Trudna sam oko 14 sedmica i osjećam se nekada dobro nekada loše...ali moj problem je to lupanje srca koje se desi kada sam u uspravnom položaju ili kada se naglo podignem......na dva mjeseca prije trudnoće imala sam napad u autobusu vrućina, gušenje, lupanje srca (srce doslovno mislim njegovo lupanje podizalo grudni koš i malo viši pritisak.....primila sam neku injekciju, a poslije sam vidjela da je neka za smirenje i u nalazu doktora opće medicine na hitnoj gdje sam bila piše "napad panike" i pritisak 150/100. Mene uopšte nije taj dan ništa uzbudilo sjedim u busu vraćam se kući sa posla mp3 u ušima i onda odjednom smeta mi muzika u ušima, ne mogu da dišem i smirujem se dok ne stanemo do prve stanice i onda na svojim nogama dodjem do hitne pomoći, uz naravno otežano disanje, mučninu lupanje strca i neki čudan osjećaj u očima kao da mi slika ide sporije od dogadjaja, baš poremećaj svijesti nešto tako...i kao da mozak radi jedno, a oči drugo ne znam.... Napad sam imala još jednom u autu na moru, ali brzo je prošao i to sam prepisala gladi, jer nisam doručkovala... Eto sad sam trudna i doslovno svako jutro imam to lupanje kada se podignem na noge i ne mogu da se popnem na stepenice prvog sprata zgrade gdje živim..... I što je još čudno teško mi je razgovarati kada sam u stojećem položaju i tad me guši... Kod prvog napada sam obavila nalaz štitne i šećera koji su idealni...... Doktor mi nije ništa rekao za mogući koksaki i nisam ga vadila...sada se brinem za bebu ako je on u pitanju..

Molim Vas, kome da se obratim u Novom Sadu u vezi bulimije? Treba mi pomoć hitno, a ne nailazim na odobravanje i podršku od strane bližnjih. Već sam u jako kritičnom stanju, a ne mogu sama da se izborim.
Molim Vas...
Hvala.

Poštovana doktorka,
Od 1994.godine imam problema sa anksioznom-depresijom i to traje i do danas. Lečio sam se i ambulantno i bolnički, uzimao razne lekove za smirenje i antidepresive. Od 2000.godine sam na Rivotrilu 2mg,3x1 i postao sam zavistan od njega i uzimao sam flunirin takodje od 2000.godine.
Želim najiskrenije da Vas pitam da li ima leka za moju bolest koja je uzela maha i dugo traje 14.godina, od moje 19.god, a sada imam 33.g. Tako da sam svoju mladost proveo po bolnicama i ambulantama. Ali šta je bilo bilo je, mene zanima da li ima leka za moju bolest, predlažu mi psihoterapiju, ali ja živim u Raški to je malo mesto i niko ne radi psihoterapiju. Radi se u Bg. i Nišu, ali to privatno, a ja nemam finansijke mogućnosti za takvo lečenje. Zanima me koji je lek najbolja zamena Rivotrilu, jer nikako ne uspevam da se skinem sa njega, iako mi moj psihijatar stalno savetuje, ja se plašim, ako ga ne popijem.
Hvala unapred

Imam 24 godine, u suštini lep i ispunjen život, po prirodi malo emotivnija, ali stabilna. Skoro da ništa ne fali, fakultet završen, posla ima, zdravlje u redu, jedino ljubavni život tu i tamo ponekad škripi, ali nikad nista dramatično.:) Trenutno nisam ni u kakvoj fazi promena, stresa naravno ima, ali u nekim normalnim (ako može tako da se kaže) količinama, mada se i sa tim uspešno snalazim. Na javi, bar se meni tako čini. Problem nastaje noću, prvo imam teškoća da zaspim, a kad se to desi, redovno je sadržaj sna težak, intezivan, buran, detaljan, stresan... sve same igre bez granica, sa glupavim ishodom na kraju, naime, ili umre neko koga poznajem i volim, ili sam ja u opasnosti da stradam, sve u svemu, probudim se ili tužna, ili isprepadana i uzlupanog srca. Naravno svih se snova do detalja sećam i emotivne reakcije su istog (ako ne i većeg) intenziteta nego na javi, tako da prva polovina dana prodje pod tim utiskom. Snovi ovog tipa se dešavaju uglavnom oko 5-6 ujutru. Sklona sam nekoj auto-analizi, i mnoge sam probleme time rešila, ali ovde sam naletela na ćorsokak.
Unapred hvala na bilo kakvom savetu.

