Postovani,
dok sam pisala ovo pitanje nesto mi se desilo sa racunarom i nije prihvao lozinke pa cu Vam se obratiti ponovo uz izvinjenje ako dobijete vise istih pitanja.
Imam sina od 11 godina i velikih problema. Ona je pametan decak i odlican ucenik. Ono sto me brine jeste njegova agresivnost, odbojnost koju oseca prema meni i dozivljava me kao nekog ko ga mrzi. Cak mi cesto kaze kako on mene mrzi. Osecam da sam toliko postala nemocna da uticem na svoje dete a imam utisak da on to zloupotrebljava. Suprug ga kad mi kaze tako nesto on ga istuce a onda je jos gore jer dete oseca jos gori prezir prema meni jer ga tata tuce zbog mene i ja sam kriva za njegove batine, sto i jeste tako. Govori mi cesto ruzne reci kao da ne shvata da to ne treba raditi. Tesko uci u smislu da mu je sve tesko da radi, zaboravlja domace zadatke, kada se potuce u skoli i uciteljica mu kaze da ima smanjenu ocenu iz vladanja na njega to ne utice. Ja i suprug imamo neskladan brak, ali se u poslednje vreme toliko trudimo da sve bude u redu i spustimo loptu, da sa njim razgovoarmao svakog dana da mu objasnimo da mora da postuje roditelje i da ne sme da se ponasa tako drsko ni prema roditeljima ni prema drugarima. On cesto kaze kako mi njega ne postujemo i to sto smo roditelji nismo bogovi i da i mi njega treba da slusamo. On stalno shvata kako je samo on ugrozen da je on uvek krivac. Pruzili smo mu sve sto je pozeleo, on mi je jedino dete, kada dobije nesto bude srecan, ali posle isto nastavlja. Kada ne mozemo da mu izadjemo u susret tu je galama, negodovanje,svađa. par puta je rekao kako ce da ode od kuce, vodila sam ga kod psihologa, pedagoga, oni kazu da je pametno veoma pametno dete ali njemu ni kazna ni batine i pohala nista ne znace. kada dobije po guzi kaze da to njega nista ne boli i da mu batine nista ne znace. Nemoguce je razgovarati sa njim u pojedinim momentima. Mnogo se plasim jer sve manje znam da izađem na kraj sa nim a krede i pubertet. Stalno govori kako ga smaram, kada ga ostavim na miru on ne odnosi domace, kada dobije munuse kaze nece vise i tako sve u krug. Nece da cita ni lektiru ni knjige njemu je sve opterecenje a ja ne mogu da pustim svoje dete da bude ravnodusno prema svemu, s tim da je on veliki emotivac i buntovnik. trenira ajkido stalno ga vodim na treninge, kada imam slobodnog vremena posle posla hocu da provedem snjim na najbolji nacin njemu sve nesto ne odgovoara. Suprug mu je dao uslov da cita dva sata i za ta dva sata ima jedan sat igrica na racunaru, on naravno nije pristao na to i nije igrao igrice ceo mesec, u fazonu bas me briga, a isto tako je i bio nervozan zbog istih. Ne moze da se uklopi u drustvo stalno ima podrugivanja, kao ima vise i tesko podnosi nepravdu, stalno hoce da nesto isteruje, tu je na mene ja sam kasno shvatila da je to uzaluzdna bitka i zelim njemu da to ukazem, jer je mnogo nervozan i mnogo energije trosi na to. Ja sam dete roditelja koji imaju nesrećan brak, otac nam nikad nije posvećivao paznju, skitao, imao drug ezene, stalno sam gledala svađe svojih roditelja, majku kako pati i postaje u braku zbog nas jer nema gde da ode i do danas se to nije promenilo, ali ja sam bila uz svojumajku i da budem dobro dete, odrekla sam se detinjstva i mladosti zbog njihovihjh problema trudec se da budem most i da se ne tuku, svađaju i sl. sada mi se proslost nastavlja a trudila sam se da budem sve ono sto moji roditelji nisu bili prema meni. Naravno po suprugu sam ja kriva za sve, zivimo u zajednici i iskreno ni ja nemam gde. sada zivim zbog svog sina i hocu da ga izvedem na pravi put, s tim da moj suprug insistira da je on formirana licnost i da je kasno, a ja to necu da prihvatim, ja se menjam sa 35 godina i stalno se trudim da se prilagodim drugima, izgubila sam sebe samo svoj zivot ne zivim. Molim vas da mi pomognete i date savet sta da radim, postoji li literarura koju mogu da procitam da mi pomogne da bolje shvatim svoje greske, da mogu da prepoznam sta ga muci i dam mu pravi savet, da primenim nesto sto ce uticati, jer sve sto sam do sada probala dalo je smao privremene rezultate.
Unapred zahvalna zabrinuta majka
Poštovana zabrinuta majko, pre nego što vam iko da bilo kakav stručni savet
o pozitivnom vaspitavanju deteta, morate se odreći negativnog vaspitavanja. Čak ni
kombinacija pozitivnog i negativnog vaspitavanja ne može dati pozitivan
rezultat. Ukoliko njega otac istuče kada vama uputi ružne reči, a vi to dopuštate, a onda vama suprug kaže da ste vi krivi za ponašanje sina, koji je pored svog truda vas i vašeg supruga da ga vaspitate sve agresivniji, onda se taj začarani krug treninga agresije, a ne samokontrole mora prekinuti. Dakle, NASILJE SE MORA ZAUSTVITI, a ono se uvuklo u vašu kuću. Da
bi dete naučilo da kontroliše svoj bes, potrebno je da ima adekvatne uzore,
modele. Vi sebe ne opisujete kao fizički nasilnu, već kao
okrivljenu ženu i majku koja je uhvaćena u zamku jer nemate gde da odete. A da imate, šta biste učinili? Vaš sin ima još manje izbora. Tako, u oklnostima u kojima odrasta može naučiti da je nasilje i neosetljivoost za tuđe emocije i potrebe pobednička taktika. Međutim, ja stičem
utisak da se naprotiv radi o veoma ranjivom dečaku koji je verovatno naučio da
mu je njegovo sadašnje ponašanje od pomoći da preživi u okolnostima u kojima
se nalazi. I ne samo to. Njegovo ponašanje je i ujedinilo roditelje, koji su
bili mnogo neskladniji kada je on bio bolji. To za njega može biti razlog
više da se ne popravlja ukoliko voli svoje roditelje, jer što je on gori oni
se više trude da spuste loptu i sa njim i među sobom. On nije kriv za
neskladan brak roditelja, za život u zajednici, za vaše nesretno detinjstvo
i nerazumevanje svog oca da je on još uvek samo dete a ne formirana ličnost uz svo uvažavanje njegovih 11 godina. Stoga, da bi se
roditelji savetovali kako da vaspitavaju, potrebno je da se vrate u okvire
roditeljstva, i pokušaju zajedno sa savetnikom da potraže zamene za
sadašnjie vaspitne navike koje su uticale na formiranje velike osetljivosti
dečaka, slabe kontrole ponašanja i štetnih navika u ponašanju . Ukoliko
budete pisali ponovo, mene će svakako prvo zanimati da li je od proteklog
pisma bilo nasilja u kući, kao i kako je drugačije ponašanje roditelja koji
ne okrivlju i ne tuku uticalo na ponašanje dečaka.
Pitanje broj: #6875
Postovani, dok sam pisala ovo pitanje nesto mi se desilo sa racunarom i nije prihvao lozinke pa cu Vam se obratiti ponovo uz izvinjenje ako dobijete vise istih pitanja. Imam sina od 11 godina i velikih problema. Ona je pametan decak i odlican ucenik. Ono sto me brine jeste njegova agresivnost, odbojnost koju oseca prema meni i dozivljava me kao nekog ko ga mrzi. Cak mi cesto kaze kako on mene mrzi. Osecam da sam toliko postala nemocna da uticem na svoje dete a imam utisak da on to zloupotrebljava. Suprug ga kad mi kaze tako nesto on ga istuce a onda je jos gore jer dete oseca jos gori prezir prema meni jer ga tata tuce zbog mene i ja sam kriva za njegove batine, sto i jeste tako. Govori mi cesto ruzne reci kao da ne shvata da to ne treba raditi. Tesko uci u smislu da mu je sve tesko da radi, zaboravlja domace zadatke, kada se potuce u skoli i uciteljica mu kaze da ima smanjenu ocenu iz vladanja na njega to ne utice. Ja i suprug imamo neskladan brak, ali se u poslednje vreme toliko trudimo da sve bude u redu i spustimo loptu, da sa njim razgovoarmao svakog dana da mu objasnimo da mora da postuje roditelje i da ne sme da se ponasa tako drsko ni prema roditeljima ni prema drugarima. On cesto kaze kako mi njega ne postujemo i to sto smo roditelji nismo bogovi i da i mi njega treba da slusamo. On stalno shvata kako je samo on ugrozen da je on uvek krivac. Pruzili smo mu sve sto je pozeleo, on mi je jedino dete, kada dobije nesto bude srecan, ali posle isto nastavlja. Kada ne mozemo da mu izadjemo u susret tu je galama, negodovanje,svađa. par puta je rekao kako ce da ode od kuce, vodila sam ga kod psihologa, pedagoga, oni kazu da je pametno veoma pametno dete ali njemu ni kazna ni batine i pohala nista ne znace. kada dobije po guzi kaze da to njega nista ne boli i da mu batine nista ne znace. Nemoguce je razgovarati sa njim u pojedinim momentima. Mnogo se plasim jer sve manje znam da izađem na kraj sa nim a krede i pubertet. Stalno govori kako ga smaram, kada ga ostavim na miru on ne odnosi domace, kada dobije munuse kaze nece vise i tako sve u krug. Nece da cita ni lektiru ni knjige njemu je sve opterecenje a ja ne mogu da pustim svoje dete da bude ravnodusno prema svemu, s tim da je on veliki emotivac i buntovnik. trenira ajkido stalno ga vodim na treninge, kada imam slobodnog vremena posle posla hocu da provedem snjim na najbolji nacin njemu sve nesto ne odgovoara. Suprug mu je dao uslov da cita dva sata i za ta dva sata ima jedan sat igrica na racunaru, on naravno nije pristao na to i nije igrao igrice ceo mesec, u fazonu bas me briga, a isto tako je i bio nervozan zbog istih. Ne moze da se uklopi u drustvo stalno ima podrugivanja, kao ima vise i tesko podnosi nepravdu, stalno hoce da nesto isteruje, tu je na mene ja sam kasno shvatila da je to uzaluzdna bitka i zelim njemu da to ukazem, jer je mnogo nervozan i mnogo energije trosi na to. Ja sam dete roditelja koji imaju nesrećan brak, otac nam nikad nije posvećivao paznju, skitao, imao drug ezene, stalno sam gledala svađe svojih roditelja, majku kako pati i postaje u braku zbog nas jer nema gde da ode i do danas se to nije promenilo, ali ja sam bila uz svojumajku i da budem dobro dete, odrekla sam se detinjstva i mladosti zbog njihovihjh problema trudec se da budem most i da se ne tuku, svađaju i sl. sada mi se proslost nastavlja a trudila sam se da budem sve ono sto moji roditelji nisu bili prema meni. Naravno po suprugu sam ja kriva za sve, zivimo u zajednici i iskreno ni ja nemam gde. sada zivim zbog svog sina i hocu da ga izvedem na pravi put, s tim da moj suprug insistira da je on formirana licnost i da je kasno, a ja to necu da prihvatim, ja se menjam sa 35 godina i stalno se trudim da se prilagodim drugima, izgubila sam sebe samo svoj zivot ne zivim. Molim vas da mi pomognete i date savet sta da radim, postoji li literarura koju mogu da procitam da mi pomogne da bolje shvatim svoje greske, da mogu da prepoznam sta ga muci i dam mu pravi savet, da primenim nesto sto ce uticati, jer sve sto sam do sada probala dalo je smao privremene rezultate. Unapred zahvalna zabrinuta majka
Odgovoreno: 20. 07. 2008.Poštovana zabrinuta majko, pre nego što vam iko da bilo kakav stručni savet o pozitivnom vaspitavanju deteta, morate se odreći negativnog vaspitavanja. Čak ni kombinacija pozitivnog i negativnog vaspitavanja ne može dati pozitivan rezultat. Ukoliko njega otac istuče kada vama uputi ružne reči, a vi to dopuštate, a onda vama suprug kaže da ste vi krivi za ponašanje sina, koji je pored svog truda vas i vašeg supruga da ga vaspitate sve agresivniji, onda se taj začarani krug treninga agresije, a ne samokontrole mora prekinuti. Dakle, NASILJE SE MORA ZAUSTVITI, a ono se uvuklo u vašu kuću. Da bi dete naučilo da kontroliše svoj bes, potrebno je da ima adekvatne uzore, modele. Vi sebe ne opisujete kao fizički nasilnu, već kao okrivljenu ženu i majku koja je uhvaćena u zamku jer nemate gde da odete. A da imate, šta biste učinili? Vaš sin ima još manje izbora. Tako, u oklnostima u kojima odrasta može naučiti da je nasilje i neosetljivoost za tuđe emocije i potrebe pobednička taktika. Međutim, ja stičem utisak da se naprotiv radi o veoma ranjivom dečaku koji je verovatno naučio da mu je njegovo sadašnje ponašanje od pomoći da preživi u okolnostima u kojima se nalazi. I ne samo to. Njegovo ponašanje je i ujedinilo roditelje, koji su bili mnogo neskladniji kada je on bio bolji. To za njega može biti razlog više da se ne popravlja ukoliko voli svoje roditelje, jer što je on gori oni se više trude da spuste loptu i sa njim i među sobom. On nije kriv za neskladan brak roditelja, za život u zajednici, za vaše nesretno detinjstvo i nerazumevanje svog oca da je on još uvek samo dete a ne formirana ličnost uz svo uvažavanje njegovih 11 godina. Stoga, da bi se roditelji savetovali kako da vaspitavaju, potrebno je da se vrate u okvire roditeljstva, i pokušaju zajedno sa savetnikom da potraže zamene za sadašnjie vaspitne navike koje su uticale na formiranje velike osetljivosti dečaka, slabe kontrole ponašanja i štetnih navika u ponašanju . Ukoliko budete pisali ponovo, mene će svakako prvo zanimati da li je od proteklog pisma bilo nasilja u kući, kao i kako je drugačije ponašanje roditelja koji ne okrivlju i ne tuku uticalo na ponašanje dečaka.
Pregledajte odgovore po oblastima