Pitanje broj: #39129

Pozdrav od mene! Imam 27. Godina i verenika koji ima 29. Lepo se slazemo, volimo i razumemo se dosta dobro. Jedino sto mi smeta je sto je slabiji u emotivnom smislu od mene, lako mu je promeniti misljenje, neurotican je. . . Trudim se da mu pomognem pricamo stalno o tome. Jako je napet, ima trenutaka kada svima oko sebe podigne pritisak bez ikakvog razloga. Skrenula sam mu paznju na to, on onda pije i tako se opusti i bude ok. Plasim se da nije potencijalni alkoholicar. I to sam mu raekla, ali on tvrdi da ne pije iz tih razloga. Sledeci problem koji imamo je sto mi se ponekd cini da nemamo nasu intimu. Cini mi se da on sve (ali bukvalno sve) prica svojjim roditeljima i sestrama. Stalno je u nekom grcu i vise puta sam primetila da se on ustavri boji svega, da nikom nista ne veruje dok to njegovi ne odobre. Mene su prihvatili i ok su prema meni, ali me nervira to stalno mesanje u nas zivot. Volim ga i nemaju sta da mi zamere, ali mislim da preteruju. Tu ne krivim njih vec njega. Iako je tako vaspitan, odrasli smo i moze sada biti svoj covek i ziveti samostalno. Oboje radimo, i pre svadbe planirali smo da zivimo zajedno neko vreme. Medjutim umesali su se njegovi roditelji koji mu nisu direktno zabranili da ode ali posredno jesu. On je trazio da ja dodjem da razgovaram s anjima i da ce mu tako biti lakse da ode od njih. Sto sam odbila, jer ne zelim da se mesam u njihove odnose. On se naljutio i sada je besan i uvredjen. Iako ga volim i stalo mi je do njega stvarno nemam vise zivaca za takvo ponasanje.