Moj suprug ima sve simptome afektivnog bipolarnog poremećaja da ih ne nabrajam sad i to u maničnoj fazi. Do sada nisam primetila da je u depresivnoj fazi.
Kako da pomognem njemu i da ga uputim lječniku, jer svaki moj pokušaj je uzalud. On kaže idi ti leči se ja sam zdrav.
Molm Vas za savet, jer znate šta znači takva osoba i za sebe i za okolinu.

Poštovana doktorka,
Zaposlen sam 4 godine u firmi gde sam stalno okružen stresom (svaki kolega misli da je najpametniji, samo pametuju i svađali bi se svakodnevno međusobno, niko nikoga ne voli). Posle 1 godina staža osetio sam lupanje srca, uhvatio me strašan strah da će mi srce oslabiti. Išao sam na snimanje srca, EKG je u redu, rendgenski snimak ok, hormoni štitne žlezde ok, laboratorijske analize OK. Lekar mi je prepisao Bromazepam 1,5 mg ujutru i uveče. Rekao da pijem 20 dana. Išao sam na kontrolu, ponovo sve snimio i lekar mi je rekao da mi ne treba Bromazepam, jer sam zdrav. Ali, zbog velike napetosti, ja sam nastavio da pijem lek. Zlopatio sam se tako 2 godine, srce je i dalje lupalo, kada bih javno vršio prezentacije na poslu, jer je prisutan strah da ću se osramotiti i kada sam ponovo bio na na pregledu, posle 2 godine, jer sam se plašio da mi srce ne oslabi od silnog lupanja, lekar mi je rekao da je sve ok, da mi je srce zdravo i dao mi uput za psihijatra. Kaže sve je na nervnoj bazi. Ja sam se obratio psihijatru, objasnio probleme, koji mi je prepisao Flunisan 1/2 tablete ujutru i 1/4 Rivotrila ujutru i uvece. Naime imam problema sa lupanjem srca kada imam javni nastup ili kada mi neko želi nametnuti svoje mišljenje, pa mi sledi diskusija i raspravka. Pijem lekove već 3 meseca i osećam se bolje, ali mi se povremeno nametne misao \"lupaće mi srce na nekom mestu i onda počnem da razmišljam o tome\". Moja pitanja su: 1. Možete li mi objasniti šta znači moja dijagnoza? Moja dijagnoza je F41 i F 32.2 , uspostavio je neuropsihijatar. 2. Doktorka mi je rekla da kada pomislim na lupanje srca, odmah usmerim misli na nešto drugo. Zar je moguće da je rešenje mojih problema tako blizu?
Molim Vas samo nemojte da mi kažete da promenim posao. Zavšio sam ekonomski fakultet, imam 30 godina i nisam oženjen.
Kako da pobedim stres?
Srdačno Vas pozdravljam i zahvaljujem Vam na odgovoru,
Nenad

Pre 3 nedelje sam saopštila majci da odlazim za Australiju. Ona je oslepela, u stvari vidi, ali nema oštrinu. Bili smo kod lekara i rekli su mi da je u pitanju tzv. psihičko slepilo.
Kako to da izlečimo? I koju banju bi nam preporučili za ubrzani proces izlečenja?

Molim Vas recite mi zašto osećam da mi gori glava i kičma, a pri tom bih navela da imam 42 godine i da duže vreme pijem lek protiv panike EFEXOR DEPOR?

Bolujem od bulimije već više od 7 godina. U početku je to bilo ređe, možda jednom dnevno, a sada to radim, čini mi se bezbroj puta dnevno... Svaki obrok ja izbacim iz sebe, ali SVAKI. Moji su to saznali pre oko godinu dana. Ja sam bez ičije pomoći prestala sa povraćanjem, ali se kroz možda čak manje i od mesec dana, sve navratilo... Ovog leta je to provalila moja sestra od tetke, inače zubarka. Išla sam u Niš, konsultovala se sa doktorkom (psihijatrom), ali je ona bila tako \'hladna\'.... Ja tada nisam prestala to da radim. Evo, krenula sam u školu i naravno, izostanci... Samo gledam kada mogu da jedem, da li će me neko videti, da bih sve to, opet izbacila iz sebe. Danas sam opet sve rekla svojima i rešila da idem u Beograd na lečenje.
Interesuje me koliko to dugo traje, jer ipak idem u školu, a ne bih želela da se to pročuje?

Poštovanje,
Imam 33 god. 6 meseci pijem Karbapin, a pre toga 1.5 god Rivotril. U nekoliko navrata su mi bili prepisivani razni antidepresivi, dg f48. Karbapin na mene ne deluje nikako ni dobro ni loše, pa me interesuje od čega ja bolujem i zašto mi je prepisan taj lek ? Moj razlog za odlazak kod Neuropsih. su bili psihosomatski bolovi u preponama i nervoza, a isto se osećam i sad.