Da li može da se popije Ksalol od 0.25 kada je u toku terapija sa Zoloft-om?

Zdravo,
imam problem i se nadevam deka ke mi pomognete se obrativ do vas i mi dadovte odgovor deka imam panicni poremecaj propraten so strav i mi rekovte da zemam antidepresivi se javiv na psihijater i toj mi dava lehsilium ke ve molam za konkreten odgovor ako mozete da mi odgovorite sto mozam potocno da primam da ja namalam panikata i stravot a da ne mu nastetam na plodot bremena sum vo 5 mesecza da ja podobram situacijata odnapred vi se zablagodaruvam i cekam da mi pisete po vase vie imate golemo iskustvo znam deka ste imale vakvi slucai se gleda po vasata internet stranica prekrasno e sto ja ima ovaa pomos prodolzete taka super e pomosta sto i ja davate na lugeto.
Super ste. Blagodar unapred.

Nakon smrti moje nane, deda se jako čudno ponaša, moram da kažem da su u braku proveli 62 godine plus 5 godina zabavljanja. Prvo je do 40 dana imao razne halucinacije, onda je to prestalo, a sada se ponavlja. Stalno priča kako mu nana "šalje" neke ljude, kako će morati da plati porez za njih, kako ga dave i sede na nogama, ponekad i nana "dodje" sa njima... Ljuti se na nju, svašta priča i ubedjen je da je to stvarno. Noćima ne spava, reaguje na svaki šum, a neće da pije lekove za spavanje.
Da li je to psihički problem i da li ima načina da mu pomognemo? Inače, veoma je star, ima 82 godine. Unapred hvala.

Supruga stara 28 godina često ima noćne more. Žali se da joj, vrlo često nedostaje vazduha. Ne znoji se ni kod težih napora. Raspoloženje prema detetu varira izmedju beskrajne povezanosti i gotovo brutalnosti. Takvo stanje traje duži period.
Ima li nekih indicija da je reč o nekoj bolesti?

Poštovana,
imam 31 god. duži period imam problema sa čudnim mislima tipa, kako vreme brzo prolazi, svakog časa osluškujem svoje telo, da li mi srce kuca, ako me malo strecne, da li je to srčani napad, išao sam kod lekara, radili ekg i zamislite sve je u redu. Pa, onda iste stvari sa želucem, pa sa sinusima i tako sve u krug. Dešava mi se i da mi se vrti u glavi, osećaj teške glave, pa onda počnem da umišljam kako ću poludeti. A povrh svega toga zna i da me uhvati panika, lupanje srca, i mislim da umirem. Čini mi se da ne mogu više da živim ovako, kao da sam vezan i ne mogu da se otrgnem. Lekar mi je dao Bromazepam od 1,5 mg da pijem 2x1 neko vreme. Kada ga popijem malo mi je bolje, ali se opet isto vraća. I najgore je ujutru, taj osećaj da čim ustanete nemate radosti nimalo nego, samo misli šta li će mi se desiti loše ovog dana.
Ima li leka?

Već 8 godina bolujem od depresije. Do sada sam promenila mnogo medikamenata i sa svakim koji sam uzimala dok sam bila još pod redovnom terapijom na najmanji stres sam padala opet u duboku depresiju. Šta da radim, mnoga stacionarna lečenja su iza mene, sada se ponavlja isto. Prošle nedelje sam pokušala da se ubijem leponexsom, malo je falilo.
Molim Vas za mišljenje i predlog šta dalje, ne mogu više da izdržim!
Hvala puno, pomozite