Poštovani,
Imam ćerku od 3.5god (rođena je 2005 god) i skoro godinu dana je bila centar pažnje i u mojoj i suprugovoj familiji (ali je ŽENSKO). Nepunih 11 mes. po njenom rođenju dever je dobio SINA! To u našoj porodici nije ništa promenilo, ali u suprugovoj familiiji mnogo. Odjednom unuka postaje manje vredna (oni se trude, ali ne uspevaju to da prikriju) i dete to oseća. Postala je agresivna isključivo prema bratu! Konsultovala sam puno stručnjaka i većina mi je rekla da je to prolazna faza ljubomore! Posvetila sam joj sve svoje vreme i nekako smo to pregrmeli. Problemi ponovo počinju kad sam ja u martu rodila ćerku, a dever dobio isto ćerku u aprilu! Sa mesec dana je deverovom detetu ustanovljeno da od nečeg boluje i svakih mesec dana je u bolnicama! Sina na to nisu pripremili, a on ima 2.5 god i fali mu majka! Tako da kad god nešto ne dobije to prerasta u užas (bacanje po podu, urlanje, baca sve što dohvati) a kad mu se skrene pažnja da to nije lepo, onda neutešno zakuka za majkom i naravno sve dobije! To je primetila i moja ćerka i počela isto da se ponaša. Kad joj pričao bukvalno nas iskulira, počela je da nam odgovara (daj matori ne gnjavite itd, a ima 3.5 god), U obdaništu je sve u redu. Čak ni njihov psiholog nije prinetio ništa.
Molim Vas šta da radim! Smatram da kao majka imam najveću odgovornost!!!
Unapred hvala
Poštovana,
sve u svemu, u vašoj familiji se sve(t) vrti oko dece, odnosno porodično funkcionisanje je organizovano isključivo prema potrebama dece (to zaključujem i po činjenici da znate samo da dever boluje od "NEKE" bolesti iako mesecima ide na lečenje). "Dete fokusirane porodice" nude neograničenu ljubav i nimalo jasna i dosledna pravila ponašanja koja deca treba da usvoje, pa kada trebaju samostalno da reaguju bivaju previše zahtevna prema okolini ili nesigurna i povučena. Lično, nikada ne govorim da je ljubomora prolazna faza jer se radi samo o uslovnoj prolaznosti ukoliko se i porodična pravila menjaju, inače ukoliko porodica ne menja ljubomora i suparništvo mogu prerasti u ozbiljno narušenje relacije. Ali, ako se odrasli ponašaju odgovorno, prilagođavajući se novim životnim okolnostima (rođenje drugog deteta, rođenje familijarne "zvezde" (koje by the way najčešće apsorbuju sve što u porodici nije u redu), bolest nekog člana porodice) i u skladu sa tim formiraju nova pravila ponašanja, deci preostaje da uče da se adaptiraju i svoje ponašanje menjaju. Majka se ne nadoknađuje dobijanjem igračke već emocionalnom bliskošću sa detetom. Histerično bacanje na pod nema veze sa nedostajanjem majke, već je to naučeno ponašanje (iz uverenja starijih da plač to znači, pa u skladu sa tom pretpostavkom reaguju učeći dete da ustvari na taj način dobije utehu, igračku ili okolina zaigra po principu "on okom mi skokom". To što psiholog nije ništa primetio je još jedna od činjenica koja ide u prilog hipotezi da se dete lepo snalazi tamo gde zna kakav je "kućni red" i ko donosi pravila.
Srdačno
Pitanje broj: #18333
Poštovani,
Odgovoreno: 02. 01. 2009.Imam ćerku od 3.5god (rođena je 2005 god) i skoro godinu dana je bila centar pažnje i u mojoj i suprugovoj familiji (ali je ŽENSKO). Nepunih 11 mes. po njenom rođenju dever je dobio SINA! To u našoj porodici nije ništa promenilo, ali u suprugovoj familiiji mnogo. Odjednom unuka postaje manje vredna (oni se trude, ali ne uspevaju to da prikriju) i dete to oseća. Postala je agresivna isključivo prema bratu! Konsultovala sam puno stručnjaka i većina mi je rekla da je to prolazna faza ljubomore! Posvetila sam joj sve svoje vreme i nekako smo to pregrmeli. Problemi ponovo počinju kad sam ja u martu rodila ćerku, a dever dobio isto ćerku u aprilu! Sa mesec dana je deverovom detetu ustanovljeno da od nečeg boluje i svakih mesec dana je u bolnicama! Sina na to nisu pripremili, a on ima 2.5 god i fali mu majka! Tako da kad god nešto ne dobije to prerasta u užas (bacanje po podu, urlanje, baca sve što dohvati) a kad mu se skrene pažnja da to nije lepo, onda neutešno zakuka za majkom i naravno sve dobije! To je primetila i moja ćerka i počela isto da se ponaša. Kad joj pričao bukvalno nas iskulira, počela je da nam odgovara (daj matori ne gnjavite itd, a ima 3.5 god), U obdaništu je sve u redu. Čak ni njihov psiholog nije prinetio ništa.
Molim Vas šta da radim! Smatram da kao majka imam najveću odgovornost!!!
Unapred hvala
Poštovana,
sve u svemu, u vašoj familiji se sve(t) vrti oko dece, odnosno porodično funkcionisanje je organizovano isključivo prema potrebama dece (to zaključujem i po činjenici da znate samo da dever boluje od "NEKE" bolesti iako mesecima ide na lečenje). "Dete fokusirane porodice" nude neograničenu ljubav i nimalo jasna i dosledna pravila ponašanja koja deca treba da usvoje, pa kada trebaju samostalno da reaguju bivaju previše zahtevna prema okolini ili nesigurna i povučena. Lično, nikada ne govorim da je ljubomora prolazna faza jer se radi samo o uslovnoj prolaznosti ukoliko se i porodična pravila menjaju, inače ukoliko porodica ne menja ljubomora i suparništvo mogu prerasti u ozbiljno narušenje relacije. Ali, ako se odrasli ponašaju odgovorno, prilagođavajući se novim životnim okolnostima (rođenje drugog deteta, rođenje familijarne "zvezde" (koje by the way najčešće apsorbuju sve što u porodici nije u redu), bolest nekog člana porodice) i u skladu sa tim formiraju nova pravila ponašanja, deci preostaje da uče da se adaptiraju i svoje ponašanje menjaju. Majka se ne nadoknađuje dobijanjem igračke već emocionalnom bliskošću sa detetom. Histerično bacanje na pod nema veze sa nedostajanjem majke, već je to naučeno ponašanje (iz uverenja starijih da plač to znači, pa u skladu sa tom pretpostavkom reaguju učeći dete da ustvari na taj način dobije utehu, igračku ili okolina zaigra po principu "on okom mi skokom". To što psiholog nije ništa primetio je još jedna od činjenica koja ide u prilog hipotezi da se dete lepo snalazi tamo gde zna kakav je "kućni red" i ko donosi pravila.
Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima