Postovani, kao prvo, da vam kazem da sam zenskog roda i da sam veoma emotivna osoba. Pijem eftil (1+0+1, 5) , jer sam imala epi napade, ali vec 7 godina ih nemam. Medjutim, imam neki strah koji mi neda mira. Pre nekoliko godina, svidjao mi se ozenjen muskarac sa kojim nisam htela da imam nista. Ali zbog toga imala sam grizu savest. Kada se nadjem u drustvu ozenjenih muskaraca, pocne srce da mi brzo lupa, znoje mi se dlanovi i cela se tresem. Dodje mi da zaplacem. O tome stalno razmisljam, jer mi to predstavlja veliki problem. Zbog toga mi je psihijatar preporucio flunirin (1+0+0) i ksalol o, 5 mg (0, 5+0, 5+0, 5) . Flunirin pijem vec 3 dana, i naravno jos nema efekta. Ali, citajuci o flunirinu, nisam naisla o mom problemu, fobiji. Citajuci o antidepresivima, nasla sam sebe u zoloftu. Pitala sam psihijatra za taj zoloft, ali on mi je rekao da flunirin i zoloft imaju ista dejstva, samo sto je flunirin stariji lek, a zoloft je moderniji. I da ima iskustva sa flunirinom i eftilom, a sa zoloftom i eftilom nema. Molim vas, odgovorite mi malo duze, da li je ova prava terapija za mene, da li ste imali iskustva sa problemom koji ja imam, da li je flunirin pravi lek za moj problem, itd. Ocekujem vas odgovar koji ce mi razjasniti moju situaciju. Unapred hvala

Postovani-pre izvesnog vremena sam imao simptome koji su ukazivali na prostatu-ucestalo mokrenje i bolove u donjem delu stomaka. Posle analiza, kada su bile sve kako treba posetio sam psihijatra koji mi je prepisao xanax 0. 25 dva puta dnevno. Posle mesec dana sve je bilo u redu, prestao sam da pijem tablete ali sam kasnije poceo ponovo, jer mislim da mi je glavni problem sto trenutno nemam devojku i ne uspevam da se ozenim a zarko to hocu, tako da me to pritiska i stvara nervozu. Posle par pokusaja da prestanem sa xanaxom (izdrzim 10 dana ponekad i vise) javlja mi se problem sa disanjem, tesko disem. Trenutno ponovo pijem dve tabl. Dnevno i takodje imam poteskoca sa disanjem cak i ujutru kad se probudim. Alkohol ne pijem, ne pusim, ranije sam pio bromazepam izvesno vreme i uvek sam pio najmanje doze (tzv decije) isto je i sa xanaxom-najmanju dozu uvek dva puta dnevno. Molim za vasu pomoc-imam jaku zelju da prestanem sa svim tabletama, i psihicku snagu i volju da se nosim sa svojom losom emotivnom situacijom ali se ne osecam dobro i ocigledno mi je lose kada ne pijem xanax. Molim vas jos jednom za odgovor-sta dalje

Poštovanje, živim u kući sa mužem, dvije djevojčice od 23 i 8 mjeseci i svekrvom. Svekrva ima odvojen stan u našoj zajedničkoj kući ali smo mi najveći dio vremena zajedno. Naravno, ja sam se na to manje-više navikla, ali na neke stvari ne mogu. Na primjer, ujutro u 6 sati uđe da vidi jesmo li ustali, iako mi uglavnom ustajemo prije nje, zbog beba, uvečer u 23 sata uđe da vidi jesmo li legli i zašto nismo ako nismo, svakih pola sata uđe da vidi šta radimo, ako nismo u njenom stanu. Objedujemo uvijek zajedno, radimo poslove oko kuće itd. Ne može da gleda da su vrata bilo koje sobe zatvorena pa makar bila i u wc-u ona ne zatvara vrata. Jedna doktorica s kojom smo muž i ja razgovarali nam je rekla da se najvjerovatnije radi o nekom poremećaju ličnosti. Probali smo se odseliti, međutim kad smo to uradili na nekoliko mjeseci bilo je još gore zato što nas je još više "uhodila" preko komšija i sl. S druge strane, često mi pričuva djecu, povremeno skuha nešto, naročito kad muž i ja mnogo radimo u bašti i oko životinja, i meni je jako stalo do nje i da bude dobro. Kad se ona loše osjeća ja po dva- tri dana isto budem loše jer nekako nam imputira da je loše zbog nas. Muž kaže da je uvijek bila takva i da je on uvijek mislio da zaista jeste kriv za njenu nesreću, ali ona samo odjednom bude dobro. I kao da ništa nije bilo. Osim svega ovoga nekako na ljude gleda s nepovjerenjem, čak je i za mene rekla da sam joj dirala lične stvari kad sam se udala. I tako dalje. . . Moje pitanje je kako bih ja mogla da prestanem da se nerviram zbog tih njenih ispada jer nema šanse očigledno da se ona promijeni, a i svaki razgovor je loše završio. Te nije ona luda, te nećemo je poslati u ludnicu. . . Ne mogu da shvatim odakle toliki strah od najrođenijih i najbliskijih ljudi, odakle tolika potreba za kontrolom i kako da se tome odupremo? Kako da joj pomognem, kako da pomognem sebi? Kako da se postavim, šta da očekujem? U jednom je trenutku divna u drugom samo pocrni u licu i počne nam nizašto držati prodike. Onda opet sve ok. Ne mogu da se prilagodim i ne znam kako da se prilagodim. Šta da uradim? Hvala mnogo.

