Poštovana,
imam pitanje vezano za moju mamu. Ima 53 godine, ušla je u menopauzu. Ima problema sa srcem, pritisak joj stalno varira, ima problema na poslu (što se tiče međuljudskih odnosa), situacija u porodici takođe nije dobra, tj. njen muž, moj otac je veoma težak za život, laički rečeno. Usled svega toga ona je upala u depresiju, stalno pije bensedine od kojih stalno spava, nekad ima i rupe u sećanju. Ja sam pokušala sa njom da razgovaram, ti razgovorili su pomagali u početku, ali više ne, pokušala sam da je nagovorim da ide kod psihologa, ali ona odbija.
Interesuje me kako da je navedem da ode kod psihologa ili nekog stručnog lica, a da to ne bude protiv njene volje?

Prošle zime me odjednom uhvatila neka kriza, nisam mogla da zaspim, po celu noć sam budna, danju me bolela glava i to ne normalno, nego negde na potiljku glave, pa u glavi kao da imam neku rupu, neki grozan osećaj. Pila sam neke lekove i nije me više bolela, ali i dalje nema spavanja, ni lekovi mi nisu za spavanje pomagali i to je trajalo tri meseca. Samo ponekad zaspim povremeno ujutro. Probala sam spavati danju, ali nema šanse, neki tren kao da ću zaspati i istog trena oči se otvaraju. Potom sam pomalo spavala, ali stalno nešto sanjan i bolela me tada glava pozadi, onda kada legnem, a imala sam i neke simtome kao da me neko ožario u nosu ili pored gornje usne. Sada toga nema, ali ne spavam kao do tada. U rukama sada imam neku zategnutost i u vrhovima prstiju kao da nešto hoće vani, kao da krv ne protiče kroz njih, dok je danju super, dok sam u pokretu. Inače, imam 38 god. i bavim se fizickom aktivnošću, trčim i puno sam vani to radim i pred spavanje. Možda sam malo i nejasna, ali je to tako sa mnom.
Puno hvala unapred

Molim Vas recite mi kojoj stručnoj ustanovi da se obratim u vezi sa problemom bulimije. Ne zanimaju me Zavodi po principu Domova zdravlja, jer to nema veze sa vezom. Da li postoji bilo gde u Beogradu mesto gde bih mogla da odem?
Hvala Vam unapred

Poštovana ,
javljam Vam se u nadi da ćete mi nekim stručnim savjetom pomoći kako da izađem iz ovog lavirinta u kojem se nalazim vec dve godine. Radi se o mom suprugu koji je u ovom navedenom periodu postao jako zavistan, od po meni najgoreg poroka tj.kockanja. Inače imamo troje zlatne djecice i sve preduslove da živimo normalno i moglo bi se reći da je to jedini razlog koji narušava našu bračnu zajednicu. Nekoliko puta je bio uhvaćen na djelu i poslije takvih situacija obećavo je da se neće ponoviti, ali njegov slab karakter nije mogao da održi obećanje. Sve ovo vrijeme pokušavala sam da mu pomognem, međutim ne mogu se pohvaliti da sam u tome i uspjela. Bavimo se ugostiteljstvom i nažalost u kući u izdatom prostoru nalazi se sportska kladionica i svi moguci aparati koji mu odvlače pažnju od svakodnevnih obaveza. Nedavno sam ga lično uhvatila kako igra aparate, a on je postupio grubo i naravno, napravio me budalom po ko zna koji put u smislu kome ti vjeruješ meni ili svojim očima. Smatrala sam da je najbolje da odem i jasno sam mu dala do znanja, ali sam još uvijek tu, jer sam ja dijete razvedenih roditelja i kad samo pomislim da bi i moja djeca odrastala kao ja prosto mi nastane zbrka u glavi. Mada u suštini i ovako nemaju nikakav kontakt s njim ukoliko ja ne isforsiram neku situaciju kako bi ličili na porodicu. Napominjem da sav novac koji odlazi na takve stvari meni u suštini nije bitan, bitno mi je njegovo stanje u kojem se nalazi i da konačno nađem način da se izvučemo. Nažalost, mnogi ljudi danas imaju takav porok, a neki od njih su izvršili i samoubistvo.
Bojim se najgoreg, zato Vas još jednom molim da razmotrite moje pitanje i da mi odgovorite.
Hvala

Poštovana doktorka, posle velikog stresa na poslu i prebacivanja na drugo radno mesto (po sistemu ako hoćeš-hoćeš, ako nećeš napusti posao), imam dijagnozu F 43.2 i F 41.2, uz terapiju Ksalol 0.5 mg 3x1 i Floramidal 15 mg 1x1.Osećam se nemoćno, stalno drhtim i plačem.
Interesuje me koliko dugo mogu biti na ovoj vrsti bolovanja ?

