Molim vas da nam pomognete u sledecem: treba da upoznamo sedmogodisnjeg decaka koga bi trebalo da usvojimo a do sada nismo mogli dobiti previse informacija o njemu, osim sledeceg: sa dveipo godine oduzet je od majke koja ga je zapostavljala i kojoj je on trece od osmoro dece sa pet ili sest partnera, i svu decu je bezuslovno predala na usvajanje. Otac je nepoznat. Decak je proveo 6 meseci u Zvecanskoj pa je potom smesten u seosku hraniteljsku porodicu u selu u kome postoji centar za porodicni smestaj i mnoga domacinstva se time bave, i tamo je kao jedino smesteno dete pored dvoje njihove dece evo cetiri godine. Kazu da treba da mu se usade higijenske navike, da ima enurezu, da je `lepljiv`(?), da je vrlo ziv i brz i aktivan, da je dominantan (?), da je `zapustene` inteligencije i da sjajno boksuje i igra fudbal. Da je pripreman do nedavno da ce njegova majka doci po njega, pa mu je sada receno da to vise ne vazi, nego ce doci neki cika i teta...koji ce mu biti mama i tata. D! a se on jaako leepo adaptirao na tu hraniteljsku porodicu i da ih zove majka, tata, brat, sestra i da mu se ne ide odande, da ima tamo puno zivotinja, puno druge dece, sirinu... Kod nas je to potpuno drugacije, dece druge nema na puskomet, zivotinja nema, mi zivimo u vikend zoni 35km od grada, skola je na 4km bez trotoara, sigurno ce mu biti i dosadno. Imace potpunu promenu miljea, on obozava Grand Paradu a mi inace gledamo TV samo probrano,...shvatate sta hocu da kazem. Brinu me mnoge cinjenice, izostavljam sada sve ono sto me raduje i cemu se lepom nadam, i pitam vas: na sta treba da obratimo paznju i na koji nacin. Imali smo medju prijateljima jednu neuspelu adaptaciju, i osvedocili se koliko je slaba i nikakva sistemska podrska za usvojitelje i usvojenike. Unapred hvala
Čitajući vaše pitanje čudio sam se sopstvenoj smelosti da pokušavam da odgovorim na pitanje o ponašanju dečaka koga ne samo da ja nikada nisam video, nego nisu ni oni koji mi postavljaju pitanje u vezi tog dečaka. Kao i vi, i ja se pitam šta bih trebao da imam na umu pre nego vam odgovorim? Dete koje ste opisali okusilo je sve forme zastite koju omogućava socijalni sistem. Od institucije, preko hraniteljstva, pa sve do usvojenja koje najbliže odgovara uobičajenoj porodičnoj organizaciji. Prva dva oblika zaštite nose svoje rizike za razvoj psihopatoloških i sociopatoloških ispoljavanja. Najveći rizik nosi boravak u institucijama, najmanji u usvojiteljskoj porodici. Prednost života u hraniteljskoj porodici u kakvoj živi "vaš" dečak u odnosu na život u institucijma je što ima stalne figure roditelja, manje je dece što omogućava bolju kontrolu ponašanja, manja je razlika u godinama među decom, bolja polna balansiranost (muška-ženska deca), individualna a ne grupna nega, bolja fizička nega, manja izolovanost od spoljašnjeg sveta, bolje i stalnije vršnjačke relacije. Pormena sredine boravka i startelja, svakako lakše emocionalno podnosi sedmogodišnjak nego četrnaestogodišnjak.Ono što će dečak dobiti usvojenjem mnogo veća fokusiranost na njegove individualne fiziološke, emocionalne, umne potrebe kao i na bolju kontrolu ponašanja. Ne treba da se obeshrabrite promenom koju ćete doneti dečaku, jer mu predstoji mnogo učenja novih ponašanja i pobeđivanja zapuštenosti, kako u kući tako i u školi, a kako ćemu promena prijati zavisiće i od vas. Deca idu na usvajanje da bi im usvojitelji pružili zaštitu, negu i pomogli im da se osamostale, a ne da ih zabavljaju i zapuštaju inteligenciju i higijenske navike. Predlažem da od samog starta napravite mrežu pomoći tako što ćete potražiti dečjeg psihijatra u najblžem mestu sa kojim ćete se konsultovati oko ravojnih smetnji koje dečak već pokazuje (noćno mokrenje, vrlo brz i aktivan itd.). Psihijatra ćete povezati sa nadležnim iz Centra za socijalni rad, kao i sa stručnim timom škole (učitelj, psiholog, pedagog), čime ćete mrežom pomagača u znatnoj meri Vi pomoći dečaku da se adaptira na novi, ali uobičajeni način života sedmogodišnjaka koji žive u porodici sa jednim detetom. Strpljivo i hrabro. Srećno
Pitanje broj: #1901
