Zagorka Tanasković iz Batočine: Sa Kronom se živi, samo je potrebno pronaći mir

Zagorka nas je dočekala u porodičnoj kući u Batočini i odmah nas uvela u svoju, kako kaže, oazu mira — prostoriju u kojoj meditira, odmara i bavi se sobom. Blaga i smirena, Zagorka nam je ispričala svoju IBD priču, koja se tiče života sa Kronovom bolešću.

U pitanju je ili Kronova bolest ili bolest vampira

Zagorka se na samom početku razgovora podsetila početaka: „Prvi simptomi, koje sam osetila, bili su bolovi u predelu stomaka. Počeli su tokom 2015. i to u razmaku od 2-3 dana, zbog čega sam primala infuzije. Doktori su smatrali da sam se otrovala, pošto sam u školi, gde sam radila kao pomoćni radnik 14 godina, popila jednu kafu s mlekom. Međutim, tada su počeli sve češće da se javljaju bolovi u vidu grčeva i nekih pet meseci sam se stvarno loše osećala. Lekari su me slali kod hirurga, išla sam tamo-vamo, ali svi su mi govorili: „Niste vi za ovde”. Uglavnom su mi davali neke tablete i to je bilo to. Ali ja sam stalno povraćala, čak sam smršala više od 20kg u kratkom roku. Nisam mogla da hodam, zapravo ništa nisam mogla sama, praktično su me nosili do Doma zdravlja da bih primila infuziju. A jedne noći bili su toliko jaki bolovi da sam izgubila snagu i pala u krevet. To je bio početak 2016., kad sam se predala i rekla sebi da ne mogu više da izdržim te intenzivne bolove, jer su nepodnošljivi. Sećam se te noći kad sam otišla iz Doma zdravlja — stigla sam kući i otišla na spavanje, nakon čega mi se u snu pojavio moj dever, koji je poginuo 1999. godine. Videla sam ga, jasno se sećam, prišao je do kreveta, nasmejao se, pomazio me, okrenuo leđa i otišao. Ujutru sam se probudila i nisam osećala nikakve bolove. Samo taj dan nisam. Pomislila sam da još nije došlo vreme za mene, ali kasnije su se bolovi javljali redovno i bili sve jači i jači. Jedne noći su me primili u bolnicu u Kragujevcu odakle su, u prvi mah, takođe hteli da me odbiju, ali smo pozvali gastroenterologiju i dr Slavko Knežević je rekao da me prime na odeljenje. Došao je te noći do mene, počeo je sa pregledima i ispričao mi da je u pitanju ili Kronova bolest ili bolest vampira — to sam tada čula prvi put u životu. U tom periodu su mi davali kortikosteroide i bolest se malo smirila, a doktor mi je rekao da će sve ispitati. Moram reći da mi se mnogo posvetio i zbog toga sam mu veoma zahvalna. Ispostavilo se da je reč o Kronovoj bolesti, ne o onoj drugoj, a ja u tom trenutku uopšte nisam znala šta je Kronova bolest."

Hitna operacija i komplikacija

Dr Knežević je Zagorku uveo u to šta je Kronova bolest — rekao kakve prirode je bolest i da se sa njom živi. „Nedugo posle toga sam imala hitnu operaciju, jer mi se zapušilo tanko crevo. Doktor Knežević mi je i tada izašao u susret, tako što je pozvao svog kolegu hirurga. Oni su mi u roku od samo 3-4 dana već zakazali preglede i operaciju. Prva operacija je bila laparoskopska operacija tankog creva. Posle dva dana od operacije se stanje zakomplikovalo, puklo je crevo i opet sam imala jake bolove i temperaturu. Tada sam bila na urgentnom u bolnici, a hirurg nije bio tu, već u Beogradu. Sva sreća pa ga je dr Slavko pozvao i stigli su veoma brzo. Rekao je da moramo hitno u salu, jer se nije znalo da li je puklo crevo ili se nešto inficiralo. Ipak je puklo i sadržaj se razlio po stomaku. Dok sam ležala na stolu, moja duša je napustila telo, tako sam se osećala."