Problem opstipacije, ali imam razlog da verujem da je problem psiholoski, jer prema ispitivanjima gastroenterologa sve je fizicki u redu i pored pravilne ishrane na osnovu nutricionista i fizicke aktivnosti, problem nije resen. Sve je pocelo u 12-oj godini zivota, verujem usled duzeg ustrucavanja od takve fizioloske potrebe na nekom odmoru. Da li je psihologija prava grana gde treba da potrazim pomoc?

Dragi doktore, sumnjam da moja voljena žena ima ovaj (as) sindrom. Kako da budem siguran, jer veći dio simptoma opisanih u tekstu prepoznajem? Molim vas pomozite nam. Unaprijed vam hvala.

Postovana, mislim da imam problem. Od oktobra 2009. Imam sledece simptome: nesanica ili prekomerna uspavanost, gubitak zelje za seksom, prekomerna glad ili ne osecam glad i po 3-4 dana, brzo se umorim nakon bilo kakve aktivnosti, uglavnom sam u krevetu i gubim vreme na internetu, osecam se potisteno, tuzna sam bez razloga, cesto i razdrazljiva, namerno teram ljude od sebe iako su mi potrebni. Obavljam obaveze na fakultetu, ali zaista s mnogo muke jer nemam volje za tim. Ako izadjem, pricam manje nego ranije, ucestvujem u svim aktivnostima sa drustvom, ali me vise nista ne cini srecnom kao ranije. Pre dva dana sam se zatvorila u kucu i samo lezim u krevetu, zatvorenog prozora, ne javljam se na telefon, bacila sam svu hranu iz kuce jer mi se gadi, majku sam isterala kad je dosla da me poseti. U sustini samo sam na internetu. Suicidalna nisam, niti imam osecaj manje vrednosti (cak naprotiv) . Ne znam da li je sve u redu, posto se nikada ranije nisam ponasala ni priblizno na ovakav nacin i postaje mi neizdrziv ovakav stil zivota, ali iz nekog razloga ne mogu da se pomerim iz mrtve tacke. Da li je neka bolest u pitanju, trenutno neraspolozenje ili puka razmazenost? Ukoliko je oboljenje, da li je neophodno da odem kod psihijatra ili mogu sama da regulisem problem? Hvala unapred.

Već neko vreme počinjem da osećam napetost za vreme polnog odnosa i sve mi se češće dešava da ejakuliram pre vremena ili u toku prvog minuta. Molim Vas za savet.

Postovani, potrebna mi je preporuka literature o potiskivanju ili menjanju osobina ili cak sopstvene licnosti zbog stava "sta ce ljudi misliti o meni". Konkretno, poznajem zensku osobu koja opsesivno cisti stan plaseci se da ce neki gost primetiti zrnce prasine i reci joj to, ili jos gore ogovarati iza ledja. Takodje se plasi jakih licnosti, klanja im se i potiskuje sopstveni stav plaseci se da se oni nece sloziti. Pokusao sam da je ubedim da se svetu ne moze ugoditi i da ne treba ziveti plaseci se sta drugi misle o tebi. To je nemoguce. Molio bih za preporuku neke knjige o ovoj temi cisto da bih bolje razumeo situaciju. Hvala, pozdrav

Kako da se odviknem od Anafranila?