Imam 32 godine i na proleće planiram venčanje. Moj budući suprug i

Imam 32 godine i na proleće planiram venčanje. Moj budući suprug i ja imamo završene ekonomske fakultete, četiri godine smo u vezi i odlično se slažemo. Međutim ja sam nezadovoljna i depresivna. Promenila sam do sada pet poslova i nisam uspela da se izborim ni za svoju poziciju, a ni platu. Sve su to bili uglavnom poslovi sa srednjom školom koji nisu dobro plaćeni. Nemam uticajne prijatelje koji bi mi pomogli da dođem do nekog trajnijeg i kvalitetnijeg posla.S a budućim suprugom je ista situacija. Sve pokušavamo sami da rešimo, jer drugog izbora i nemamo. Ono što mene brine je kako čovek da nauči da živi u takvoj neizvesnosti? Pošto planiram trudnoću, erovatno ću dobiti otkaz, jer radim kod privatnika, a ko zna kada ću naći drugi posao. I kada ću početi da radim u svojoj struci, treba li to da bude sa 40 godina? Naravno tu je i finansijska nesigurnost. Nekada mislim da sam previše ambiciozna i da većina ljudi živi kao i ja. Ipak, ne mislim da su moje želje prevelike, samo želim normalan život. Ne sanjam luksuz. Osećam da živim jedan promašen život, jer vidim da me u budućnosti čeka samo mučenje i neizvesnost.
Kako da pomognem sebi i koje to meni osobine nedostaju da postignem ono što želim? Najgore je što problemi tek predstoje, a ja se već osećam umorno.