Ovom operacijom uklonjen je deo tankog creva i 30 cm debelog creva. Tad su razmatrali da li da se stavi stoma. Zagprka je zatim bila na hirurškom odeljenju, gde je ležala desetak dana, dok doktor nije bio siguran da je sve u redu. Dobila je i vodu u plućima, tako da su i to rešavali usput. Zagorka tvrdi da je imala mnogo sreće s lekarima, i kako kaže to su bili najbolji doktori koje je mogla da ima.

„Tada se isto desilo nešto neverovatno. Hemoglobin mi je bio isto nizak — 80, a preko noći je skočio za 10 jedinica, što je nemoguće. Doktor je došao u vizitu, pogledao rezultate i rekao: „Ona je sama sebi podigla hemoglobin”. Bila sam tu 10 dana, meditirala sve vreme uz muziku."― priseća se Zagorka.

Krenula sam sa biološkom terapijom, a zatim ušla u svet energije

O svom trenutnom stanju, kaže: „Sada primam biološku terapiju, na dve nedelje. Zatim sam ušla u svet energije i počela da učim o ovoj oblasti, jer me nešto vuklo ka tome. Imam dosta inicijacija u energiji, u Reiki, koja je svetski priznata medicina. Počela sam sa Reikiem, a sada sam fokusirana na delta energiju, koja je toliko jaka da u jednom tretmanu radi na sva četiri nivoa tela: fizičkom, mentalnom, emocionalnom i energetskom. I sa njom se može izlečiti od najsitnijeg problema do onog najkrupnijeg."

Ulazak u svet energije je Zagorki mnogo značio u kontekstu bolesti. Stano je radila na sebi.

„Sada sam u invalidskoj penziji"

Zagorka je već tri godine u invalidskoj penziji. „Stvarno nisam mogla da radim, išla sam na komisiju u Beogradu, jer su me u Kragujevcu konstantno odbijali. Doktorki je bilo dovoljno samo da me vidi i da joj priložim svoju dokumentaciju. Naravno, posetila sam i psihijatra, što je stvarno veliki plus. Doktor Slavko mi je rekao da malo ko od pacijenata ide tamo, a ja ne znam iz kog razloga se plaše. Kad sam pala u depresiju, jednostavno sam odlučila da odem. Mnogo mi je značilo, jer mi je propisao lekove koji ne štete crevima, a dovode do promene stanja. Za tri dana sam počela da se smejem na neke stvari iz čista mira, a do tad sam stalno ćutala."

Zagorki je bila postavljena i dijagnoza depresije. Danas je svoj mir pronašla u energiji i radu na sebi. Na poslednjem pregledu kod gastroenterologa, doktor joj je rekao: „Ti si jedna zdrava žena, svaka ti čast”. Poslednje tri godine, otkako je počela sa energijama, primetan je njen napredak.

Čovek mora sam sa sobom da se izbori

„Imala sam podršku, najviše od muža, ćerke... u stvari od svih. Međutim, bez obzira na sve te pohvalne reči, čovek mora sam sa sobom da se izbori i da nađe najbolje rešenje. Danas mi je lepo u invalidskoj penziji, jedino što ne smem jeste da podižem nešto teže, zbog operacija koje sam imala — pre operacije creva morala sam da operišem i jajnik. Sva sreća pa su svi rezulati danas dobri.

Na pitanje: – Šta biste poručili drugim IBD pacijentima, koji su možda sada u nekoj teškoj fazi? –, Zagorka je odgovorila sledeće?

Preporučila bih im da svakog dana nađu barem pola sata vremena za sebe, da budu u tišini i jednostavno slušaju svoje telo, da čine šta žele i meditiraju. Dr Slavko Knežević je hteo da prepiše u jednom izveštaju meditaciju, jer se oduševio kad je čuo da je praktikujem. Meditirajte, budite u miru, provodite što više vremena u prirodi, jer ona stvarno isceljuje. I naravno, krenite da radite na sebi.