Pitanje broj: #22285

Poštovani,

Imam problem koji me svakodnevno guši. Imam 24god. i u vezi sam sa dečkom koji ima 30god. Jako sam zadovoljna vezom koju imam, i ništa tu ne bih menjala. Kao da smo rodjeni jedno za drugo. Pričali smo i o zajedničkom životu i braku, kada završim sa školom (apsolvent sam i ostalo mi je jos 4 ispita i diplomski). Problem su moja sestra i moja mama... SESTRA: ima 27god., potpuno nezadovoljna svojim životom, emotivno ne ispunjena, dugo nema vezu, nema pravih prijateljstva koja traju, već se svaki njen odnos zasniva na površnom druženju. I ona ne smatra da je problem u njoj, već u celoj okolini. Nas dve smo potpuna suprotnost, dok ja mislim da je za ljubav potrebno dvoje i da bi uspelo neophodno je uzajamno pružanje, ona u teoriji to isto priča, a u praksi samo traži da se njoj poklanja i ljubav i pažnja... Problem je u tome, što svaki postupak mog dečka ona osudjuje, npr. zašto mi toliko šalje poruke, zašto me zove, zašto je uradio ovo, a zašto ono i svemu tome daje negativnu konotaciju. Na sve to, svakodnevno sugerira mami i svaki naš postupak prepričava kako ona vidi. MAMA: Njoj se ne svidja moj izbor, prvenstveno što po njoj ja mnogo bolje fizički izgledam od njega i da me on ne zaslužuje. Ne svidja joj se što je on buca. Ne mogu da joj dokažem da je meni mnogo bitniji njegov mentalni sklop ličnosti i da mi odgovara onakav kakav jeste i da mi ne smeta njegova kilaža. Prosto i jednostavno volim ga što je takav. Ubedjena je da neću završiti sa školom, kako on pokušava da me odvuče od toga, a ni jedan realan razlog nema za takvim razmišljanjem. Sa njim sam izgubila nevinost i kada sam joj to rekla, na njeno uporno insistiranje, tu je nastao opšti haos. Kaže da sam je razočarala, da sam pogrešna osoba na koju je gubila vreme, što me te njene reči jako bole. Izmišlja bolesti i pokušava time da privuče paznju ( bar ja mislim da pokušava da moju pažnju usmeri sa mog dečka na nju), a kada je konkretno pitam šta je boli, ona mi formalno i ironično kaže da se ne opterećujem time, jer ja imam svoj život. A istovremeno mi i ne dozvoljava da imam svoj život, jer sve voli da zna, pa čak i šta i o čemu pričam sa svojim dečkom. Pokušava da me odvoji od njega, tako što forsira da se vratim u grad u kome oni žive (pošto u drugom gradu studiram), i da dolazim samo za ispite. Takodje joj se ne svidja što moj dečko nije toliko materijalno obezbedjen da sebi priušti "vile i kućne pomoćnice", ali meni to ni ne treba, čitav život živim bez toga. Jedino što mi treba je bogatstvo koje imam sa njim, a to je mir, sigurnost, razumevanje sreca, pažnja, jednom rečju ljubav. Pokušavala sam mnogo puta da pričam sa njom,čak mi je dečko predložio da zajedno popričamo sa njom da ona konačno shavti da on ima ozbiljne namera sa mnom, ali ne vredi. Ne želi da me sasluša, ima neku viziju u svojoj glavi. I često zna da mi kaže: "Stavi prst na čelo, da vidiš da li si normalna". Pa valjda imam pravo da sama izaberem koga ću da volim i da uživam u tome, a ne da mi neko to odredjuje. Nemam ništa protiv ni da mi da negativno mišljenje, ali da je ono pospešeno činjenicama, a ne njenim pretpostavkama, koje sa stvarnošću, ne mogu da se porede. Ne znam šta da radim. Ne želim da žrtvujem ljubav i vezu zbog svoje mame i njenih želja. Ipak ne želim ni da odnos izmedju nas dve bude ovakav, jer je volim. Nadam se da ste me razumeli i da nisam bila konfuzna. Ja ne znam kako dalje, a u Vas verujem,tj. verujem da ćete naći bar neki izlaz iz ovoga.
Unapred sam Vam zahvalna, prvenstveno na vremenu koje ste odvojili, a potom i što se pored svog života zamarate sa nama kojima puno znači Vaš odgovor. Hvala još jednom.