Poštovana,
Obratiću Vam se ovim pismom, ne kao način da rešim svoj problem, već način da razumem sebe. Odavno mi je limbički sistem uspostavio dominaciju nad rezonom i to mora da se dovede u balans! Inače, meni je 25 godina. Radim u jednoj banci i živim prilično dobro. Nisam zaljubljenik u svoj posao, ali mi se koliko-toliko dopada i radim const. na sebi, kako bih došla u poziciju da radim ono što volim. Nekada nas život odvede u sasvim drugu krajnost, ali ja sam svesna toga. Nije mi teško to što radim, ali nisam baš ni na svome tlu. Naime, bila sam u vezi dve godine. Nikada u životu nisam bila toliko zaljubljena (i dalje sam). Da ne preskočim jednu činjenicu zbog koje sam ja od starta znala da neću moći da “iznesem” do kraja je, da je on romske nacionalnosti. Odgojena sam u porodici i sredini u kojoj je velika odbojnost prema Romima, u smislu, u redu su oni, ali ne daj Bože da ti tako nešto padne na pamet i pomisliš na vezu sa “ciganinom”. Po difoltu, ne, ne ikako! Prethodno sam imala nekoliko veza, najnormalniji život, studije, izlasci, putovanja. I eto ti čuda-to me je snašlo! Činilo mi se da je nerealno da ti se neko toliko dopadne. Pre nego smo stupili u bilo kakav odnos, poznavali smo se 2 meseca. Onda smo bili zajedno i od tada se u mom životu sve menja. Uplašena od osećanja koja su me snašla, zamolila sam ga da se više ne čujemo i ne vidimo. To nije baš tako moglo, i eto mene ovde, na kraju priče, pokušavajući da se osvestim. Ali, u međuvremenu se mnogo toga dogodilo. Zapravo, meni je bilo prelepo u prvih godinu dana, a onda je on želeo da se konačno spojimo i da se ja udam za njega. Međutim, za našu vezu su znali svi pričom, ali ga niko nije upoznao. Ne živimo u istom gradu. Eto situacije koja izaziva masu pogrešnih konotacija u našim glavama i nerazumevanja na milione! Uplašena, raskidala sam dosta puta. Neverovatno nešto... Kako to porodici da saopštim, a bez njega ne mogu. Kako tom nekom ko te je odgajio, ko ti je autoritet uvek bio, ti koja nemaš više tih 4 ili 7 godina, pritom ne zavisiš materijalno od bilo koga, reći istinu??? Svesna sam da je to moj izbor, ali nema šanse da se usudim to da saopštim. Menja se naš odnos. Odlučuje na svoju ruku, ponaša se u skladu sa svojim potrebama isključivo, prosto me dovodi na ivicu provalije, ali me opet vrati da ne skočim. Onda sam saznala za neke devojke koje je imao paralelno sa mnom, sasvim slučajno i malo mojom znatiželjom, jer je promena ponašanja bila očigledna. Nikada mi to nije priznao, naravno... Ali, ja to znam, nisu nagađanja. To je onda bilo tek neizvodljivo, patila sam i nisam želela više da ga vidim. Situacija se smirila na kratko, ali prividno. Ja njega i dalje obožavam! Pokušavala sam da pomirim te dve strane u meni, kažem roditeljima, ali ništa. Između nas je nastao pakao, u pravom smilu te reči. Puno prljavog veša se tu iznelo na videlo, povredili smo jedno drugo. Pokušala sam da budem sa nekim drugim. Sve to bude fino i ponadam se, a onda sve splasne jako brzo. Uglavnom, mi više nismo zajedno, ali se povremeno čujemo. On je ogorčen i kivan na mene. Ja bez njega ne mogu, ma koliko racionalno sagledavala stvari.
Pokušajte da mi kažete neku pametnu kad već ja nisam u stanju da sebi pomognem.
Hvala unapred,
Pozdrav

Da li možete da mi kažete nešto više o Psychosis paranoides inducta ( F24). Moj otac se već godinama leči, ali nikada do sada nisam uspela da dođem do tačne Dg. Da li je nasledna, kako se manifestuje? Ja ne živim sa njim već 15 godina, a on se lečio od 1995. Sada ne uzima nikakvu Th, ali opet konzumira alkohol.

