Kongenitalne anomalije urinarnog trakta iako retko, neposredno ugrožavaju život deteta, vrlo često mogu da dovedu do trajnih oštećenja organa zbog čega je neophodna blagovremena hirurška intervencija.
Hidronefroza je progresivna dilatacija delova nefrona sa različitim stepenom redukcije bubrežnog parenhima, a nastaje kao posledica opstrukcije u području pijeloureteričnog vrata. Neprepoznavanje ovog stanja može dovesti do potpune destrukcije parenhima bubrega. Najčešći uzroci opstrukcije su stenoza pijeloureteričnog spoja, aberantni krvni sud ili urolitijaza. Zajednička karakteristika ovih stanja je da su prognoza bolesti i nivo očuvanosti bubrežne funkcije bolji što se bolest ranije otkrije i počne se sa terapijom. Kod novorođenčadi prednost imaju različiti zahvati, kojima se sprečava progresija bolesti i propadanje bubrežnog parenhima. Razlikujemo unutrašnje i spoljašnje derivacije.Od unutrašnjih se koristi posebna endoureteralna ("double J") proteza,a od spoljašnjih ureterocistoneostomija. Konačni zahvat zavisi od uzroka bolesti, a najčešće uključuje plastiku pijeloureteričnog vrata po Anderson - Hynesu.
Megaureter je stanje u kome postoji dilatacija uretera. Prema mehanizmu nastanka postoje tri grupe: opstruktivnu, neopstruktivnu i idiopatsku. Opstruktivni nastaju zbog prepreke u oticanju urina iz uretera u bešiku što može biti uzrokovano stenozom distalnog uretera, neurogenom bešikom ili valvulom zadnje uretre. Refluksni megaureteri nastaju u sklopu uznapredovanih cistoureteralnih refluksa. Lečenje megauretera je gotovo uvek hirurško. Kod sekundarnih megauretera rešava se primarni uzrok, a kasnije se planira zahvat na samom ureteru. U težim slučajevima se prvo radi drenažni zahvat. Konačni zahvat se po pravilu sastoji od redukcijske ureteroplastike i potom implantacije uretera po antirefluksnom principu.
Cistoureteralni refluks predstavlja vraćanje je mokraće iz bešike u uretere. Uzrok refluksa je slabost valvularnog mehanizma u području cistoureteričnog ušća, koja može nastati zbog niza razloga. S obzirom na nivo do koje se urin vraća i na nivo dilatacije i oštećenja uretera i kanalnog sistema bubrega razlikujemo četiri stepena refluksa. Refluksi 1.i 2.stepena leče se konzervativno, budući daa sa rastom deteta često dolazi do poboljšanja, dok se refluksi 3.i 4. po pravilu leče hirurški.
Subvezikalne opstrukcije mogu imati razne uzroke. Budući da se javlja samo kod muške dece najvjerojatnije nastaje zbog nepotpune resorpcije Wolffovih kanala. Smrtnost kod novorođenčadi kod ovog stanja je visoka i iznosi oko 15%. Kako fetalni bubreg počinje da proizvodi mokraću oko trećeg meseca intrauterinog razvoja, vrlo rano počinju da se javljaju reperkusije na mokraćnu bešiku, uretere,a zatim i na bubreg. Povišen pritisak mokraće u bešici dovodi do hipertrofije zida bešike i trabekuliranja, dolazi do popuštanja ureterovezikalnih ušća i cistoureteralnog refluksa, posledične dilatacije i deformacije uretera, kanalnog sistema bubrega, a naposletku i do destrukcije bubrežnog parenhima. U kliničkoj slici dominiraju azotemija, teška infekcija, acidoza i poremećaj elektrolitnog balansa. Uz intenzivno konzervativno lečenje neophodno je uraditi jedan od postupaka derivacije mokraće (kateterizacija, cistostomija, ureteroneostomija). Kasnije se radi ablacija valvule i antirefluksna plastika, koja je često neuspešna budući da se radi na izmenjenoj, trabekuliranoj mokraćnoj bešici.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 3
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke
Ja imam 61 godinu. U detinjstvu mi je u osmoj godini života urađena ureterocistoneostomia dex, sa dijagnozom pijelonefrits recididivans i tako dalje. Ovo pišem da se mlade majke ne ustručavaju u odluci da se njuhovo dete operiše. Kod mene su takođe postojale česte urinarne infekcije ešerihija koli bakterijom koju smo uporno lečili, tada lekom koji se zvao Negram, a nekada su me hospitalizovali zbog čega sam lečena Gentamicin injekcijama. Operisao me dr Petar Savić na Institutu za majku i dete, to je bila jedna izvanredna ekipa lekara u vreme SFRJ, kada je načelnik istog odelenja bio prof dr Dušan Bajec, Ja više nikada u životu nisam imala problem sa bubrezima. Jedan je doduše malo manji ali ništa im ne fali. Urinarne infekcije povukle su se kada sam ušla u reproduktivnu fazu života, a ponovo su se javile kada sam ušla u klimskteijum, pa ih povremeno proveravam analizom urina. Takođe, kod mog sina, rođenog 1990. pojavila se anomalija pod dg megaureter ali bez ikakve infekcije, pa je i njemu u istoj bolnici urađena operacija bubrega. To su geni. Ja sam imala sreću da su mi baba i deda imali kuću u Prolom banji gde sam mnogo puta bila, i zimi i leti, dok još to nije bila banja zvanično, i meni je ta voda mnogo pomogla kao i sam vazduh sa Radan planine. Od mene toliko, drago mi je ako bi ovo moje iskustvo nekom pomoglo. Za Institut za majku i dete i kao pacijent i kao roditelj imam samo reči hvale.
pozdrav stranica je extra hvala vam puno redovno je koristim inace studiram zdravstveni fakulte u zenici bih.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti