Spina bifida

Spina bifida (SB) je naziv za rascep kičmenog stuba, zbog čega nastaje nepotpuno zatvaranje kičmene moždine. Ubraja se u defekte neuralne cevi. Neki oblici spine bifide mogu biti samo blagi defekti, ali najčešće je reč o ozbiljnom stanju koje može uključivati paralizu mišića, gubitak senzibiliteta, infekcije, gubitak kontrole nad ekstremitetima i sfinkterima i rizik od slabijeg mentalnog razvoja.

Uzrok nastanka

Nije poznat razlog nastanka SB. Sigurno je da uticaja imaju nasledna genetska svojstva roditelja, a isto tako i spoljašnji faktori, kao što je manjak folne kiseline.

Rizik da rode dete sa SB imaju žene koje:

  • imaju SB
  • su ranije rodile dete sa SB
  • su ranije rodile dete s nekim defektom neuralne cevi. Ove žene treba da uzimaju folnu kiselinu pre trudnoće i potrebno je planirati svaku buduću trudnoću.

Klinička slika

Spina bifida occulta (skrivena SB)

Ova je anomalija prilično česta. Znakovi defekta su pojačana dlakavost iznad tog mesta, eventualno nakupljanje masnog tkiva, udubljenje kože i proširenje kapilara. Koštani defekt se nalazi na slabinskom ili lumbalnom delu kičme. Poremećaj je vrlo blag i retko uzrokuje simptome. Mnogi ljudi i ne znaju da imaju ovaj poremećaj. Kasnije u životu mogu se javiti simptomi koji nastaju zbog tumora masnog tkiva, priraslica ili poremećaja razvoja kičmene moždine. Mogu se javiti smetnje u mokrenju i defekaciji i znakovi oštećenja nervnih korenova, motorike i senzibiliteta.

Spina bifida aperta/cystica/manifesta (otvorena, cistična, odnosno manifestna SB)


Kod otvorene/cistične SB kroz defekt kosti ispadaju nervna ovojnica sa ili bez tkiva kičmene moždine. Vidljivi znakovi ovog oblika su vreća, odnosno cista koja se nalazi na leđima; izgleda kao veliki žulj na leđima prekriven tankim slojem kože. Ovaj oblik SB ima dva podtipa:

meningokela spinalis - cista koja se nalazi na leđima sadrži nervne ovojnice (meninge) i moždanu tečnost (likvor). Najčešće se javlja u slabinsko-lumbalnom delu kičme. Najređi je oblik SB. Nema nikakvog neurološkog ispada i prognoza nakon operacije i odstranjenja ciste je dobra.

mijelomeningokela - kroz defekt kosti osim meninga i likvora prolaze nervni korenovi i kičmena moždina koji su obično srasli sa zidom ciste. Kičmena moždina je oštećena ili nije pravilno razvijena. Zbog toga uvek postoji paraliza i/ili oštećenje senzibiliteta ispod pogođene regije. Nivo invalidnosti zavisi o lokalizaciji SB na kičmi i količini nervnog tkiva u cisti. Mnogi ljudi sa ovim problemom imaju poremećaj mokrenja i defekacije (inkontinencija). Ako je anomalija na višim nivoima kičme, npr. u grudnom delu, mogu postojati simptomi potpunog ili nepotpunog preseka kičmene moždine.

SB može biti povezana s jednim ili više sledećih stanja: alergija na latex, gojaznost, tendinitis, poremećaji učenja, poremećaji pažnje, disleksija, disgrafija, otežana pokretljivost, društveni i seksualni problemi. Važno je pratiti društveni i psihološki razvoj dece sa SB.

Hidrocefalus nastaje u 80-90% dece sa spinom bifidom i treba da se leči odmah čim se primeti. Hidrocefalus je naziv za prekomerno nakupljanje moždane tečnosti u centralnom nervnom sistemu.

Dijagnoza

Dijagnoza se često može postaviti u toku trudnoće ultrazvukom ili na osnovu povišene koncentracije alfa-feto proteina. U drugim slučajevima se prepoznaje tek posle rođenja. Od pregleda može se koristiti rendgenografija kičme, lumbalna mijelografija, magnetna rezonanca (MR), CT i elektromiografija.

Lečenje

Široko je prihvaćen pristup po kome se deca rođena sa spinom bifidom energično leče lekovima i hirurški. Preporučuje se rano zatvaranje leđa i kičmene moždine kao i rešavanje hidrocefalusa, ako postoji. Čim se dete rodi, ako postoji cista na leđima potrebno je prekriti je sterilnom gazom i dete transportovati na jedinicu intenzivne neurohirurške nege gde će se obaviti pripreme za hirurški zahvat. Važno je pri tom naglasiti kako ova operacija služi za sprečavanju infekcije ili dodatne traume kičmene moždine, a ne za uspostavljanje funkcije koja nije ni postojala nakon rođenja. Hidrocefalus se leči otklanjanjem uzroka ili simptomatski postavljanjem komunikacije, šanta. Osim fizikalne terapije i ranog hirurškog zahvata, dete treba lečiti zbog inkontinencije ili treba da nosi ortoze za noge ili kičmu.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 5

  1. marija 18.07.2014

    Moj sin se rodio sa sb oculta, ali do dana danasnjeg doktori nista po tom pitanju nisu preduzimali. Redovno idemo na kontrole, i stalno nam kazu ako on nema nikakvih problema ni sa stolicom ni sa mokrenjem najbolje ne dirati nista. On sad ima 6 godina, i nije imao nikakvih vecih problema, sad u avgustu idemo po prvi put da snimimo kicmu. Zanima me da li je to u redu ili da potrazim misljenje jos nekog hirurga.


  2. DZEBO HANIFA 07.08.2013

    Imam 31 godinu i ja sam rodjena sa sb, operisana sam u sarajevu i do danas nemam nikakvi problema sto se tice operacije. Rodila sam dva puta porodjaji su bili prirodnim putem iako su doktori bili ubjedjeni da ce morati biti uradjen carski rez. Hvala bogu moji sinovi nisu naslijedili tu bolest. Ja sam danas jedna normalna zena bez ikakvi posljedica. . . . .


  3. tanja 13.02.2013

    Imam bebu od 20 dana koja je rođena s mijelomeningokelom i htjela bi se cuti s roditeljima koji su u istoj situaciji kao i ja da mi podjele iskustva. . Hvala unaprijed


  4. Marija 24.07.2012

    U toku svoje druge trudnoće išla sam sedam puta na ultrazvuk i uvek je bilo sve u redu. Moj sin je rođen sa meningomijelokelom i operisan je posle osam nedelja. Prognoza je bila dobra, rekli su nam da neće imati velikih problema, ali je dve nedelje kasnije umro od sepse. Da li je to bila eutanazija.


  5. Dejan 07.08.2008

    Zašto u Srbiji ne postoji udruženje ljudi sa SB? U svetu su itekako organizovani! Ovako, cusnuti smo pod paraplegicare ili ne znam sta vec! :-(


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde