Dobar dan.Ne znam da li sam se obratila na pravo mesto,ali imam jedan problem.Vezan je za moju ishranu i nerazumevanje za nju od strane moje majke.Imam 21.god.,ali od kako znam za sebe uvek sam bila mrsava.U porodici mi niko nije gojazan.Priznajem da nisam neki gurman,ali bez problema jedem sve.Imam periode kada jedem vise ,nekada manje.Zbog obaveza na fakultetu nisam uvek u prilici da jedem nesto konkretno,ali trudim se da jedem ono sto mi organizam u tom trenutku trazi,bilo slatko,slano,neko voce...Ali moja mama to ne moze da razume.Stalno me kontrolise sta sam pojela,koliko i nikada joj nije dovoljno.Dolazimo zbog toga u sukob i to pocinje strasno da mi smeta,vrsi pritisak na mene.Primetila sam(i moje drustvo)da bolje jedem kada ona nije tu,kada sam negde van kuce.Ne znam sta da radim,kako da se postavim,pokusavam da joj objasnim,ali ne vredi.
Ako mozete molim vas posavetujte me!!!
Unapred puno hvala :)
Postovana dvadesetjednogodisnjakinjo. Kako ste mi vi opisali, ne radi
se o poremecaju ishrane, vec o problemima odnosa dve odrasle sobe, od
kojih jedna izgleda nije dovoljno shvacena odraslom (otuda valjada i
naslov - nerazumevanje). Obzirom da je tek pocelo da vam smeta
ponasanje "kontrolisuce" mame, pitam se koliko je potrebno jos vremena
pa da joj saopstite da ste vi odrasla osoba (kojoj je drzava dala pravo
da glasa za predsednika, da vozi auto, pravo da odlucuje o sudbini
drzave i odgovara o svojim postupcima) i da samim tim da mozete
samostalno odlucivati i o svojoj ishrani? Ukoliko zelite da vas neko
posmatrala kao odraslu, potrebno je da se tako i ponasate. Za to je
potrebno puno hrabrosti, odlucnosti i podrske. Obzirom da ste se javili
trazeci pomoc dokazali ste da prva dva preduslova posedujete. Strah da
ce se nesto poremetiti i vasim porodicnim odnosima je razumljiv, ali
nepotreban. Iz iskustva znam da je u porodicima u kojima je centralna
tema ishrana "deteta", obicno je zaobidjeno mnogo drugih "zataskanih"
tema koje cekaju da dodju na red za resavanje, ali njihove "idealne"
odnose jedino remeti "slab apetit deteta". Svojim stavom, pomocicete i
svojoj porodici da se suoci sa stvarnim problemima, umesto sa vasom
ishranom. Ukoliko smatrate da je vas odnos sa mamom (i tatom)
nedostupan korekciji, zatrazite pomoc od porodicnog savetnika koji ce
pomoci u ojacavanju individualnosti, ne samo vama, vec i drugim
zabrinutim clanovima porodice. Pozdrav :))
Pitanje broj: #350
Dobar dan.Ne znam da li sam se obratila na pravo mesto,ali imam jedan problem.Vezan je za moju ishranu i nerazumevanje za nju od strane moje majke.Imam 21.god.,ali od kako znam za sebe uvek sam bila mrsava.U porodici mi niko nije gojazan.Priznajem da nisam neki gurman,ali bez problema jedem sve.Imam periode kada jedem vise ,nekada manje.Zbog obaveza na fakultetu nisam uvek u prilici da jedem nesto konkretno,ali trudim se da jedem ono sto mi organizam u tom trenutku trazi,bilo slatko,slano,neko voce...Ali moja mama to ne moze da razume.Stalno me kontrolise sta sam pojela,koliko i nikada joj nije dovoljno.Dolazimo zbog toga u sukob i to pocinje strasno da mi smeta,vrsi pritisak na mene.Primetila sam(i moje drustvo)da bolje jedem kada ona nije tu,kada sam negde van kuce.Ne znam sta da radim,kako da se postavim,pokusavam da joj objasnim,ali ne vredi.
Odgovoreno: 02. 04. 2007.Ako mozete molim vas posavetujte me!!!
Unapred puno hvala :)
Postovana dvadesetjednogodisnjakinjo. Kako ste mi vi opisali, ne radi se o poremecaju ishrane, vec o problemima odnosa dve odrasle sobe, od kojih jedna izgleda nije dovoljno shvacena odraslom (otuda valjada i naslov - nerazumevanje). Obzirom da je tek pocelo da vam smeta ponasanje "kontrolisuce" mame, pitam se koliko je potrebno jos vremena pa da joj saopstite da ste vi odrasla osoba (kojoj je drzava dala pravo da glasa za predsednika, da vozi auto, pravo da odlucuje o sudbini drzave i odgovara o svojim postupcima) i da samim tim da mozete samostalno odlucivati i o svojoj ishrani? Ukoliko zelite da vas neko posmatrala kao odraslu, potrebno je da se tako i ponasate. Za to je potrebno puno hrabrosti, odlucnosti i podrske. Obzirom da ste se javili trazeci pomoc dokazali ste da prva dva preduslova posedujete. Strah da ce se nesto poremetiti i vasim porodicnim odnosima je razumljiv, ali nepotreban. Iz iskustva znam da je u porodicima u kojima je centralna tema ishrana "deteta", obicno je zaobidjeno mnogo drugih "zataskanih" tema koje cekaju da dodju na red za resavanje, ali njihove "idealne" odnose jedino remeti "slab apetit deteta". Svojim stavom, pomocicete i svojoj porodici da se suoci sa stvarnim problemima, umesto sa vasom ishranom. Ukoliko smatrate da je vas odnos sa mamom (i tatom) nedostupan korekciji, zatrazite pomoc od porodicnog savetnika koji ce pomoci u ojacavanju individualnosti, ne samo vama, vec i drugim zabrinutim clanovima porodice. Pozdrav :))
Pregledajte odgovore po oblastima