Marko Barjaktarević iz Kragujevca: Prvih godinu dana sa Kronovom bolešću

Intervju sa Markom Barjaktarevićem vodili smo u njegovoj kancelariji, u prisustvu njegovih dveju koleginica, koje su nam prenele utisak da one već sve znaju o Markovom oboljenju od Kronove bolesti. Nakon što smo ustanovili da se naš sagovornik oseća prijatno u pomenutom društvu tokom iznošenja detalja o svojoj bolesti, započeli smo intervju. A nama je veoma brzo postalo jasno da Marko, otvoreno i bez ustručavanja, priča svima o svom oboljenju.

Marko Barjaktarević iz Kragujevca je tridesetrogodišnji menadžer na odgovornoj poziciji u firmi, koja se bavi automobilskom industrijom. On je porodičan i društven čovek, koji pleni pažnju dobrom energijom i elanom, a nas je osvojio gostoprimstvom i svojom željom da pošalje bitne poruke javnosti.

„Nisam otišao na prvu kolonoskopiju”

„Bio sam apsolutno zdrav momak. Osim prehlada, koje su trajale po par dana, nikada nisam osećao neke tegobe. Naivno sam živeo u uverenju da ja ne mogu da budem bolestan. Kada sam imao 29 godina (tačnije, pre 4 godine) vratio sam se iz grada i od te večeri danima sam imao učestale stolice. Ovo stanje me nije previše brinulo, jer sam posle par dana već bio bolje. Bio sam uveren da je u pitanju nešto prolazno. Međutim, to stanje je krenulo da se ponavlja i da mi ozbiljno smeta. Prošle su dve godine, a ono se pogoršavalo iz dana u dan. Rešio sam da se obratim lekaru.” – rekao je Marko.

Prilikom prve posete lekaru, gastroenterologu, Marku je pronađena skrivena krv u stolici, zbog čega je bio upućen na obaveznu kolonoskopiju. Na zakazani termin u Kliničkom centru u Kragujevcu nije otišao i time je produžio svoju agoniju na još godinu dana.

„Kad regulišeš stanje u glavi, bićeš dobro”

Godinu dana od pojave prvih simptoma, Marko je počeo otvoreno da govori o svom problemu sa ljudima iz okruženja. Većina njih je njegove simptome povezivala sa velikim obimom posla i stresnim situacijama u kojima se Marko nalazio u tom periodu. Često su mu govorili: „Kad regulišeš stanje u glavi, bićeš dobro!”

„Tada sam odlučio da pričam drugima o svom problemu, jer je postajao uočljiviji i više ga nisam mogao sakriti. Čak se dešavalo da tokom sastanka napustim prostoriju zbog simptoma bolesti. Širem krugu ljudi sam rekao sve ono što mi se dešavalo, kada je u pitanju moje zdravstveno stanje. Mnogi su mi, iz najbolje namere, govorili da je moje stanje sasvim normalno i da osećam simptome karakteristične za veliki broj ljudi. Međutim, sve manje sam verovao da će to stanje proći samo od sebe, jer su već tri godine prošle, a ja sam bio zaista veoma loše.” – izjavio je Marko.

Loš kvalitet života ponovo odvodi Marka lekaru

„Mogu slobodno reći da sam tada bio kao druga osoba, jer je moja funkcionalnost bila minimalna, što se odražavalo i na kvalitete života članova moje porodice. Smršao sam čak 23 kilograma za tri meseca i to je bio očigledan pokazatelj da nešto nije u redu sa mnom. Najteže mi je bilo to što su i drugi ljudi ispaštali zbog mojih problema. Na primer, kad god me je moje dete pozvalo da idemo u park, ja sam to odbijao, jer sam uvek unapred razmišljao da li tamo imam toalet. Postao sam asocijalan. Dešavalo se da odbijam drugare, koji su me zvali na odlazak u prirodu radi druženja, zbog razmišljanja o neprijatnosti koja bi me tamo mogla zadesiti. Po prirodi sam veoma društvena osoba i moje stanje me je veoma ometalo, jer nisam bio u prilici da se družim sa ljudima.” – saopštio je Marko.

„U maju 2020. godine,  tri godine od pojave prvih simptoma, odlazim na kolonoskopiju kod doktora Slavka Kneževića. Tada mi se svašta motalo po glavi – pomišljao sam čak i da možda bolujem od najgore bolesti. Doktor je uradio kolonoskopiju, a kada sam dobio rezultate, bila je ustanovljena Kronova bolest. Ovo će zvučati čudno, ali bio sam srećan, jer sam konačno imao dijagnozu i znao sam šta mi je. Doktor mi je rekao da se sa tom bolešću živi. Čim sam saznao da je ovo stanje rešivo, odlučio sam da se potrudim i da ovu bolest stavim pod kontrolu.” – izjavio je Marko tokom intervjua.

