Bolesti

Seboroične veruke (bradavice) potiču od epidermisa i često se viđaju kod starijih osoba oba pola. Multiple su, stalno se javljaju nove, pa ih može biti na desetine i stotine. Zahvataju seboroične regije trupa, lica i vrata, mada se mogu javiti i na kapilicijumu (kosmati deo glave) i po koži čitavog tela, sem dlanova i tabana.

Anhidroza označava neizlučivanje znoja. Kako je znojenje potrebno za normalnu regulaciju telesne toplote, ovaj poremećaj je ponekad opasan i po život.

Epidermoidne ciste nastaju zbog funkcionalnog ili traumatskog proširenja folikula. Zavisno od nivoa na kome se proces odvija, razvijaju se dva oblika.

Chloasma predstavlja epidermalnu hipermelanozu, odnosno prisustvo povećane količine melanina u epidermu, što daje koži mrku boju.

Rinofima predstavlja hiperplaziju potkožnog tkiva nosa, prvenstveno lojnih žlezda uz bujanje vezivnog tkiva i proširenja krvnih žila.

Pilonidalna cista ili pilonidalni sinus je hronična infekcija kože i potkožnog tkiva koja se javlja u brazdi između velikih glutealnih mišića (m. gluteus maximus) oko 2 cm iznad anusa (čmara), a zatim se širi naviše i lateralno.

Hipertrihoza je poremećaj koji označava prekomerni rast androgen-nezavisnih dlaka, pri čemu su one duže i deblje nego normalno.

Rast dlake kod čoveka je intermitentnog karaktera i odvija se u ciklusima. Oni omogućavaju da se periodično proizvodi nova dlaka, a na taj način se reguliše i njihova maksimalna dužina. Ciklus rasta dlake sastoji se iz tri sukcesivne faze rasta: anagene-faze aktivnog rasta dlake, katagene-faze involucije i telogene-faze mirovanja. Trajanje ovih faza je različito, zavisno od regije tela.

Oštećenja jonizujućim zračenjem mogu nastati pri korišćenju rendgen aparata u dijagnostičke ili terapijske svrhe, kod rendgenskog ispitivanja metala i kod primene radijuma i radioizotopa. Gama i X-zraci emituju radijaciju talasne dužine ispod 1 nm. Oni jonizuju molekule, oštećuju DNK i mogu dovesti do smrti ćelije. Najčešće se radi o greškama pri rukovanju aparatima, o neredovnoj kontroli aparata, a ima i osoba koje su osetljivije na zračenje i kod kojih oštećenja nastaju i posle promene malih doza. Takođe je značajno o kojoj se regiji tela radi. Radiosenzitivnije su prednja strana vrata, kubitalne i poplitealne jame, fleksorne strane ekstemiteta, grudi i trbuh. Manje je osetljiva koža lica, leđa, ekstenzornih strana ekstremiteta, zadnja strana vrata, kapilicijum, dlanovi i pete. Oštećenja se javljaju kod zdravstvenih radnika (lekara, tehničara, laboranata), kod pacijenata i kod osoba koje ispituju ili primenjuju radijum u druge svrhe.

Erythema nodosum (EN) je oboljenje koje se karakteriše akutnom pojavom bolnih nodusa (čvorova), simetrično, na ekstenzornim stranama potkolenica.