Poštovana,
Imam 35 godina i od jeseni 2006-te godine patim od jutarnje anksioznosti praćena jakim lupanjem srca. Od maja 2007-me godine pijem bromazepam 1,5 mg svako jutro. Bromazepam mi je prepisao kardiolog koga sam posetio zbog lupanja srca. Sada (jesen 2008) se osećam mnogo bolje i hteo bi da prekinem da pijem lek.
Moje je pitanje da li mogu naglo da prekinem, postepeno ili da nastavim da pijem lek. Sigurno ćete me savetovati da posetim lokalnog psihijatra. Ja to neću uraditi jer: 1. Već sam bi kod psihijatra i susreo sa potpunim nerazumevanjem od strane doktora. 2. Zbog prirode posla nemam vremena da idem. Zato se obraćam Vama za savet.
Hvala unapred.
Srdačan pozdrav,
Jovan Zorić

Imam 39, a supruga 33 godine. Imali smo strastvenu ljubavnu vezu 6 godina i ove godine smo počeli živeti zajedno. Međutim, supruga je izgubila seksualnu želju, više me i ne dira, okrene se i spava, ili čeka da ja zaspem, pa onda legne. Ona često masturbira pored mene u krevetu misleći da ja spavam, a ako se ja okrenem ona prekida i neće da vodimo ljubav.
Da li je to kraj naše veze i da li ima smisla dalje ovako živeti zajedno?
Hvala.

Imam 32 godine i ogroman problem. Udata sam 8 godina i imam dva predivna dječaka od 5 i 2 godine. Moj problem je u tome što sam ona užasna ratna generacija, u školi sam uvijek bila stidljiva, ali poslije škole 93 godine kao naivna i stidljiva djevojčica počela sam vjerovati muškarcima te s njima odlaziti u krevet, tek zato što sam ja njima bila privlačna i čisto da njih zadovoljim, bez uživanja s moje strane i često pateći poslije toga, ali sam zbog straha od samoće uvijek išla dalje nalazila nove i s njima završavala u krevetu. Bilo je tu momaka u koje sam bila zaljubljena, ali nije trajalo dugo. Upoznala sadašnjeg muža koji je po prirodi jako nagla osoba i voli sve na čistac, tražio je da mu kažem broj, a ja od straha da me ne ostavi (jako sam bila zaljubljena u njega i danas sam) rekla sam samo dio toga iz moje prošlosti. Vjenčali smo se, ponekad sam se vraćala na to, ali sam većinom gurala od sebe tu svoju laž. Nedavno je saznao za jednu takvu osobu s kojom sam bila samo jednom i napravio mi veliku frku. Nakon velike svađe uspio mi je oprostiti misleći da je to sve, ali mi je rekao ako sazna samo za još jednu osobu ubiće mene, pa sebe. Nedavno smo kupili stan na kredit od 30 godina, sredili se napokon sami, sve je lijepo, ali ja postajem luda od razmišljanja, samo kad spavam ne mislim o tome. Priznanje ne dolazi u obzir, jer sam mu ipak rekla samo dio. Živim dan za danom moleći Boga da ne sazna nešto. Često razmišljam i o suicidu kao jedinom izlazu, ali sam kukavica i toliko čeznem da gledam svoju djecu kako rastu da mi oni daju snagu da živim. Njega zaista volim i nikad u braku nisam niti pogledala nijednog muškarca, uzorna sam žena koja stalno kuha i ugađa porodici, nikada djecu ne ostavljam osim kada sam na poslu, ali mi je tako teško što znam da bi bila još bolja majka i žena kada ne bi bila ovako napeta i razdražljiva. Ne znam šta da radim, je li uopšte pošteno od njega što je to tražio od mene. On smatra da on to mora znati s kom sam bila prije njega zbog mogućih provokacija na koje bi mogao naletjeti u svom poslu. Ni danas dan ne shvatam svoje tadašnje ponašanje, jer ja u suštini uopšte nisam razuzdana osoba, naprotiv i nisam neka osoba od seksa.
Pomozite mi kako da sačuvam brak i doživim starost uz muža i djecu.

Poštovana doktorka,
Da li je mazohizam i upražnjavanje BDSM odnosa vezan za psihičke poremećaje i da li je i koliko bezbedno upuštati se u bilo kakve odnose sa takvim osobama? Da li postoji mogućnost prelaska mazohizma u sadizam? Zbog čega to nastaje i može li se lečiti nekako?
Unapred hvala.