Prekid terapije i njeno ponovno započinjanje

Markov proces lečenja započeo je u vreme pandemije i to korak po korak – prvo se lečio kortikosteroidima, a zatim imunosupresivima, koji su kod većine ljudi davali dobre rezultate, te su se svi nadali da će isto važiti i za Marka.  

„Prve doze imunosupresiva su se pojačavale iz nedelje u nedelju, a parametri su se poboljšavali. Verovali smo da smo na dobrom putu. Međutim, posle tri nedelje osetio sam nesnosne bolove, bilo mi je loše, boleli su me stomak i želudac, a takođe sam osećao bol prilikom disanja. Bolovi su bili toliko jaki, da sam na Badnje veče morao nazvati doktora Kneževića, koji me je odmah primio u ordinaciju. Tada mi je ukinut lek, koji sam do tada koristio, i ubrzo sam bio upućen na biološku terapiju.” – rekao je Marko.

Prema njegovim rečima, nakon prve doze dobio je koronu, te je nažalost morao prekinuti sa terapijom, koju je ponovo započeo nakon ozdravljenja. Marko je sada dobro i njegovo stanje je znatno bolje u poslednje četiri godine.

„Mogu da kažem da svoje poboljšanje vezujem za biološku terapiju. Verujem da sada napredujem ka dobrom stanju, odnosno, ka remisiji. Danas mogu da isplaniram sve svoje aktivnosti, a da se ne opterećujem time šta sve može da se zakomplikuje.” – rekao je Marko.

Otkako je saznao da boluje od Kronove bolesti, Marko nikada nije na internetu pretraživao informacije o Kronovoj bolesti. Odlučio je da veruje jedino u reči lekara i da izbegava dezinformacije.

Podrška porodice, kolega i prijatelja

„Najveća podrška bili su mi moje dete od četiri godine i supruga, koja je trenutno trudna. Oni su mi davali snage da prebrodim situacije tokom kojih mi je bilo najteže, kao na primer, kada sam padao u stanje apsolutne asocijalnosti. Mogu reći da su mi oni pomogli da se vratim na pravi put. I roditelji i sestra bili su tu za mene i oni su zaista primer prave podrške.” – ispričao je Marko.

S obzirom na to da Marko sam upravlja preduzećem u kom je zaposlen i da ima slobodu u donošenju odluka, on je ipak svestan tereta koji prebaci na kolege kad god ne može da prisustvuje sastancima ili kada mora na biološku terapiju.

„Moje kolege preuzimaju deo tereta kad god ja odem na terapiju ili kada mi nije dobro. Oni delom ispaštaju zbog toga, ali istovremeno imam njihovu jaku podršku. Zanimljivo je da moj kolega boluje od ulceroznog kolitisa i već 10 godina je u remisiji. Nekim svojim savetima mi je dosta pomogao i njegove reči su mi veoma značile, jer mi je sve bilo novo. S današnje tačke gledišta, mogu reći da zaista razumem sve ono što mi je ranije pričao. Svi se trude da me oraspolože i mnogo mi to znači. Nadam se da je takva situacija i sa drugim poslodavcima, ali načuo sam da to nije uvek slučaj.” – izjavio je Marko.

Na pitanje, — Da li smatrate da ste samostalni u svojoj bolesti? —, Marko je odgovorio sledeće:

„Nemam nikakvih kočnica. Samostalan sam, iako svi vode računa o meni. Moja supruga već četiri godine kuva hranu za mene. Ja sam prestao da razmišljam o Kronu, ponekad me opomene, ali ja sam dobro. Sve se okrenulo otkako sam krenuo da se lečim. Ja imam Kronovu bolest – Kronova bolest ima mene, saživeli smo se i ja sam nastavio tamo gde sam stao sa karijerom.”, istakao je Marko.

„Učite iz mojih grešaka!”

Marko smatra da pacijenti kasne sa prvim odlaskom kod lekara i da greše u tome što ne prate instrukcije lekara. „Jedini apel koji imam je da čitaoci ne uče iz svojih, već iz mojih grešaka. Lekari zaista imaju načina. dareše ono što nas muči. Moje greške su zakasnelo javljanje lekaru, strah od nepoznatog, od bolesti. Mi mislimo da razumemo i da se saosećamo se sa ljudima koji obole od neke bolesti, ali druga je situacija kad smo mi u pitanju, ja nisam bio sebi podrška bio kada mi je bilo loše. Tek kada sam savladaš prepreke, opstaješ!” – zaključio je Marko.