Poštovani,
od 11.godine bolujem od trihotilomanije, što je najvjerovatnije posljedica rata. U početku je to bilo bezazleno, ali posljednjih godina sam vrlo dobro svjesna ove bolesti i katastrofalnih posljedica. Znam da je najbitnija samokontrola i ja donekle uspjevam u tome, ali dok učim ili ako sam pod većim stresom (ispiti i sl), kontola "popusta".
Interesuje me da li postoje konkretni lijekovi (i koji) ili je neophodan razgovor sa psihoterapeutom.
Unaprijed hvala

Poštovani doktore,
moja majka je pre 4 godine počela slabo da se oseća, prvo joj ne prestanak menstruacije predstavljao problem, odazvala se  svom ginekologu i on joj je dao injekcije, posle kojih je imala ciklus, ali toliko samo da se pokažu mrlje braon boje. Kroz par meseci je uradila je sve moguće nalaze među kojima su rezultati bili sledeći: prolaktin povećan, ona je kasnije osećala veliki strah, a u želucu je imala osećaj kao da ima nesto živo u njoj. Njen ginekolog na osnovu onih nalaza ništa nije preduzimao, već joj je rekao da poseti psihijatra, otišla je psihijatru i davao joj je terapiju 6 meseci: remeron, bromanzepan 3x1 od 6mg, tegratol 200mg, da bi kasnije rekao da ju je pogrešno lečio, da ona nije slučaj za psihijatra. U Banja Luci na Paprikovcu su joj ustanovili prerani klimaks i da li joj bromazepan 3mg, zoloft, soju....njoj ništa nije bilo bolje, po ceo dan bi bila u kući, plakala, imala ružne misli, izgubila je bila volju za kupanje, oblačenje, izlazak u šetnju, po 3 kutije dnevno je pušila. Pre neki dan je išla na snimanje želuca i sad su joj ustanovili jaku upalu sluznice i nervozu želuca..
Zaista ne znam dokle ovo sve vodi. Interesuje me Vaše mišljenje, jer nam je svima postalo teško i naporno.
Molim Vas pomozite nam

Moj prijateljica je strašno ljubomorna. Ne može da podnese da njen suprug gleda mlade devojke. Pokušala mu je to objasniti, ali on je naravno ne razume. Da li postoji neki način da njen strah nestane.To više nije normalno ponašanje, ne želi da ide u društvo sa suprugom i stalno prati njegov pogled.

Poštovani dr
molim za pomoć jedne devojčice od 15 godina. Polaskom u srednju školu počela je sebe užasno da omalovažava kako je najgora u razredu i kako ona ne zaslužuje da bude tu, a pritom je u osnovnoj školi bila odličan đak i mnogo se posvećivala knjizi. Posle tri dana stanje se pogoršalo i počela je da priča kako će se ubiti i kako laže sve oko sebe i da svima želi zlo. Priča i neke vulgarnosti. Porodica je normalna bez ikakvih presiranja da mora da bude dobar đak, sama je to želela.
Da li je to nešto opasno i kako je povratiti u normalan život.
Marija

Poštovanje,
Imam 25. godina. Bio sam uvek dobro dete, završio sam fakultet u roku, odslužio vojsku, osamostalio sam se od svojih roditelja. Međutim, koliko god izgledalo sa jedne strane da mi sve ide od ruke, toliko u vezi emocija jako lutam. Zaljubljen sam u jednu devojku (22 god). Maksimalno se trudim oko nje. Međutim, ona ne pokazuje neke preterane emocije prema meni. Trudim se da budem uz nju kad god je potrebno. Šta god je trebalo, ja sam se prvi našao tu, da joj budem podrška. Kada su joj svi okretali leđa, ja sam bio uz nju. U trenutku kada mi sve prekipi i ja počnem da dižem ruke od svega, ona me vuče nazad. Kada me ona zove, ja se ne javljam na tel, izbegavam je. Onda ona da neku malu varnicu i sve se vrati po starom. Pokušavao sam da razgovaram sa njom u vezi svega toga. Ona kaže da ne želi da se vezuje, da hoće da se provodi, da ne želi da izgubi kontakt sa mnom. I to sve traje već nekih godinu dana. Ja sam pokušavao da se otrgnem od svega toga. Imao sam neke pokušaje veza, ali sam ih sve upropastio. Ne tražim puno, samo malo razumevanja i topline.
Šta da radim da pobegnem iz ovog začaranog kruga? Dosta mi je više razmišljanja zašto ovo, zašto ono...?