz svega izvući.
Hvala unapred.

Poštovana,
Imam malog papagaja koji je veoma star za svoju vrstu. Osim mene niko ga ne voli i svi ga maltretiraju. Mrzim majku i ženu zbog toga. Lečeni sam alkoholičar i veoma depresivan. Ćerka mi se nedavno razvela. Šta da preduzmem u vezi toga.
Molim hitan odgovor hvala.

Poštovanje,
Imam jedno pitanje. 2 meseca unazad mi se dešava da skoro svaku noć u snu jako stiskam zubima, toliko jako da imam osećaj da mi se raspadaju zubi, prosto ne mogu sama sebi da razjasnim da li mi se dešava kad utonem u san ili sam polu budna, imam osećaj da sam svesna jel se trudim da to kontrolišem al ne mogu, čini mi se kad ujutru ustanem i setim se toga da je trajalo oko ceo minut. Šta se to dešava, zadnje vreme sam dosta napeta i nervozna zbog nekih problema. A to što mi se dešava ne znam sa čim da povežem.
Hvala unapred na odgovoru.

Poštavana dr,
Posle porođaja carskim rezom i veoma teškim buđenjem iz anestezije boravila sam neko vreme u šok sobi a kasnije provela 13 dana u bolnici gde sam primala i transfuziju krvi. U tom periodu sam doživela napad panike i jedva sam se smirila pritom krijući od osoblja bolnice da mi ne oduzmu dete. Kada sam izašla iz bolnice nisam nikog htela da vidim često plačem i nemam volje nizašta, jedva obavljam kućne poslove i stalno sam umorna. Stalno razmišljam o mužu da me ne prevari da će da nađe devojku i da me ostavi. Prošlo je 6 meseci od porođaja ali kad se prisetim jeza me i strah stravičan obuzme. Muž mi govori kako imam postporođajnu depresiju i kako moram da idem kod psihijatra molim Vas za savet.
Hvala unapred.

Poštovana,
Prilikom predoziranja osobe, na koji način možeš ga spasiti? Čuo sam da može, pomješati so i vodu, i daš mu u veni u tom trenutku. I drugo pitanje, vene koje su malo stradale od uboda heroinom, mislim nije ni mjesec dana od kakao koristim, sad sam ostavio. Na tim mestima de sam se ubo, ko kamenčić su, kako mogu da njih izlečim?
Unapred zahvalan.