Kolera

Uzrok nastanka

Izazivač je vibrion kolere (Vibrio cholerae), izvor bolesti je oboleo čovek i vibronoša. Vibrion se izbacuje u spoljašnju sredinu preko povraćanih i prolivastih masa kojom prilikom se kontaminira okolina bolesnika. Mehanizam širenja je fekalno-oralni preko vode, hranljivih namirnica, prljavih ruku i kontaminiranih predmeta.

Klinička slika

Inkubacini period se kreće od 1-5 dana. U većini slučajeva bolest počinje naglo sa osećajem težine, bolovima u trbuhu, jačom peristaltikom creva i prolivima (enteritične faza).Početnih 3-5 stolica je fekulentno a kasnije stolice postaju tečne i podsećaju na pirinčanu vodu.Temperatura je lako povećana 37,5-38 stepeni. Gastrointestinalna faza se karakteriše povraćanjem koje nije praćeno mukom. Apetit je smanjen i javlja se jaka žeđ. Povraćanje i proliv uslovljavaju jaku dehidromineralizaciju što se manifestuje grčevima u mišićima i gubitkom telesne mase. Pri pregledu se zapaža da su oči halonirane, upale, izoštren nos (facies Hipocratica). Koža gubi elastičnost, sluzokože su suve, glas je disfoničan (vox cholerica). Koža na rukama je nabrana pa se opisuje kao koža pralja. Kod srednje teških oblika bolesti posle 5-6 dana dolazi do reaktivne faze sa ozdravljenjem. U težim slučajevima prolivi i povraćanje dovode do narušavanja hemodinamike, poremećaja termoregulacije, tako da temperatura pada na 34-35 stepeni. Ova faza se označava kao algidna faza. Povraćanje i proliv se smiruju ali kliničkom slikom dominira  hipovolemični šok. Koža je suva, hladna, modro prebojena. Oko očiju se javlja taman krug. Ako se ne sprovede intezivna reanimacija bolesnik umire za 1-2 dana.

Komplikacije

Zapažaju se bronhopneumonija, gangrena pluća, tromboza, embolija, parotitis (zapaljenje parotidne žlezde), keratitis i dr.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka i kliničke slike. Laboratorijska dijagnoza se realizuje mikroskopskim ispitivanjem bolesničkog materijala (stolica, povraćane mase) i serološkim putem (reakcije aglutinacije).

Lečenje

Obavlja se u specijalno opremljenim ustanovama. Sa terapijom treba početi što pre i energično, sa ciljem nadoknade tečnosti i elektrolita. Kauzalna terapija podrazumeva korišćenje antibiotika i to najčešće tetraciklin i hloramfenikol. Pored antibiotika daju se i hemioterapeutici (sulfonamidi). Dijetetski režim se sprovodi od momenta prestanka povraćanja (biljni sokovi, supe od povrća, mleko, bujoni)