Poštovani,
pokušala sam pre par meseci da Vam pošaljem pismo i da Vam predstavim moj problem, koji se u medjuvremenu nije promenio niti ublažio, ali mislim da "operaciju" slanja, tehnički nisam dobro odradila, pa ću pokusati ponovo.
Imam 38 godina i u (vrlo dobrom) braku sam vec 18. Imam dve predivne devojcice od 15 i 7 godina. Pre nepune dve godine upoznala sam čoveka koji me je osvojio na svaki mogući način. Oboje smo poznanstvu i osećanjima koja su nas obuzela pokušali da pristupimo razumno i da ne ugrozimo naše brakove, ali smo ipak posle višemesečne borbe sa sobom samima i preispitivanja nad onim što nam se dešava, ušli u vezu koja je trajala godinu dana. U tih godinu dana oboje smo pronašli sebe i uživali jedno u drugom i intelektualno i emotivno, a i fizicki. On je meni a i ja njemu bio "duša bliznakinja" koju malo ko od nas ima u životu sreće da sretne. Nismo želeli da ugrozimo naše porodice i decu pre svega i zato smo ostali u tajnoj vezi iako je to za oboje bila vrlo bolna odluka. Pre šest meseci njegova supruga je saznala za moje postojanje i nas dvoje smo odlučili da se rastanemo. Ne viđam ga, ne čujemo se i nemamo nikakav kontakt od tog poslednjeg razgovora. Ali tuga ne prolazi. Sve je jača. Patim za njim, mislim na njega, sanjam ga svake noći... On mi je prva pomisao kada ustanem i poslednja pre nego što zaspim. Sebe sam smatrala jakom, inteligentnom i dostojanstvenom ženom koja ima ponosa i može da postavi granice koje su nepremostive u bilo kojoj sferi života. U proteklom periodu je sve ono sto sam o sebi mislila "palo u vodu". Želim da ga viđam, želim da budem sa njim, više mi ništa nije bitno, ništa nije "skupo"... Plašim se da ću se razboleti ili u nastupima teške depresije napraviti neku glupost. Pokučavam da funkcioničem normalno, idem na posao, obavljam u kući svakodnevne aktivnosti, čitam, gledam filmove, izlazim sa prijateljicama, ali u pozadini svega je ON! Ne mogu da ga zaboravim, ne mogu da ga prebolim, ne mogu da nateram sebe da krenem dalje...
Molim Vas za savet, ili bar komentar, kritiku... bilo šta sto bi me otrglo iz ove letargije u koju sve dublje zapadam...
Unapred zahvalna!

Poštovana doktorka,
imam napade gušenja, vrtoglavicu, trnjenje vilice i jezika, bolove i probode u grudima. Uradio sam sledeće nalaze: ultrazvuk srca, nosio holter, uradio test opterećenja, vadio nalaze krvi, radio viruse neke za srce i imunitet, hormone i ultrazvuk štitne žlezde, rentgen pluća i to je sve u redu. Dobijam neke toplotne udare iz čista mira, hvata me vrućina. Krenuo sam kod neuro psihijatra i postavljena mi je dijagnoza F 43 i prepisani su mi ljekovi Leksilijum i neki antidepresivi, neki novi ljekovi koji nemaju neželjene efekte. Nisam mogao da ga pijem, jer mi nisu odgovarale, od prve mi je bilo muka i odmah su mi mnogo smetali. Pio sam Hanaks od 0.25, a sad mi je dao Leksilijum, ali mi je više odgovarao Hanaks.
Smijem li se vratiti na njega, a prekinut Leksilijum i da li je to kod mene teška bolest i da li je to opasno?
VELIKO HVALA

