Ajurveda

Ajur-veda je nauka koja opisuje povoljna i nepovoljna, a takođe i srećna i nesrećna stanja života, zajedno sa onim što je dobro i loše za život, mere za njihovo dostizanje kao i sam život”. Pisani tekstovi ovog celovitog sistema prirodnog zdravlja stari su oko 5000 godina. Vekovima, mudraci i lekari otkrivali su ovu prastaru mudrost.

Ajur-veda je najstariji, sveobuhvatni sistem zaštite zdravlja koji se i danas koristi širom sveta. U Indiji ajur-veda i danas ima prednost nad alopatskom medicinom i izučava se na državnim školama i univerzitetima. Naziv ajur-veda na sanskritu (drevni jezik, iz koga su potekli svi indo-evropski jezici) znači '' nauka o životu''.

Svetska zdravstvena organizacija je na svom kongresu u Alma Ati 1977. zvanično priznala ajur-vedu i preporučila njenu primenu i popularizaciju.

Ajur-veda i zapadna medicina se međusobno ne isključuju. Obe deluju u smislu očuvanja zdravlja čoveka. I medicinska nauka u sve većoj meri dolazi do saznanja koja su u ajur-vedi poznata već hiljadama godina: da svaka ćelija ima svoju svest i funkcioniše kao svesna jedinica. Naše telo je sastavljeno od velikog broja tih jedinica koje se udružuju u različita tkiva i organe koji su takođe svesne jedinice. Ajur-veda tim činjenicama dodaje još jednu – da sve jedinice povezuje individualizovana tačka duha, a jedinice deluju u skladu sa namerom duha. Treba naglasiti da se ajur-veda razlikuje od klasične medicine, već u samom pristupu ljudskom telu. Po ajurvedi, ljudsko telo ne predstavlja samo skup organa i tkiva, već kompleksni  mehanizam, koji je sačinjen od bezbroj funkcija, kako na fizičkom, tako i na mentalnom nivou. Ajur-veda sadrži tri osnovne doktrine: prva je “doša” koja se bazira na mentalnom delu, zatim, sedam “datu”-a odnosno tkiva i poslednja “mala” koja se odnosi na metaboličke procese, a sve zajedno predstavljaju ravnotežu koja je potrebna kako bi se očuvalo zdravlje čoveka. Po ajur-vedi, ljudsko telo se sastoji od 25 elemenata zajedno sa dušom čoveka.

Kako se bazira na čovekovoj simboličnoj vezi sa prirodom i njenim izvorima, za lečenje se koriste isključivo biljke i različite biljne formule, preuzete iz ajurvedskih tekstova. Neke od biljaka, koje se koriste za lečenje, a da su pri tom, poznate i kod nas su: aloe vera, ananas, asparagus, beli i crni luk, i zimska trešnja. Bitno je naglasiti, da se ovim načinom lečenja ne mogu izazvati štetna dejstva ili nus-pojave. Lečenje je delotvorno, uklanjajući ne samo simptome bolesti, već sam njen koren.

Danas, ajur-veda se uključuje u moderan život i primenjuje kako za otkrivanje i dijagnostikovanje različitih bolesti, tako i za njihovo lečenje. Ajurveda se izučava na državnim univerzitetima u Indiji, a ajurvedski centri postoje širom Evrope, SAD-a, Azije i Afrike.

Godine 1980. Mahariši Maheš Jogi, osnivač programa Transcendentalne Meditacije, započeo je rad sa trojicom vrhunskih indijskih ajurvedskih specijalista: Dr. V.M. Dvivedijem (u to vreme najvećim svetskim stručnjakom za ajurvedsku farmakopeju), Dr.B.D. Trigunom (najvećim svetskim stručnjakom za puls dijagnozu) i Dr. Balarađ Maharišijem (tada najvećim poznavaocem lekovitog bilja u svetu). Oni su obnovili ovo drevno znanje i nazvali ga Mahariši Ajurvedom. Takođe, oformili su medicinski savet i kreirali autentične biljne formule u skladu sa ajurvedskim tekstovima. Osnovali su i međunarodnu mrežu lekara, klinika i škola posvećenih iskorenjivanju bolesti, nudeći savršeno zdravlje ljudima svih nacija.