pitanje

Poštovani, Gonartroza je hronična, degenerativna bolest zgloba kolena, čija se učestalost i težina povećavaju sa godinama. Kod starijih pacijenata, naročito onih sa kardiovaskularnim i gastrointestinalnim komorbiditetima, terapija mora biti individualno prilagođena i oprezno vođena. Terapijski modaliteti koji su kontraindikovani ili ograničeni u ovom slučaju:

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): Oralni NSAIL (ibuprofen, diklofenak, naproksen i slični) su nepoželjni: zbog ulkusa želuca (rizik od krvarenja i perforacije), zbog angine pektoris (povećan kardiovaskularni rizik). Ako se i razmatraju, to je samo kratkotrajno, u minimalnoj dozi i uz gastroprotekciju, ali se u praksi kod ovakvih pacijenata najčešće izbegavaju.

1. Selektivni COX-2 inhibitori: Imaju manji rizik za želudac, ali nisu bezbedni kod kardiovaskularnih bolesnika, pa se takođe ne preporučuju rutinski.

2. Sistemski kortikosteroidi: Ne koriste se u lečenju gonartroze zbog nepovoljnog odnosa koristi i rizika.

3. Terapijski pristup koji se preporučuje:

   1. Nefarmakološke mere (osnova lečenja): redukcija telesne težine (ako postoji), individualno prilagođena kineziterapija, vežbe jačanja kvadricepsa, izbegavanje dugotrajnog opterećenja kolena, korišćenje štapa ili ortopedskih pomagala po potrebi

   2. Analgetici: Paracetamol u preporučenim dozama može biti lek prvog izbora za bol, uz praćenje ukupne dnevne doze.

   3. Topikalna terapija: NSAIL u obliku gelova i krema imaju znatno manji sistemski efekat i mogu biti korisni.

   4. Intraartikularne terapije: Injekcije kortikosteroida u zglob – mogu se primeniti povremeno kod jačih bolova i izliva, Hijaluronska kiselina – može ublažiti bol i poboljšati funkciju kod određenog broja pacijenata, Hondroprotektivna terapija: Glukozamin i hondroitin imaju ograničen, ali kod nekih pacijenata koristan efekat i dobar bezbednosni profil.

   5. Hirurško lečenje: U uznapredovalim stadijumima, kada konzervativna terapija ne daje rezultat, razmatra se ugradnja totalne endoproteze kolena, uz prethodnu kardiološku procenu.

   6. Kod pacijenta starog 75 godina sa gonartrozom, stabilnom anginom pektoris i ulkusnom bolešću želuca, lečenje mora biti multimodalno, oprezno i individualno, sa naglaskom na nefarmakološke mere, lokalne i intraartikularne terapije, dok se sistemski NSAIL uglavnom izbegavaju.

      Savetujem redovne kontrole kod reumatologa i saradnju sa kardiologom i gastroenterologom u planiranju terapije.

      Srdačan pozdrav