Urasla dlaka

Pilonidalna bolest (pilonidalni sinus, urasla dlaka) kli­nički se objašnjava kao drenira­jući sinus ili akutna gnojna ko­lekcija u području trtice. U osnovi, radi se o cisti u kojoj se nalazi gomila dlaka.

U literaturi preovlađuje stav da su polinidalne ciste stečene (a ne urođene), obzirom da je u najvećem broju slučajeva uzrok gnojenja iritacija i urastanje dlake u dubokim strukturama sa infekcijom kao posledicom.

Ko je kadidat za urastanje dlaka?

U preko 90% slučajeva obole muškarci, a pogotovo su u riziku oni s izraženom dlakavošću na interglutealnoj brazdi, u trtičnom dijelu leđa. Bolest se obično prvi put javi u pubertetu kada se rast dlaka i aktivnost lojnih žlijezda pojačavaju.

Simptomi

Pilonidalna cista je obično asimptomatska sve dok se ne inficira i zagnoji. Kada se simptomi jave, oni su slični znacima akutnog apscesa, to jest lokalizovane gnojne infekcije. Osim toga na koži postoji najčešće otok, i crvenilo, a ista je bolna na dodir. Pri dodiru i pritisku iz otvora na koži izlazi gnoj, a moguće i da se pojave i dlake i različit ćelijski detiritus.

Upalni proces može se smi­riti ili dalje napredovati s najčešćim završetkom – spo­ntanim probojem gnoja kroz kožu ili hirurškim putem – incizijom i drenažom.  Nakon drenaže, gnojenje može u potpunosti prestati. Ipak, češće se povremeno dre­nira („curi”) kroz jedan ili više sinusnih otvora na trtičnom di­jelu tijela (kičme).

Komplikacije i lečenje urasle dlake

Pri pregledu nalazimo jedan ili više fistuloznih kanala, najčešće u središnjoj liniji, rjeđe ekscentrično u koži na krstima. Često se mogu primetiti dlake koje proviruju iz sinusnoga kožnog otvora. Sonda se može uvesti kroz otvor u cistu u dubi­nu od nekoliko milimetara do više centimetara.

Dijagnoza je jasna – očevi­dna. 

Postoje, doduše, klinička stanja koja liče na ovu bolest, ali ih je lako isključiti.  Za dijagnostikovanje se preporučuje sinusografija – re­ndgensko snimanje šupljine ci­ste da bi se ocenila ekstenzivnost procesa i eventualna ko­munikacija s okolnim organi­ma, prvenstveno debelim crevom, što značajno menja dija­gnozu, lečenje i prognozu.

Ako se pilonidalna infe­kcija ne leči na vreme mogu se razviti u višestr­uke, dugotrajno drenirajuće si­nuse, a izuzetno retko nastaju maligne promene.

U akutnoj fazi lečenje se sastoji u ambulantnoj drenaži nakon hirurške incizije. Dakle, cilj je sanirati gnojni proces i često sondom izvaditi uzrok upale – urasle dlake koje delujući kao strano telo održavaju infekciju.

Postoji više vrsta hirurških metoda lečenja, a suština je da se oboljelo tkivo mora odstraniti uz, koliko je moguće, poštedu same kože.

Ukoliko postoji komunikacija sinusa i debelog creva onda je operacija teža i komplikovanija i podrazumeva fistulektomiju, tj. nalaženje i podvezivanje kanala koji povezuje debelo crevo sa sinusom. Ukoliko komunikacija ne postoji, operacija je mnogo lakša i podrazumeva eksciziju tj. hirurško isecanje bolesnog, upaljenog tkiva. 

Posle uklanjanja obolelog tkiva možemo se odlučiti za otvorenu ili zatvorenu metodu. To najčešće zavisi od jačine upale.

Razlika je u tome da nakon otvorene metode pacijent dolazi na svakodnevna previjanje dvadesetak dana, dok nakon zatvorene metode rana mnogo brže zaraste, ali postoji mogućnost recidiva tj. povratka  bolesti.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa urastanjem dlaka,