4 Zablude o Lajmskoj bolesti

Kao posledica ujeda krpelja može se javiti Lajmska bolest, a klinički se manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila na mestu i okolini uboda i to 3-32 dana nakon incidenta.

Eksperti kažu da je nedovoljno znanje o ovoj bolesti, glavni faktor njenog tihog širenja. Da bi se Lajmska bolest držala pod kontrolom, važno je da se činjenice razjasne. Pročitajte koje su 4 uobičajene zablude o ovoj bakterijskoj bolesti.

Zabluda: Ako imate Lajmsku bolest, na koži će se pojaviti lokalni otok i crvenilo, nalik iritaciji od uboda.

Istina: Ne postoji garancija da će se crvenilo pojaviti.  Bez ove promene na koži. ostale simptome bolesti ćete teško povezati,

Ova promena na koži se najčešće opisuje kao lokalni crveni otok sa centralnom čistinom koja se polako širi. Mnogi ljudi (uključujući i doktore), uče da ovu promenu na koži prepoznaju kao simptom Lajmske bolesti.

Rezervoari borelija su krpelji, glodari, jeleni. Krpelji prenose Borelije na čoveka, ali i na domaće životinje. 

S druge strane, manje od polovine pacijenata sa ovom bolešću razviju ovu vrstu osipa, tvrde stručnjaci. Neki ljudi uopšte ne dobiju nikakav osip, dok se drugima pojavi osip velikih razmera.

Osip je privremen, traje samo nekoliko dana i često se pojavljuje u teško dostupnim mestima. Krpelji imaju tendenciju da traže vlažne, tople delove tela, kao što je prostor iza uha, prepone i kosa. Neko može lako da razvije osip koji nikada ne primeti. Ako ljudi ne znaju da su imali osip na početku, oni to neće prijaviti lekaru, potencijalno ometajući pravovremenu i tačnu dijagnozu.

Osim osipa, rani simptomi Lajmske bolesti su takođe simptomi mnogih drugih oboljenja:

• Limfni čvorovi koji su otečeni.
• Velika iscrpljenost.
• Groznica.
• Glavobolja.

Tokom vremena, neko ko je inficiran, može razviti niz ozbiljnijih simptoma:

• Paraliza lica.
• Upala mozga i kičmene moždine.
• Gubitak kratkotrajne memorije.

Zabluda: Testovi krvi mogu da razreše svaku neizvesnost oko dijagnoze Lajmske bolesti.

Istina: Lajmska bolest je komplikovana za dijagnostikovanje i testovi nisu uvek pouzdani. 

Testovi krvi koji se koriste za dijagnostiku bolesti nisu savršeni. Stručnjaci savetuju dvoslojni proces testiranja, koji meri vaš odgovor antitela na infekciju, ali ne i samu infekciju. To znači da se moramo osloniti na telo da prepozna infekciju i razvije antitela.

Prvi korak je skrining test, enzimski imunosorbentni test (ELISA), koji treba da bude visoko osetljiv na lajmska antitela. Ako je ELISA test negativan, ne preporučuje se dalje testiranje. Ako je rezultat pozitivan (ili čak nepouzdan), savetuje se Vestern Blot test, kako bi se potvrdila dijagnoza. Zakažite laboratorijsku analizu ovde.

Lažni negativni rezultati su česti tokom prvih 4 do 6 nedelja, nakon dobijanja bolesti, jer se kod nekih ljudi sporije uspostavlja odgovor antitela, koji je dovoljno jak da se registruje na testu krvi. 

Zabluda: Potrebna je samo jedna doza antibiotika da se izleči Lajmska bolest.

Istina: Antibiotici su preporučeni tretman prve linije za Lime, ​​ali potpuno lečenje bolesti može biti komplikovan proces. 

Nacionalni institut za alergiju i infektivne bolesti kaže da bi se bolest trebala pobediti nakon jednog ciklusa antibiotika kao što je Doksiciklin ili Amoksicilin. Međutim, oko 10% pacijenata sa Lajmskom bolešću i dalje ima simptome nakon uzimanja antibiotika, što je problem koji se zove sindrom post-Lajmske bolesti.

Simptomi uključuju:

• Umor,
• Teškoće u spavanju,
• Artralgiju (bol kada se susreću dve ili više kostiju).
• Mijalgiju (bol u mišićima),
• Oštećenje pamćenja.
• Glavobolje.

Ako pacijent i dalje pokazuje simptome nakon uzimanja antibiotika, moguće je da je došlo do složenijih infekcija. Bolest je vrlo složena.

Zabluda: Ljudi prvenstveno dobijaju ugrize krpelja u šumskim područjima tokom leta.

Istina: Lajmsku bolest možete pokupiti tokom cele godine, širom zemlje. 

Ugrizi krpelja predstavljaju opasnost kada boravite u prirodi, dok je napolju lepo vreme. Ali čak i kada ste u gradu, treba da budete svesni simptoma ove bolesti.

Poslednjih godina, Lajmska bolest se pojavljuje u geografskim oblastima, koje su se ranije smatrale relativno bezbednim od bolesti koje se prenose krpeljima. Poznato je da krpelji iz roda Ixodes  mogu da prežive i na niskim temperaturama. Zimi se krpelji sakriju u lišće ili četku. Sneg pruža izolaciju, omogućavajući mirnim krpeljima da prežive sezonu. Pored toga, krpelji se mogu zakačiti na životinje kao što su miševi, losovi, jeleni i kućni ljubimci, što im pomaže da prođu kroz zimu i putuju daleko i široko. Ako mislite da postoji mogućnost da ste zaraženi, proverite kod lekara što je pre moguće i pratite sve simptome.