Poštovani dr,
imam ćerkicu od 3.5 god koja od svog 6-og meseca spava sama u sobi (prvo u krevecu posle u svom krevetu). Nikad do sad joj predspavanje ne pričamo priče (ja to kao dete nisam volela, a suprugovi jednostavno nisu imali vremena). Pošto me je doktor opšte prakse u savetovalištu izgrdio zbog toga ja sam joj jedno vreme čitala kraće pesmice (od Ršumovića, M.Antića itd) ali ona nije htela da zaspi kao što bi to radila dok joj ne pričam ništa. Kad sam prestala opet je ustalila spavanje, u 9 u krevet i već u 9 i15 ona spava.
Da li grešim i treba li, ako ništa drugo, zbog govora da joj čitam?
Unapred mnogo hvala
Poštovana,
jako se rastužim kada lekari iz sopstvenih ubeđenja ili nekog pročitanog teksta zanemare potrebe baš tog jednog pacijenta kojeg imaju pred sobom. Deset ili sto deteta iz nekog istraživanja ne predstavljaju svu decu na ovome svetu i ono što prija jednom ne može se generalizovati na sve, a pgotovo ne kada je šteta vidljiva. Spavanje je deo biološkog rima i nikakve pričice, čaša mleka, solo pevanje nemaju apsolutno nikakve veze sa smenjivanjem tog ritma koji je genetski programiran. Međutim, ti postupci (priče, mleko, kupanje, pevanje) su deo rituala uspavljivanja i uvođenja u san. Nekome trebaju nekome ne. Nekoga uspavljuju, nekoga razbuđuju. Praćenje teorije po svaku cenu je nelogično ukoliko se kosi sa potrebama vašeg deteta. Moj savet je da VAŠEM detetu priču pročitate nevezano za spavanje, da joj stimulišete razvoj govora samostalno ili kod logopeda, ali joj, za ime Boga, ne remetite ritam koji njoj prija i koji je ustalila. Što je najvažnije, gospođici ste veoma pomogli da se već uveliko osamostali (spava sama, uspavljuje se sama), na čemu vam čestitam.
Srdačno
Pitanje broj: #18364
Poštovani dr,
Odgovoreno: 02. 01. 2009.imam ćerkicu od 3.5 god koja od svog 6-og meseca spava sama u sobi (prvo u krevecu posle u svom krevetu). Nikad do sad joj predspavanje ne pričamo priče (ja to kao dete nisam volela, a suprugovi jednostavno nisu imali vremena). Pošto me je doktor opšte prakse u savetovalištu izgrdio zbog toga ja sam joj jedno vreme čitala kraće pesmice (od Ršumovića, M.Antića itd) ali ona nije htela da zaspi kao što bi to radila dok joj ne pričam ništa. Kad sam prestala opet je ustalila spavanje, u 9 u krevet i već u 9 i15 ona spava.
Da li grešim i treba li, ako ništa drugo, zbog govora da joj čitam?
Unapred mnogo hvala
Poštovana,
jako se rastužim kada lekari iz sopstvenih ubeđenja ili nekog pročitanog teksta zanemare potrebe baš tog jednog pacijenta kojeg imaju pred sobom. Deset ili sto deteta iz nekog istraživanja ne predstavljaju svu decu na ovome svetu i ono što prija jednom ne može se generalizovati na sve, a pgotovo ne kada je šteta vidljiva. Spavanje je deo biološkog rima i nikakve pričice, čaša mleka, solo pevanje nemaju apsolutno nikakve veze sa smenjivanjem tog ritma koji je genetski programiran. Međutim, ti postupci (priče, mleko, kupanje, pevanje) su deo rituala uspavljivanja i uvođenja u san. Nekome trebaju nekome ne. Nekoga uspavljuju, nekoga razbuđuju. Praćenje teorije po svaku cenu je nelogično ukoliko se kosi sa potrebama vašeg deteta. Moj savet je da VAŠEM detetu priču pročitate nevezano za spavanje, da joj stimulišete razvoj govora samostalno ili kod logopeda, ali joj, za ime Boga, ne remetite ritam koji njoj prija i koji je ustalila. Što je najvažnije, gospođici ste veoma pomogli da se već uveliko osamostali (spava sama, uspavljuje se sama), na čemu vam čestitam.
Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima