Rascep nepca (Palatoschisis)

Moja cerka imala je rascep nepca Radzena je operacija sa 13 meseci Sad ima 6 godine prica nazalno Radili smo jos jednu operaciju pre 4 dana,moralo je dase produzi nepce zbog nazalnog i nerazumlivog govora Ali ne vidim nikakve razlike sto se tice govora,dali je neko imao iskustvp sa ovim Dali treba dase vidi odma razlika Ili da cekamo malo

Dragi saborni i javljam vam se posle skoro 13 godina. Pisala sam vam o tome kako je bilo što se tiče operacije. Sada vam pišem kako je protekao dalji period. Moje dete je imalo obostrani rascep nepca koji nije zahvatio usnu. Operisao ju je Zamaklar. Nakon toga smo išli na povremene kontrole dok nije otišao u penziju. Operacija je uspela iz prve. Problem sa govorom nije imala. Govor joj je jasan, čak ima i zvona glas. Bila je sklona bolestima disajnih organa, tako da kada je bila manja imala je česte opstrukcije pluća (ne znam da lima veze sa nepcem) Ono što joj se javilo jeste obrnut zagrižaj, odnosno sekutići donje vilice su prelazili preko gornjih zuba (a treba obrnuto) Stomatolog nam je nato skrenula pažnju pa smo išli u državnu ustanovu da vidimo za protezu. Doktorka nas je tada odbila i rekla da je rano. Po nagovoru našeg stomatolog, otišli smo na jedan privatni stomatološki fakultet i oni su joj napravali takozvani aparat koji je kao proteza koja obuhvata i gornju i donju vilicu. Dete je tada bilo malo, 6 g. Nosila je godinu dana, a rezultati nisu baš bili preterano vidljivi. Počela je da odbija i rešili smo da ostavimo za kasnije. Kada je imala 11-12 g otišli smo kod one iste doktorke koja je radila u državnoj ustanovi, dala joj je da nosi običnu protezu, koju je nosila nekih godinu dana i uspela je da joj reši problem obrnutog zagrižaja. Sada se ni po čemu ne može primetiti da je imala problem sa nepcem. Nadam se da će vaša deca brzo prevazići određene poteškoće. Samo hrabro i strpljivo. Pozdrav svima

Поштовани...Одлуку да вам се обратим донео сам због тога што мислим да моје искуство може много да вам помогне...На моју велику жалост у време кад сам ја се родио (1975)није било овако нечега (мобилних телефона,википедије,гугла и свих напредних техника и технологија)...Прво ако се покаже да ваше дете има урођену ману расцепа усне и вилице ако то не ураде лекари предложите одмах да се врши операција усне...А уз договор и консултације хирурга што раније операције небца поготово ако нема језичак који буде на крају небца...Иако деца не воле ношење протеза то је обавезно,због тога да вилица иде у правом смеру и да правилно зараста...Следећи корак је социјализација са другом децом(која немају ту физичку и говорну ману) Па одлазак код логопед то може и кад дете крене у школу( моје мишљење да тада дете почиње више и да комуницира и да учи и лакше изговара речи) ....Оно што је најважније морате пратити дете његово понашање и његово расположење...На сваку промену морате да реагујете било да га заштитите ако га деца задиркују а хоће деца да буду веома груба (разговараћете са учитељима и родитељим о томе колико штете наносе њихова деца вашем детету тим задиркивањем) А дете морате да навикнете на то да ће га људи гледати чудно и са сажаљењем...И морате му објаснити да не сме да се оптерећује са тим и да мора да свати да постоје различити људи и да сви све другачије виде и да постоји проблем са његовом причом коју свако не може да разум и да је то у реду....Надам се да сам вам помогао са саветима јер моје родитеље није имао ко да посаветује па сам прошао кроз пакао у животу где сам се на крају уништио уз помоћ још неколико пропратних болести тако да сам у јако лошем стању и физички и ментално....

Zdravo moja cerkica ima rascep mekog,tvrdog nepca i resice. Imamo operaciju u sredu il utorak,jako sam uplašena,al čvrsta snaga i ljubav velika i resice se sve.Bog je sa nama i najbolji tim na institutu za majku i dete Radoje Simić.

Dragi roditelji, ja sam rođena sa jednostranim rascepom usana i nepca. Imam 27 godina i bilo je jako teško odraasti sa tim. Operisana sam kao mala na VMA. Sa 3 meseca je bila prva operacija, a zatim sa godinu dana druga operacija. Urađena mi je korekcija nosa. Međutim sam se prehladila i nije baš uspelo. Nos i dalje nije simetričan. Nosila sam proteze i prolazila kroz velike muke, bila omalovažavana, često odbacivana i ismejana od strane druge dece, ali sam sve to preživela i učinilo me je jacčm. Iz iskustva kažem- takva deca traže veliku ljubav. Ako ne dobiju tu ljubav mogu postati agresivna. Inače, sada sam naučila da živim sa tim. Normalno pričam, sluh mi je malo lošiji, ali šta da se radi, Bog je tako hteo.