Imam 20 godina i imam aktivan seksualni život. Moj problem je u tome što ne osećam ništa tokom seksualnog odnosa, od prvog dana, čak i kada predigra traje duže, ništa ne pomaže.

U čemu je problem ?

Poštovanje,
imam 28 god, 2000.god imao sam zapaljenje srčanog mišića i od tada imam psihičke tegobe...što znači da od tada uzimam antidepresive koji mi nisu pomogli do sada. Trenutno pijem Ksanaks 0,5mg skoro već god dana.. ako odem kod psihijatra samo mi produži, zato sam prestao da idem. Znam da je moja greška, ali bih hteo Vašu pomoć. Dugo spavam, osečam umor, vrtoglavicu povremeno, hladnoću, peku me spoljni delovi šaka, napet sam, imam preskanaja srca, malaksalost. Trenutno imam osećaj da ću da se srušim..
Potrebna mi je Vaša pomoć

Pijem Zoloft od 50, Rivotril 3 puta po četvrtinu i 1 četvrtinu Propranola. Idem privatno kod psihijatra, ali sve mi je gore, agorafobija sve veća i nenormalne tahikardije. Lekari kažu mora tako dok Zolift ne počne da deluje, pijem ga manje od mesec dana, jako se loše osećam.

Poštovani,
iskreno ne znam za kog doktora specijalistu je ovo pitanje namenjeno, jer sve što znam jesu uzrok i posledice. Naime, moja lična teorija je da ja imam neku vrstu skrivenog poremećaja metabolizma. Uradio sam sve moguće testove koji postoje i svi rezultati su geometrijska sredina gornje i donje vrednosti. Naime imam 34 godine i bavim se trčanjem 18 godina, koliko i traju moju problemi, jer iz dugogodisnje prakse pokušavanja svega, shvatio sam da samo trčanje u vremenskom trajanju od 2 do 3 sata uspeva da reši moj problem, odnosno kako ja često se izrazim da resetuje moj organizam i otkloni sve vidljive i skrivene posledice. Sve počinje unosom hrane. Naime, uopšte nije bitna vrsta hrane, već količina. Čak i sa minimalnim unošenjem hrane u organizam dolazi do nesrazmernog gojenja, koje ne odgovara količini unete hrane. Moj problem nije gojaznost, niti trčim da bi smršao i bio privlačniji suprotnom polu, nego sa svakim sledećim unosom hrane, doživljavam bukvalno da se izrazim geometrijsko povećanje mase, odnosno gojenje. U slučajevima kada unesem za druge ljude normalnu količinu hrane, 2 puta sam doživeo (moram nestručno da se izrazim) \\\'slom metabolizma\\\', jer i ako pored normalne količinski unete hrane, ja sam ponavljam 2 puta ostao bez trunka energije, kao da mi je neko skroz \\\'\\\'isisao\\\"\\\'energiju iz organizma, pa sam dva puta vođen i nošen kući taksijem. Gojaznost, kao gojaznost, nebitna stvar. Međutim, sa nesrazmernim povećanjem telesne težine, javljaju mi se bolovi u čeonom predelu glave, odnosno neka vrsta pritiska u čeonom delu glave, koja pritiska i čeonu kost, i ujedno pritiska kožu na čeonom delu. Koža, tada na čeonom delu glave, se na neki način suši i zagreva, tako da postaje potpuno suva i u tim situacijama, ni kilogrami kreme za lice ne pomažu. Koža se osuši potpuno i usled gore navedenog pritiska na nju (pored pritiska koji postoji i ka čeonoj kosti), ona jednostavno popušta pod pritiskom i lagano počinje bol kao posledica cepanja kože na čelu po linijama gde najviše osećam pritisak na nju. Odnosno, čeona koža više ne može da izdrži taj pritisak, i dolazi praktično do pucanja po šavovima, gde je pritisak najviši, odnosno do somatske manifestacije pritiska koji osećam, koji se kao što rekoh završava pucanjem kože po šavovima, iz kojih naravno nastaju gadne rane na čelu, i iz kojih dolazi i do krvarenja. Tako da stanje u koje upadam je krajnje nepodnošljivo za život i za obavljanje bilo kakvih životnih funkcija, a bol koji osećam je gotovo nepodnošljiv, tako da u vrlo kratkom roku ja sam napolju, na trčanju, i nakon 3 sata trčanja, ja sam kao nov, kao da ničega nije ni bilo, ali nažalost samo sledećih 24 sata. Tako živim punih 18 godina. Završio sam Elektronski Fakutet, sa prosecnom ocenom 9.00, pišem ovo jer sebe smatram osobom koja racionalno razmišlja, a kojoj se desavaju iracionalne, meni neobjašnjive stvari. Slikao sam rane na čelu i posedujem ih u elektronskoj formi, ali na žalost ovaj sajt ne nudi opciju uplodovanja. Te slike sam i ujedno napravio, jer sam bio prinuđen, jer ni jedan od doktora nije verovao u moju priču, tako da sam ih nosio sa sobom kao neku vrstu dokaza, a tek tada su nastajali problemi, jer niko nije znao da mi objasni od čega bolujem. Bilo je raznih teorija, od strane raznih doktora, koje sam sve probao, i sve se na kraju završilo neuspehom, a iskreno mogu da tvrdim da ne postoji način lečenja na koji nisam pristao, odnosno ja više n eznam da li postoji još neka vrsta terapije kroz koju sam bezuspešno prošao. Živim sam sa majkom, koju moja bolest - poremećaj indirektno uništava, tako da uzima velike količine bromapezama, jer ne zna kome da se obrati, i što joj još teže pada to što ne zna kako da me leči. Imao sam 2 verenice, i obe sam izgubio zbog svoje bolesti. Iskreno, radio sam u svojoj struci kao programer i serviser računara, ali ne u smislu stalnog zapošljena, jer moj metabolizam mi nije dozvoljavao normalno funkcionisanje više od 2 dana, ujedno da bi pokazao i okolini da sam radno sposoban, pošto je ovo ujednio i socijalan problem. Treći dan je je neminovno bio rezervisan za trčanje, a i ona 2 dana između jedva sam izdržavao, odnosno bila su pravi pakao. Pošto živim samo sa majkom, koja je u godinama, ujedno sam i zabrinut za egzistenciju, jer ja sa svojim problemom ne mogu da je ostvarim. Da stvar ne bi bila tako loša koliko jeste,  imam još jedan problem, a to je praktično uništen desni frontalni sinus, kao posledica brojnih jakih upala sinusa koje sam imao u mladosti. Kažem uništen, jer bris iz nosa je negativan kao i alergo test, a ja i ako nisam pušač, ne smem da zapalim ni jednu cigaretu, niti da sam u okruženju pušača, jer automatski dolazi do upale desnog frontalnog sinusa koju sam rešavao uzimanjem palitreksa, jer dovicin više nisam smeo da uzimam, jer mi je razorio želudac, tako da sam jednom od dugog uzimanja dovicina, doživeo napad kao posledicu oštećenja želudačnog zida, koji se nimalo ne razlikuje od narkomanskom napada, jer mi je bilo potrebno čitavih 5 minuta da doktorku iz hitne pomoći da ubedim da nisam narkoman, već da je napad posledica dugog uzimanja dovicina. Koristio sam i razne sprejeve za nos, ali nisu pomogli. Primio sam 10 longacefa, što je na moju sreću i zadovoljstvo rešilo po meni nerešiv problem desnog frontalnog sinusa, ali i ne zadugo. Jednog dana dok sam čitao nešto u krevetu osetio tako jake i burne promene i \\\'pomeranja\\\' u stomaku, koja za posledicu imala \\\'slom metabolizma\\\'\\\'i na žalost koja su moje stanje sa sinusima vratila na sam početak, odnosno na nulu, i ako sam pre toga primio terapiju od 10 longacefa. Jednostavno, te neobjašnjive i burne promene u stomaku su uništile za kratko vreme učinak 10 longacefa, i ako sam bio stopljen u krevetu. Toliko o meni, lično bol u sinusima mogu da trpim i da živim sa njim, međutim problem metabolizma mi nedozvoljava normalan život. Nadam se da će ovaj tekst (iako je dugačak), neko imati razumevanja, pročitati ga celog i probati da mi pomogne.
Unapred Hvala.

Počeo me je hvatati strah pomalo kad izađem vani sama, kad šetam sa svojom ćerkom koja ima tri godine. Nemam nikakav problem, inače ne bojim se tunela, liftova, gužvi...do sada ništa nisam pila.
Kako da pobedim strah i šta da pijem?
p.s. suprug je protiv da idem kod psihijatra, misli da je ok sa mnom.
Hvala Vam unapred

Imam 33 godime i 4 male dece. Već duži period sam neraspoložena, nemam volje za nizašta, sve mi je teško, ništa me ne usrećuje ...retko kada se smejem, ništa ne može da me usreći, nervozna i dosta nervoze osećam u stomaku. Primetila sam da već duži period, nekih godimu dana imam slabu koncetraciju, zaboravljam, ne mogu da se opustim, a da ne osećam nervozu. Deca idu u vrtić, a beba je sa mnom. Muž mi pomaže koliko može. Zabrinuta sam za svoje mentalno zdravlje..imam utisak da ću uskora da poludim....
Zanima me da li sam možda obolela od depresije ili šta je u pitanju?
Unapred zahvalna,
Ana

Imam 28 god i određenu simptomatologiju, a ona je sledeća: nagle i relativno česte promene raspoloženja. Od raspoloženog i nasmejanog stanja, do krajnje razdražljivog, kada bi se svađao i kako se to u narodu kaže, isterivao mak na konac i bio jako besan. Interesantno je napomenuti da se te promene raspoloženja dešavaju naglo,u roku od par sekundi i to 90 posto zbog najbanalnijeg razloga, koji je apsolutno nesrazmeran toj mojoj reakciji i nagloj promeni raspoloženja.
Pitao bih Vas da li su to koreni nekoj duševnoj bolesti ili samo trenutno, prolazno stanje? Inače, traje oko pola godine.
Hvala unapred

Imam 25 god. udata sam 4 god.nemam dece. Moj veliki problem je usamljenost, zbog čega sam jako depresivna. Suprug zbog prirode posla nema vremena da se opterećuje i da me sluša da sam nesrećna. Seksualni odnos imamo 1 mesečno. Kada počnem o tome da razgovaram sa njim, jednostavno mi odgovori da je umoran i da je to razlog. Nemamo neku komunikaciju, osim glavnih problema kako platiti troškove života. Sada sam već u toj fazi da ne znam šta da radim od nervoze, samoće i depresije! Šta mogu da uzimam od antidepresiva da ne idem kod doktora, pošto kad sam bila naišla sam na veliko nerazumevanje? Šta da uradim, da li je vredno da i dalje borim za ovaj brak? Razgovor sa njim ne vodi ničemu pokušavala sam ne ide...Zato se obraćam Vama, molim za pomoć .
Hvala unapred