Molim vas da nam pomognete u sledecem: treba da upoznamo sedmogodisnjeg decaka koga bi trebalo da usvojimo a do sada nismo mogli dobiti previse informacija o njemu, osim sledeceg: sa dveipo godine oduzet je od majke koja ga je zapostavljala i kojoj je on trece od osmoro dece sa pet ili sest partnera, i svu decu je bezuslovno predala na usvajanje. Otac je nepoznat. Decak je proveo 6 meseci u Zvecanskoj pa je potom smesten u seosku hraniteljsku porodicu u selu u kome postoji centar za porodicni smestaj i mnoga domacinstva se time bave, i tamo je kao jedino smesteno dete pored dvoje njihove dece evo cetiri godine. Kazu da treba da mu se usade higijenske navike, da ima enurezu, da je `lepljiv`(?), da je vrlo ziv i brz i aktivan, da je dominantan (?), da je `zapustene` inteligencije i da sjajno boksuje i igra fudbal. Da je pripreman do nedavno da ce njegova majka doci po njega, pa mu je sada receno da to vise ne vazi, nego ce doci neki cika i teta...koji ce mu biti mama i tata. D! a se on jaako leepo adaptirao na tu hraniteljsku porodicu i da ih zove majka, tata, brat, sestra i da mu se ne ide odande, da ima tamo puno zivotinja, puno druge dece, sirinu... Kod nas je to potpuno drugacije, dece druge nema na puskomet, zivotinja nema, mi zivimo u vikend zoni 35km od grada, skola je na 4km bez trotoara, sigurno ce mu biti i dosadno. Imace potpunu promenu miljea, on obozava Grand Paradu a mi inace gledamo TV samo probrano,...shvatate sta hocu da kazem. Brinu me mnoge cinjenice, izostavljam sada sve ono sto me raduje i cemu se lepom nadam, i pitam vas: na sta treba da obratimo paznju i na koji nacin. Imali smo medju prijateljima jednu neuspelu adaptaciju, i osvedocili se koliko je slaba i nikakva sistemska podrska za usvojitelje i usvojenike. Unapred hvala
Odgovoreno: 04. 12. 2007.Čitajući vaše pitanje čudio sam se sopstvenoj smelosti da pokušavam da odgovorim na pitanje o ponašanju dečaka koga ne samo da ja nikada nisam video, nego nisu ni oni koji mi postavljaju pitanje u vezi tog dečaka. Kao i vi, i ja se pitam šta bih trebao da imam na umu pre nego vam odgovorim? Dete koje ste opisali okusilo je sve forme zastite koju omogućava socijalni sistem. Od institucije, preko hraniteljstva, pa sve do usvojenja koje najbliže odgovara uobičajenoj porodičnoj organizaciji. Prva dva oblika zaštite nose svoje rizike za razvoj psihopatoloških i sociopatoloških ispoljavanja. Najveći rizik nosi boravak u institucijama, najmanji u usvojiteljskoj porodici. Prednost života u hraniteljskoj porodici u kakvoj živi "vaš" dečak u odnosu na život u institucijma je što ima stalne figure roditelja, manje je dece što omogućava bolju kontrolu ponašanja, manja je razlika u godinama među decom, bolja polna balansiranost (muška-ženska deca), individualna a ne grupna nega, bolja fizička nega, manja izolovanost od spoljašnjeg sveta, bolje i stalnije vršnjačke relacije. Pormena sredine boravka i startelja, svakako lakše emocionalno podnosi sedmogodišnjak nego četrnaestogodišnjak.Ono što će dečak dobiti usvojenjem mnogo veća fokusiranost na njegove individualne fiziološke, emocionalne, umne potrebe kao i na bolju kontrolu ponašanja. Ne treba da se obeshrabrite promenom koju ćete doneti dečaku, jer mu predstoji mnogo učenja novih ponašanja i pobeđivanja zapuštenosti, kako u kući tako i u školi, a kako ćemu promena prijati zavisiće i od vas. Deca idu na usvajanje da bi im usvojitelji pružili zaštitu, negu i pomogli im da se osamostale, a ne da ih zabavljaju i zapuštaju inteligenciju i higijenske navike. Predlažem da od samog starta napravite mrežu pomoći tako što ćete potražiti dečjeg psihijatra u najblžem mestu sa kojim ćete se konsultovati oko ravojnih smetnji koje dečak već pokazuje (noćno mokrenje, vrlo brz i aktivan itd.). Psihijatra ćete povezati sa nadležnim iz Centra za socijalni rad, kao i sa stručnim timom škole (učitelj, psiholog, pedagog), čime ćete mrežom pomagača u znatnoj meri Vi pomoći dečaku da se adaptira na novi, ali uobičajeni način života sedmogodišnjaka koji žive u porodici sa jednim detetom. Strpljivo i hrabro. Srećno
Pregledajte odgovore po oblastima