Poštovana doktorka,
Imao sam dugo dilemu da li da Vam se obratim ili ne,  jer zaista ne znam da li ste baš Vi osoba koja mi može dati bilo kakav odgovor. Situacija je složena i biću što kraći.
Imam 24 godine i redovno završavam fakultet u Beogradu, sa prosekom 9,70. Tokom studija sam uspeo da postignem niz značajnih rezultata, objavljenih radova, važnih seminara, isticanja u raznim podoblastima glavnog studija. Sada kada imam još samo jedan ispit do kraja, nalazim se u velikom ćorsokaku. Nemam posao, a nažalost nema ga na vidiku. Postavim sebi pitanje kako da ga nadjem, gde, a da to bude u struci. Da bih se zaposlio u struci traže da prvo diplomiram, a da bih počeo sebe da izdržavam za čim imam veliku potrebu, neophodno je da što pre nađem posao, jer sam prilično samostalna osoba i ne želim da više teretim svoje roditelje. Posao koji mi se trenutno nudi daleko je ispod mojih mogućnosti i uloženog rada prethodne 4 godine na fakultetu i van njega, a garantovana zarada je ista kao ona koju ima moj prijatelj koji radi kao fizicki radnik. Imam veliki problem da sebi objasnim potpunu eroziju sistema vrednosti u ovoj zemlji i to kako odjednom fizikalisanje vredi isto koliko i kvalitetan naučni rad, a moji roditelji čija bi mi podrška jako značila, misle da posao ne treba mnogo birati i da treba početi od nule bez obzira na sve napore tokom studija. Ponekad sam loše raspoložen, nedruželjubiv, tužan, a katkad sam i prilično nervozan i impulsivan (naravno bez ikakve agresivnosti).
Možete li mi molim Vas dati odgovor na najjednostavnije pitanje: da li je sa mnom sve u redu, da li moje opisano ponašanje spada u domen psihijatrijskih poremecaja i kako se sa čitavom situacijom izboriti što lakše i što bezbolnije po samog sebe? Hvala Vam i izvinite što je preopširno objašnjenje pitanja.

Nisam sigurna da li je moje dete mesečar ili ne. Naime dešavalo mu se da u toku spavanja ustane da ide u wc, ali ne zna na koju stranu da krene, pa ga ja usmeravam. S obzirom da ima već 12 godina, a da i dalje ne zna da se snadje kada je u takozvanom polusnu, bojim se takvog njegovog ponašanja.
Molim za savet. Šta da radim i kome da se obratim?

Poštovana,
kome se u Nišu mogu obratiti za rešavanje problema kompulsivnog prejedanja?
Hvala unapred!
Pozdrav

Bila bih Vam veoma zahvalna ako biste mi dali tumčenje sna. Inače imam vizije. Interesuje me psihološki momenat. Nakon tromesečne veze, koju sam prekinula bez patnje, bar ne svesno, sanjala sam bivšeg partnera godinu dana svake noći da me tužan posmatra. Možda i jeste u realnosti, ali zašto sam to sanjala?

Poštovana dr Krasić,
imam 34. god i dvoje male dece. Kad sam imala 20 god. mama mi je umrla od raka dojke. Nisam imala zdravstvenih problema sve do pre četiri meseca, kad mi je ustanovljena sideropenijska anemija, koju sam skoro izlečila tj. jos je lečim preparatima i ishranom. Od tad sam uradila mnoge preglede, kolonoskopiju, gastroskopiju, RG pluća, EKG srca, tiroidnu žlezdu, alergene, krvne slike, CT toraksa, spirometriju, sve to po uputima lekara, jer sam u međuvremenu dobila probleme sa dubokim udisajem, tupim i svrdlajućim bolovima i probadanjima u grudnom košu sa povremenim suvim kašljem i knedlom u grlu, kao da stalno gutam šlajm itd. ORL mi je rekao da treba da zaboravim na te tegobe i da mogu biti na psihickoj bazi,  a i svi nalazi su bili uredni. To su mi rekli i mnogi drugi poznanici. Zbog tegoba i nepoznavanja uzroka sam često tužna i plačljiva, zamišljam da imam rak pluća ili strano telo ili ko zna šta. Imam i fobiju da je sve to zbog moje ružne navike koju vučem od trauma sa prvog porođaja carskim rezom, a to je čupkanje i grickanje kose. Kosu ne grickam više, ali je i dalje čupkam i vrtim prstima. Ne pušim. Često mislim i govorim kao da ću uskoro umreti i sve tako. Od pre mesec dana loše spavam, teško zaspim, san mi je površan, a ne dubok kao ranije, budim se oko 4 ujutro i ne mogu više da zaspim, imam strah od bolesti i smrti. Šta da radim?

Poštovani,
molim Vas da mi odgovorite kojim lekovima se najuspešnije leči opsesivno-kompulzivni poremećaj?
Unapred zahvalna.