1. Pitanje broj: #17476

    Poštovana,
    verujem da patim od hipohondrije, i to traje nekih god.- godinu i po dana, medjutim moj slučaj je takav, da umišljam raznorazne bolesti i to uglavnom one fatalne po život, ali se ne usudjujem da odem kod lekara, iz straha da ne saznam rezultat... Čak i u onim retkim slučajevima u kojima uspem sebe da nateram da posetim lekara, to radim ispitivanjem nekih propratnih simptoma, a ne konkretno onoga čega se plašim... Npr. moji strahovi su vezani za hiv, hepatitis c, rak limfnih žlezda, rak štitne žlezde, rak grlića materice... Nateram se da odem kod ginekologa i odmah očekujem rak grlića, jer je to najgore što može da se desi , a uz to je i simptom hiva, nakon uzetih briseva i kolposkopije, nalazi u redu, ja budem mirna neko vreme i onda opet počinje da me muči ista priča, po ceo dan u bilo kojoj situaciji opipavam žlezde i onda osetim jednu na vratu ... 2 meseca se teram da odem kod lekara, na kraju ipak nekako odem, uz lupanje srca, noge mi otkazuju...i sl. ona mi kaže da se žlezda jedva pipa i da nije strašna, jer nemam nijednu drugu žlezdu, krvna slika mi je u redu nemam temperaturu, ( koju inače svakih par dana merim ) ali me ipak pošalje kod specijaliste orl. da se konsultjem sa njim ja odem da izvadim briseve grla i nosa...i u momentu odlaska po rezultate imam iste simptome kao kod lekara opšte prakse samo još izraženije, lupanje srca, imam utisak da ću pasti u nesvest, sve zato što očekjem neku kandidijazu koja može da bude simptom hiva ili nekog tumora, medjutim nalazi uredni, ja u prvom momentu srećna, a u sledećem nastavljam da razmišljam šta bi mogao da bde uzrok uvećanju moje žlezde.... I tako u krug za koji god simptom neke teške bolesti čujem, ja ga imam, trudim se da ne opterećujem ljude time, ali ja sam konstantno opterećena, sedim na internetu isčitavam, i nalazim nove bolesti od kojih ću strepiti ili se u njima prepoznati, a ruke s mi konstantno na vratu,i pod iskama, svi to primećuju, a meni se čini da mi je to postala opsesivno kompulsivna radnja, više je nisam ni svesna. Trudim se da nekao okupiram svoju pažnju ne bi li skrenula misli sa toga ali ne ide. Inače imam 24 god., uskoro ću da diplomiram, imam dečka sa kojim sam 2 godine, izlazim i družim se i imam jedan naizgled normalan život, ali.... ispod toga se krije...
    Šta da radim, da li bi trebalo da posetim psihijatra ili imate neki drugi predlog?
    Unapred zahvalana

    Odgovoreno: 22. 12. 2008.
    • Poštovana,
      veoma je mučno i teško sve što ste opisali. Znam da Vam je veoma teško, prepoznajem pametnu i kvalitetnu osobu i smatram da kao takvi morate sebi da pružite adekvatnu pomoć. To je pomoć stručnog lica. Problem se rešava, ne brinite, ali pomozite sebi na pravi način, da se ne biste iscrpljivali nepotrebno. Srdačno. Dr Dragana Krasić

Ostavite komentar