Spec. dr med. Bojan Jovanović
Spec. dr med. Bojan Jovanović
Hirurgija
Dr Bojan Jovanović je specijalista opšte hirurgije s dugogodišnjim iskustvom u radu s pacijentima iz Niša.
Zakažite pregled
O lekaru
Dr Bojan Jovanović je specijalista opšte hirurgije s dugogodišnjim iskustvom u radu s pacijentima iz Niša. Stručnjak u oblasti minimalno invazivne hirurgije.
Poznat je po svom poduhvatu gde je laproskopski obavio dve operacije odjednom - operaciju žučne kese i slepog creva. Od tada uživa veliko poštovanje kako pacijenata, tako i svojih kolega i saradnika.
Dr Jovanović obavlja:
- operacije slepog creva;
- operacija kile;
- operacija žučne kese;
- operacije debelog creva,
- operacije akutnih stanja u abdomenu.
Stručno se usavršavao širom zemlje i inostranstva. Autor je i koautor nekoliko radova.
Zakažite pregled kod dr Bojana Jovanovića pozivom na broj 063/687-460 ili putem Stetoskop.info sajta.
Ordinacije
Radno iskustvo
Univerzitetski klinički centar NIš
Hirurg u Centru za minimalno invazivnu hirurgiju.
Humano Niš
Hirurg.
Obrazovanje
Podaci o obrazovanju nisu uneti.
Članstva
Lekarska komora Srbije
Član.
Srpsko lekarsko društvo
Član.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Najnoviji članci koje je lekar objavio:
“Slabe” kosti lako pucaju
U ljudskom skeletu sadržano je 99% ukupnog kalcijuma. S toga, osnovna rezerva kalcijuma u organizmu nalazi se upravo u kostima. Tu sve počinje. Usled nedovoljnog unosa kalcijuma, odnosno usled neadekvatne ishrane, oboljenja sluzokože organa za varenje ili promenjenog hormonskog statusa - nastaje manjak kalcijuma. Tu počinju problemi.
Spec. dr med. Bojan Jovanović
Sve što žene treba da znaju o osteoporozi
Osteoporoza je oboljenje kostiju koje nosi rizik za prelome, naročito kod žena u menopauzi. Srećom, možete preduzeti određene korake kako biste umanjili rizik za nastanak osteoporoze i sprečiti ozbiljne prelome koji nastaju kao posledica ove bolesti.
Spec. dr med. Bojan Jovanović
Svi odgovori doktora (221)
Polinodozna eutiroidna struma je česta, ali na sreću najčešće ne i opasna bolest. Potrebno je da endokrinolog (internista) izvrši klinički pregled i uradi dopunska ispitivanja. Navedene tegobe verovatnije ne potiču od štitaste žlezde, ali će Vaš doktor otkriti uzrok.
Nalazi su praktično u granicama normalnih vrednosti, pa tegobe ne potiču od strane štitaste žlezde.
Nema potpunih podataka. Potrebno je pogledati sve nalaze od početka. U svakom slučaju odgovarajućom supstitucijom (nadoknadom hormona) mogu se postići dobri rezultati i imitirati normalno funkcionisanje hormona. Neophodno je da Vas pogleda specijalizovani ginekolog i endokrinolog.
Dijagnoza dijabetesa se postavlja na osnovu ponovljene vrednosti glikemije preko 7 mmol/l. Cilj u lečenju je njegova normalizacija, a to se postiže dijetom, fiičkom aktivnošću, a od lekova lek prvog izbora je metformin. Narvno morate se javiti Vašem doktoru.
Moja kćerka u 13. godini ima vrijednost šećera u krvi 5,5 ujutro
Moja kćerka u 13. godini ima vrijednost šećera u krvi 5,5 ujutro (mjerim joj jednom nedeljno). Oprezna sam postala nakon što je dva puta imala slučaj da joj "stane stomak", a svaki put se to dešavalo nakon nekog rodjendana gdje su se jeli slatkiši i pila koka kola. To je bilo praćeno povraćanjem do iscrpljivanja. Nakon jednog od tih slučajeva, gastroenterolog na VMA je rekao, nikakvi slatkiši, čololadu čak ni u tragovima, što ona nije mogla da ispuni, a gazirana pića uzima krijući od mene. Pritom nije gojazna i bavi se sportom. Da li su ove vrijednosti šećera zabrinjavajuće, odnosno, da li da težim da se one spuste ispod 5 i kako? Sa moje strane u porodici nije bilo dijabetesa, sa očeve znam za jedan slučaj tip 1.
Pojačano znojenje, drhtanje ruku, ubrazani rad srca, nervoza i brzo zamaranje mogu biti simptomi povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoza). Obično je prisutan i gubitak u telesnoj težini, nepodnošenje toplote pri dobrom apetitu, učestle stolice, neuredne menstruacije itd. Ali lako povišen TSH uz normalne ukupne hormone T4 i T3, može (ali ne mora) ići u prilog blage subkliničke hipotireoze (stanja suprotnog hipertireozi). Predlažem kardiološko ispitivanje (EKG, holter, ehokardiografija), Eho štitaste žlezde, a onda po potrebi ponoviti hormone i uraditi TG-Ab i holesterol. Prof. Dr Slobodan Antić
Nalazi ukazuju na cistično izmenjenu štitastu žlezdu (što ne bi trebalo da bude opasno) koja funcioniše normalno, pa nije uzrok problema. Sekrecija iz dojki zaslužuje pažnju pa savetujem da se uradi EHO dojki, citološki i bateriološki pregled sekreta. Potrebno je uraditi i prolaktin koji, ukoliko je povišen može biti uzrok sekrecije (mleka? Niste naveli izgled sekreta) iz dojki i izostanka ciklusa.
Prof. dr Slobodan Antić
Maligno oboljenje ne predstavlja apsolutnu kontraindikaciju za primenu metformina, koji je u principu bezbedan lek, ali odgovor na Vaše pitanje zavisi od oblika i težine maligne bolesti. Neophodno je javiti se nadležnom endokrinologu.
Upotreba kortikopreparata je često neophodna, mada duga i neadekvatna primena može dovesti do neželjenih efekata. Budite bez brige Vaš doktor će napraviti dobru procenu.
Ukoliko je klinički, ultrazvučni i hormoski nalaz u redu, tegobe su verovatno na nervnoj bazi i logično nisu povezane sa štitastom žlezdom.
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.