Besnilo

Uzrok nastanka


Izazivač je virus Rabiesa iz porodice Rhabdoviridae. Prirodni rezervoar su divlje životinje: lisice, vukovi, pacovi, jazavci, tvorovi i dr. Glavnu ulogu u prenošenju besnila na našim prostorima imaju vukovi i lisice,u potrazi za hranom oni se spuštaju do seoskih naselja gde dolaze u sukob sa psima i inficiraju ih. Virus besnila dospeva u ranu ili tkiva čoveka kada ga ugrizu obolele životinje, ili ga ližu po povređenoj ili ispucaloj koži.

Klinička slika


Nakon ujeda besne životinje nastupa period inkubacije koji može biti različito dug, kretati se od od nekoliko dana do više godina. Bolest počinje prodromnim znacima koji su nekarakteristični a sastoje se od malaksalosti, zamora, glavobolje, anoreksije i groznice. U otprilike 50% pacijenata se na mestu ujeda javljaju bol ili parestezije. Ovaj stadijum traje 2-4 dana. Bolesnici često bezrazložno menjaju ćud i postaju razdražljivi, uznemireni ili utučeni i potišteni. Beže od kuće bez razloga. Žale se na nesanicu, glavobolju, nesanicu, bol u ždrelu, trbuhu, povraćanje ili proliv. Nakon ovog stadijuma bolest se može manifestovati u dva klinička oblika:

Furiozno besnilo-većina obolelih ima ovu formu bolesti, izraženi su psihomotorni nemir, promene ponašanja, halucinacije, razdražljivost. Među prvim simptomima se javljaju grčevi faringealne muskulature, pa bolesnik jedva može da proguta malo tečnosti, uz strah od pijenja vode što se zove hidrofobija. Dovoljno je da čuje šum vode ili da pomisli na pijenje vode pa da dobije grčeve mišića ždrela i grkljana koji mogu trajati od 1-5 minuta. Bolesnici obilno slinave, znoje se, stalno su u pokretu, brišu se i uplašeni su. Ovakvo stanje traje 2-3 dana, a zatim nastupaju paralize prvo kranijalnih nerava, pa disajne muskulature. Smrt nastupa za 4-5 dana sa pomućenjem svesti i znacima respiratorne insuficijencije.

Paralitičko besnilo-inkubacija je znatno duža, bolest se sporije razvija, dominira depresivno stanje obolelog. Zbog izraženih paraliza i odsustva psihomotornog nemira naziva se i "mirno besnilo". Nakon prodromalnog stadijuma javljaju se grčevi, hidrofobija, usporenost pokreta i na kraju pareze i paralize. Prvo se oduzima povređena ruka ili noga, a zatim paralize zahvataju sve mišiće uključujući i disajne. Bolesnik umire postepeno, zbog periferne i centralne paralize disanja.

Dijagnoza


Značajna je epidemiološka anketa, klinička slika i laboratorijske pretrage. Najtačnija dijagnoza postavlja se testom indirektne imunoflorescencije, ELISA testom i elektronskom mikroskopijom.

Lečenje


Sprovodi se isključivo u centrima za intezivnu negu sa stalnim nadzorom zbog razvoja paralize disanja i neophodne veštačke ventilacije, samo lečenje je simptomatsko i svodi se na borbu sa psihomotornim nemirom i konvulzijama, ali bez efekata na krajnji ishod. 

Prevencija


1.Opšte veterinarske mere-vakcinacija svih pasa i mačaka, borba protiv pasa lutalica i ubijanje besnih životinja.

2.Zaštita pacijenata posle ujeda sumnjive životinje-obrada rane, sero- i vakcino profilaksa.

3.Vakcinaciji protiv besnila podležu lica koja su profesionalno ugrožena-laboratorijski radnici, veterinari, veterinarski higijeničari, lovočuvari i preparatori.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Dusan Cuprija 19.02.2011

    Trebate da dodate da se ozledjena osoba mora odmah i sto pre javiti u najblizu bolnicu, dom zdravlja, za obradu rane i sto pre sluzbi epidemiologije radi procene da li je potrebna antirabicna zastita - primena seruma i vakcine. Da ozledjeni od poznate zivotinje donese potvrdu da je, ili nije zivotinja vakcinisana i podatke o vlasniku zivotinje, / vrlo je vazno da li je ujed provociran ili nije,. Zivotinja se ne sme ubiti, vec vezati, normalno hraniti i odvesti veterinaru na posmatranje. Smrtnost je 100 posto ako se zakasni. Ja sam dao oko 140 pacijenata antirabicnu zastitu


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde