Imam 33god imam strahove svakog dana za život, ne izlazim nigde, plašim se da ću umreti, stalno i osećam nestabilnost u nogama i ne mogu da stojim mirno, nego se lelujam, najviše odležim dan, a bavio sam se muzikom i imam studio u koji i ne ulazim od straha pijem rispolept 1mg pa i bromazepam od 3mg.
Molim Vas recite mi Vaše mišljenje za mene i lekove pio sam svako jake anti depresive, a ovo rispolept od pre 2 dana i ništa još bolje.

Moj deda ima 82 godine i pati od staračke demencije već godinu dana. Od simptoma je imao malaksalost i slabost u nogama zbog čega se slabo kreće, nekada pri kretanju izgubi ravnotežu i padne. Dobio je terapiju phenobarbiton 1x1/2 uveče. Od kada pije lek mnogo je stabilniji i pokretniji. Ono što se nije promenilo bez obzira na terapiju je njegovo ponašanje. Obavlja fiziološke potrebe u sobi ili u gaćama, onda izmetom uprlja telo i okolne stvari. Potpuno je zatvoren i slabo komunicira. U toku dana desetak puta ide da legne i ustaje. Pati od nesanice i noću ustaje i tumara kroz kuću. Nekada uzme stvari i hoće da putuje negde gde je umislio da treba. Živim sam sa dedom jer mi roditelji rade u inostranstvu i sve ovo me jako iscrpljuje. Bio sam kod lekara koji dedu leči, ali mi je rekao da ne postoji neki poseban lek za ove dedine psihičke probleme i dao mu da pije lorazepan 2,5x2. Malo sam se raspitao i saznao da postoje lekovi Risperidon i Donepezil koji su namenjeni za lečenje ove bolesti. Deda nije agresivan i ne boluje od visokog pritiska i dijebetesa. Prepoznaje ljude sa kojima je u svakodnevnom kontaktu,z na kada je rođen, gde se nalazi, ali nezna koja je ovo godina, koliko je sati, šta je radio juče,itd.
Molim Vas da mi odgovorite da li su ovi lekovi kod nas u upotrebi i da li postoji neka terapija kojom bi se makar ublažili psihički problemi ovakvih bolesnika?

Molim Vas da mi odgovorite da li je Flunisan (Fluoksetin) djelotvoran u liječenju socijalne fobije, s obzirom da se u upustvu ne navodi kao indikacija? Inače, počela sam da ga koristim po preporuci psihijatra nakon što terapija Zoloftom nije dala rezultate.
Unaprijed zahvalna!

Poštovana,
moj problem je isprekidan san. Moja noć protiče tako što se na svakih sat vremena budim i tako već godinu dana. Molim Vas za savjet. Inače, to je počelo (moja pretpostavka) kao posledica nervoze i manjih zdravstvenih problema. Došlo je do pada estradiola i izostanka menstruacije (a sve to zbog umora i nervozice). Moram da naglasim da nije bilo nekih velikih problema, sada je sve u redu, nisam nervozna (barem ne svjesno). Inače, ako nemam obaveza rano ujutro ja se dobro osjećam, sastavim dovoljan broj sati sna, ali ne kvalitetno. Na sreću za sada dobro funkcionišem. Tablete i čajevi na biljnoj bazi pomognu, ali na kratko. Ako ikako možete da pomognete biću Vam zahvalna!
Pozdrav

Imam prijateljicu koja je prestankom ciklusa doživela nervni slom. Jednostavno je počela da govori nepovezano i to prilično glasno. Posle toga je dobila terapiju lekova za smirenje i vremenom su joj smanjivali dozu. Nedavno je došlo do toga da je prestala sa lekovima i lekari su rekli da je sad sve u redu i da se to ne bi trebalo više ponoviti. Međutim pre neki dan (od prvog napada je prošlo nekih šest meseci) je ponovo počela da na momente govori nešto što je ne povezano sa situacijom i trenutkom i onda je počela isto prilično glasno i uporno da govori ono što je ona htela. Interesuje me molim Vas da mi malo objasnite o čemu je reč i kako treba postupati sa takvim osobama.
Unapred sam zahvalna na odgovoru.

Poštovanje,
Žena od 43 g. ima sl. probleme.Već oko 5 meseci uvek pred spavanje kad legne oseća kao neko žiganje glave i stresanje celog tela. To se desi 3-4 puta dok ne zaspi. Nekad dobije i veliki strah zbog toga. O čemu se radi ?
Hvala.

Poštovanje,
Žena stara 70 god. ima dijagnozu F06.2. Pije sulprid 50.mg. 2x1 rivotal 2mg. 2x1/4 Leči se 6 meseci. Oseća još tegobe u vidu straha, depresije. Paniči za svaku sitnicu, uvek strepi da što se desi drugima može i njenim bližnjim. Da li će ovo stanje proći, može li se steći zavisnost na ove lekove?
Hvala.

Poštovana,
verujem da patim od hipohondrije, i to traje nekih god.- godinu i po dana, medjutim moj slučaj je takav, da umišljam raznorazne bolesti i to uglavnom one fatalne po život, ali se ne usudjujem da odem kod lekara, iz straha da ne saznam rezultat... Čak i u onim retkim slučajevima u kojima uspem sebe da nateram da posetim lekara, to radim ispitivanjem nekih propratnih simptoma, a ne konkretno onoga čega se plašim... Npr. moji strahovi su vezani za hiv, hepatitis c, rak limfnih žlezda, rak štitne žlezde, rak grlića materice... Nateram se da odem kod ginekologa i odmah očekujem rak grlića, jer je to najgore što može da se desi , a uz to je i simptom hiva, nakon uzetih briseva i kolposkopije, nalazi u redu, ja budem mirna neko vreme i onda opet počinje da me muči ista priča, po ceo dan u bilo kojoj situaciji opipavam žlezde i onda osetim jednu na vratu ... 2 meseca se teram da odem kod lekara, na kraju ipak nekako odem, uz lupanje srca, noge mi otkazuju...i sl. ona mi kaže da se žlezda jedva pipa i da nije strašna, jer nemam nijednu drugu žlezdu, krvna slika mi je u redu nemam temperaturu, ( koju inače svakih par dana merim ) ali me ipak pošalje kod specijaliste orl. da se konsultjem sa njim ja odem da izvadim briseve grla i nosa...i u momentu odlaska po rezultate imam iste simptome kao kod lekara opšte prakse samo još izraženije, lupanje srca, imam utisak da ću pasti u nesvest, sve zato što očekjem neku kandidijazu koja može da bude simptom hiva ili nekog tumora, medjutim nalazi uredni, ja u prvom momentu srećna, a u sledećem nastavljam da razmišljam šta bi mogao da bde uzrok uvećanju moje žlezde.... I tako u krug za koji god simptom neke teške bolesti čujem, ja ga imam, trudim se da ne opterećujem ljude time, ali ja sam konstantno opterećena, sedim na internetu isčitavam, i nalazim nove bolesti od kojih ću strepiti ili se u njima prepoznati, a ruke s mi konstantno na vratu,i pod iskama, svi to primećuju, a meni se čini da mi je to postala opsesivno kompulsivna radnja, više je nisam ni svesna. Trudim se da nekao okupiram svoju pažnju ne bi li skrenula misli sa toga ali ne ide. Inače imam 24 god., uskoro ću da diplomiram, imam dečka sa kojim sam 2 godine, izlazim i družim se i imam jedan naizgled normalan život, ali.... ispod toga se krije...
Šta da radim, da li bi trebalo da posetim psihijatra ili imate neki drugi predlog?
Unapred zahvalana