Postovani,
moj problem se javio pre 4 meseci. U vezi sam sa momkom vec skoro 6 godina. Planirali smo i da pocnemo da zivimo zajedno, ali on je dobio posao u inostranstvu na godinu dana, pa smo odlozili planove. I bilo je ok prvih 6 meseci, a onda katastrofa. Hteo je da uzme pauzu u nasem odnosu nekim ruznim pricama, svojoj prvoj devojci se \"hvalio\" da tamo ima neku zgodnu kolegenicu, meni kad sam sve saznala rekao da mu je samo eventualno padao sex na pamet sa njom, ali da me nije prevario, niti hteo. Posle 2 meseca natezanja preko telefonskih razgovora, priznao mi je da ima problema u predelu polnog organa i da platu nije primao mesecima. Jedva smo ga nagovorili ja i njegova majka da ode tamo na lekarski pregled, 3 meseca nakon sto se problem pojavio. Tada su mu rekli da nije nista ozbiljno, ali da ce morati na rutinsku intervenciju.Kaze da je mislio da je u pitanju rak testisa i da ce umreti, pa nije hteo da opterecuje mene i roditelje svojim problemima, a da ga je bilo sramota sto ne prima platu, pa nije smeo da nam kaze. Pozajmljivao je pare od nekih tamo kolega,svi znaju koliko je i kome duzan, sem roditelja i mene, a i roditelji i ja smo ga x puta pitali da li mu nesto treba da mu posaljemo. Niko od nas nije pravio nikada problema oko para, niti ja niti njegovi roditelji, tako da ne shvatam njegovo ponasanje. Vratio se, prosao operaciju i sve ce biti u redu, mada je malo sada depresivan. Shvata da je mogao mnogo da ugrozi prvo sebe, da je nas odnos u kome nije bilo kriza doveo do same ivice, a da nije dobio nista. Ali mene boli njegova neiskrenost i to sto nije imao poverenja u mene kada mu je bilo tesko i trebala mu je pomoc. Nije bio problem samo u meni, nije pricao ni roditeljima, ni bratu, povukao se u sebe, predao potpuno, digao ruke od svog zivota. Ne znam ni kako da mu pomognem, iskreno ne znam ni kako da mu verujem kao do sad, ali stvarno zelim da budem sa njim. S postovanjem. Maja

Odgovoreno: 14. 03. 2009.