Moj sin ima 9 i po godina. Ima brata 4 g., ja

Prvo pitanje koje se ne odnosi samo na Vas je, zašto udovoljavati osobi koja vas ne poštoje? Da li mi svojim postupanjem onda činimo da nas više ili još manje poštuje? Da li tada možemo biti autoritet za tu osobu, pa makar to bilo i dete od 9 godina? Kakvu poruku šaljemo drugima, kako treba sa nama da se ophode? Da li će mlađe dete shvatiti da je bolje biti kao saradljiv ili se ponašati kao brat da ne bi bio zanemaren? To su sve pitanja na koja bi bilo dobro da sami sebi odgovorite (i odgovorimo) pre nego se usmerimo na ponašanje deteta. Vaša porodica prolazi kroz fazu obnavljanja domaćinstva u kome je došlo do ponovnog sklapanja braka. Takva domaćinstva se susreću sa mnoštvom novih pravila organizacije, adaptacije članova i uticajima članova koji su otišli. Niste napisali pre koliko vremena ste se ponovo venčali, šta je sa bivšim suprugom (napustio porodicu, da li je i on oženjen, da li je uopšte živ) i koliko je prošlo vremena od razvoda do ponovnog sklapanja braka. Sve su to relevantni podaci koji mogu objasniti kako su događaji uticali na ponašanje dečaka i njegov odnos prema biološkom ocu koga može da idealizuje a vas da krivi zbog razvoda, što treba promeniti (detriangulisati). Sa druge strane, važno je kakva je novouspostavljena realcija sa očuhom (koga uopšte ne pominjete kao da nema nikakvog uticaja na dešavanja i na dečaka već da to čine ujak i baka), što takođe treba promentiti da bi dečak razumeo koje su nove porodične granice i pravila funkcionisanja porodice, i odraslih i dece u njoj. Dakle, mnogo posla, a potrebno je što pre krenuti da bi dečak što pre postao funkcionalan član porodice bez problema u ponašanju i relacijama sa drugim članovima porodice, pogotovo sa vama, što kasnije može imati veze i sa uspotavljanjem i razumevanjem bliskih emocionalnih odnosa sa drugim ženama. Dakle, preporučujem porodičnu terapiju u kojoj će učestvovati svi članovi nove porodice.
Srdačno