Bolesti

Prelomi oba prstena karlice dovode do značajnog oštećenja stabilnosti karličnog prstena i nastaju bitne dislokacije cele polovine karlice. Prelomna linija napred može da ide kroz pubične kosti ili simfizu, a nazad kroz sakroilijačni zglob, sakrum ili ilijačnu kost.

Prelomi navikularne kosti su najčešći od svih preloma kostiju ručja i sreću se u oko 85% slučajeva.

Prelomi metatarzalnih kostiju nastaju kao rezultat direktnog dejstva sile, najčešće nakon pada sa visine ne prednji deo stopala, nakon prelaska točka preko stopala ili pada teških predmeta na stopalo. Prelomi metatarzalnih kostiju mogu biti prouzrokovane i indirektnim dejstvom sile – mehanizmom uvrtanja prednjeg dela stopala.

Prelomi lopatice su najčešće benigni, osim onih preloma koji direktno ili indirektno ugrožavaju zglobnu čašicu i tako utiču na zglob ramena.

Postoje dva tipa povreda u kojima je prelom jedne kosti podlaktice udružen sa iščašenjem druge. To su Monteđijev prelom koji se češće javlja i Galeacijev prelom koji je ređi.

Prelomi kondila butne kosti nastaju pod dejstvom direktne ili indirektne sile.

Prelomi kondila tibije, platoa tibije ( fractura condily tibiae) najčešće nastaju pri padu sa visine pri potpuno opruženom kolenu ili direktnim udarom u gornji deo potkolenice. Prelomi kondila tibije su češći kod starijih osoba.

Prelomi kondila humerusa (kost nadlaktice) predstavljaju tešku povredu lakta i najčešće se sreću kod dece.

Prelomi ključne kosti čine oko 10% svih preloma gornjeg ekstremiteta.

Prelomi gornjeg okrajka humerusa (ramenjača, nadlaktna kost) nastaju najčešće kod starijih osoba.