Bolesti

Sindrom dovodne vijuge se ispoljava u bolesnika nakon resekcije želuca po metodi Billroth II. Proširenje i zastoj dovodne vijuge su karakteristika ovog sindroma.

Rascep želuca (Ruptura ventriculi) može nastati u svim stanjima koja dovode do povećanja intraabdominalnog pritiska (trauma tupim predmetom, blast sindrom) i intragastričnog pritiska (nazalno davanje kiseonika, predozirano ubacivanje vazduha u toku gastroskopije, uzimanje velike količine hrane ili tečnosti, uzastopno i forsirano povraćanje) i kod tromboze želudačne koronarne vene.

Resekcijom želuca i uklanjanjem pilorusa želudačni patrljak je neprekidno natopljen žuči koja oštećuje sluzokožu preostalog želuca što izaziva postoperativni refluks gastritis.

Perioduodenitis predstavlja postojanje priraslica koje deformišu duodenum i ometaju njegovu funkciju.

Nakon resekcije želuca zbog ulkusne bolesti (čir), peptični ulkus se može razviti na priključnim vijugama, stomi ili želudačnom patrljku. Ulkus je najčešće lokalizovan na pregibu između priključnih vijuga ili u početnom delu odvodne vijuge.

Menetrierova bolest (Morbus Menetrier) spada u hiperplastične gastropatije i predstavlja difuzno džinovsko zadebljanje želudačne sluzokože, pretežno foveolarnog sloja korpusa u vidu širokih, zdepastih nabora, debljine prsta sa značajnim gubitkom proteina iz želuca i hipoproteinemijom.

Duodenokolična fistula najčešće nastaje kao posledica karcinoma kolona, duodenuma ili žučne kesice, ali je opisana i kod duodenalnog ulkusa (čir), akutnog holecistitisa, ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti.

Divertikulum želuca predstavlja slepo, kesasto izbočenje od lumena put spolja, svih ili pojednih slojeva zida želuca.

Damping (Dumping) sindrom obuhvata skup gastrointestinalnih i kardiovaskularnih simptoma koji se ispoljavaju u toku ili neposredno posle uzimanja hiperosmolarne hrane u bolesnika sa gastrojejunostomijom (Billroth II) ili gastroduodenostomijom (Billroth I).

Zakasneli ili odloženi pubertet je stanje u kome ne dolazi do psihofizičkog razvoja i znakova puberteta u periodu kada dete kroz njega treba da prođe. Za dečake je fiziološki normalna granica ulaska u pubertet do 14, a za devojčice do 12. godine. Ispoljava se daleko češće u dečaka nego u devojčica.