Postovani doktore molila vas bih za savjet moj sin ima jedanaest godina ide u peti razred.Po onome sto sam na ovom sajtu citala za hiper aktivnu djecu on u mnogo cemu lici na takvo dijete.Ima relativno slab skoro jako slab uspjeh u skoli (a izuzetno je inteligentan)nije otvoreno nasilnicki raspolozen ali u momentu reaguje skoro histericno na neke bezazlene stvari nema drugova nema interesovanja za nista a i ako projavi interes za nesto gubi ga brze nego sto ga je dobio,nista ne zavrsava do kraja i jako je konfuzan.U snu hoda i govori i nedavno je izvrsio nuzdu nocu.A svemu tome treba dodati i nistagmus na lijevom oku,strebizam i miopiju .Mi smo u stvari za svo njegovo ponasanje krivili oko medjutim bojim se da nije tako.Mi zivimo u malom gradu i nemamo neku odgovarajucu ustanovu gdje bi smo se mogli obratiti zato vas molim za savjet kako bih probala da sa njim nesto uradim sama.Pri tom mislim na postavljanje nekih normi u kuci skoli uopste u okolini jar ga vise ne mogu gle! dati kako se vuce iz sobe u sobu bezvoljan i apatican i totalno nezainteresovan za okolinu.Bar takav utisak ostavlja.Ja i suprug smo probali sve sto znamo bodrili ga ohrabrivali grdili ama bas nikave promjene nije bilo.Unaprijed zahvaljujem na savjetu
Kako ste mi napisali, izgleda da ponašanje vašeg sina deluje na vas tako da vi probate sve i svašta a neistrajete, niti imate uspeha ("jako slab uspeh, a izuzetno inteligentan (inteligentni)". Pitam se ko je usvojio čije ponašanje? Do sada ste za sve krivili oko (njegovo), i verujem da ste se u skaldu sa tim uverenjem i ponašali (pretpostavljam sa premnogo razumevanja, a malo granica), a sada se bojim da ćete možda preći na mesto u kome nije dostupna dečja psihijatrijska služba i psihološko savetovanje i nastaviti sa razumevanjem, ovogo puta sebe, jer nemate mogućnosti da pomognete. Međutim, primećujem da ste upotrebili stručne oftalmološke termine što mi daje nadu da vam je medicinska i psihološka pomoć ipak dostupna, možda u okolini. Zbog multiplih problema sa kojim se suočava vaš sin (i danju i noću), ali i članovi porodice (koji ne mogu da ga gledaju kako se vuče po kući i zbog toga traže pomoć i za njega, a verujem i sebe), predlažem da se prvo posavetujete sa školskim psihologom, a zatim i decjim psihijatrom koji će proceniti može li neko istovremno biti hiperaktivan i bezvoljan, apatičan i toitalno nezainteresovan za okolinu i da li je to ADHD ili neki drugi razvojni poremećaj ili je potreban neki drugi vid pristupa koji zahteva drugačije ponašanje drugih članova porodice, ali ovog puta bez odustajanja, konfuzije. Srdačan pozdrav
Pitanje broj: #1942
Postovani doktore molila vas bih za savjet moj sin ima jedanaest godina ide u peti razred.Po onome sto sam na ovom sajtu citala za hiper aktivnu djecu on u mnogo cemu lici na takvo dijete.Ima relativno slab skoro jako slab uspjeh u skoli (a izuzetno je inteligentan)nije otvoreno nasilnicki raspolozen ali u momentu reaguje skoro histericno na neke bezazlene stvari nema drugova nema interesovanja za nista a i ako projavi interes za nesto gubi ga brze nego sto ga je dobio,nista ne zavrsava do kraja i jako je konfuzan.U snu hoda i govori i nedavno je izvrsio nuzdu nocu.A svemu tome treba dodati i nistagmus na lijevom oku,strebizam i miopiju .Mi smo u stvari za svo njegovo ponasanje krivili oko medjutim bojim se da nije tako.Mi zivimo u malom gradu i nemamo neku odgovarajucu ustanovu gdje bi smo se mogli obratiti zato vas molim za savjet kako bih probala da sa njim nesto uradim sama.Pri tom mislim na postavljanje nekih normi u kuci skoli uopste u okolini jar ga vise ne mogu gle! dati kako se vuce iz sobe u sobu bezvoljan i apatican i totalno nezainteresovan za okolinu.Bar takav utisak ostavlja.Ja i suprug smo probali sve sto znamo bodrili ga ohrabrivali grdili ama bas nikave promjene nije bilo.Unaprijed zahvaljujem na savjetu
Odgovoreno: 11. 12. 2007.Kako ste mi napisali, izgleda da ponašanje vašeg sina deluje na vas tako da vi probate sve i svašta a neistrajete, niti imate uspeha ("jako slab uspeh, a izuzetno inteligentan (inteligentni)". Pitam se ko je usvojio čije ponašanje? Do sada ste za sve krivili oko (njegovo), i verujem da ste se u skaldu sa tim uverenjem i ponašali (pretpostavljam sa premnogo razumevanja, a malo granica), a sada se bojim da ćete možda preći na mesto u kome nije dostupna dečja psihijatrijska služba i psihološko savetovanje i nastaviti sa razumevanjem, ovogo puta sebe, jer nemate mogućnosti da pomognete. Međutim, primećujem da ste upotrebili stručne oftalmološke termine što mi daje nadu da vam je medicinska i psihološka pomoć ipak dostupna, možda u okolini. Zbog multiplih problema sa kojim se suočava vaš sin (i danju i noću), ali i članovi porodice (koji ne mogu da ga gledaju kako se vuče po kući i zbog toga traže pomoć i za njega, a verujem i sebe), predlažem da se prvo posavetujete sa školskim psihologom, a zatim i decjim psihijatrom koji će proceniti može li neko istovremno biti hiperaktivan i bezvoljan, apatičan i toitalno nezainteresovan za okolinu i da li je to ADHD ili neki drugi razvojni poremećaj ili je potreban neki drugi vid pristupa koji zahteva drugačije ponašanje drugih članova porodice, ali ovog puta bez odustajanja, konfuzije. Srdačan pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima