Postovani, neznam da li ovo pripada vasoj oblasti ali drugome nemam kome da ovakvo pitanje postavim. Moj problem se odnosi na odnos snaja-svekrva. Od kako zivimo zajedno nas odnos je sve gori a posto sam majka cetvoromesecne bebe, ona ne samo da me smatra nistavnom vec i nepodobnom za majku. Kako okrenem leda tako me najcrnje ogovara, moje roditelje ignorie kada dodu da vide svoje unuce a ja sam totalno nemocna jer neznam kako da joj se suprostavim. Dovoljno je i to sto sam po izlasku iz porodilista pala u depresiju-gurala me od pulta za povijanje bebe, ulazila tokom noci u nasu spavacu sobu a i plasila me pitanjima da li dok beba spava dise znajuci da se bojim jer sam prvu bebu izgubila u 31nedelji trudnoce 2006godine. Iskreno vise mi odmaze nego sto mi pomaze a moj suprug na sve to cutke gleda cak na kraju budem ja kriva jer me po njenim recima svo vreme pazi i drzi ko malo vode na dlau. Molim vas pomozite mi.
Poštovana, Život sa roditeljima retko kad ispadne dobro rešenje. Naročito je "kritična" kombinacija snaja-svekrva, verovatno zbog težnje i jedne i druge žene da drže konce u svojim rukama i nadzor nad situacijom u kući. Često se događa da se muškarci lome između uloge supruga i oca sa jedne strane, i dobrog sina sa druge strane. Verujem da suprug želi da vam pomogne i bude vam oslonac, ali sa druge strane muči ga oseća ćej da ispasti loš sin ako prigovori majci. Pokušajte porazgovarati sa svojim suprugom. Ona je njegova majka i on će lakše razgovarati sa njom i objasniti joj koliko vam smeta i koliko vas muči njeno ponašanje. Objasnite mu šta vam smeta, kako se osećate i da ste još uvek ranjivi i uplašeni. Na njemu je da pokaže svoju zrelost kao vašeg supruga i oca malog deteta i reši taj problem. Naravno, neuporedivo bolje je kad mladi ljudi žive sami mada ne znam koliko je to moguće u vašoj situaciji. Verujem da ste dovoljno snažni da zajedno sa suprugom postavite granice (i psihološke i fizičke) koje imaju za zadatak, sa jedne strane da čuvaju integritet i autonomiju porodice, a sa druge da budu dovoljno otvorene za razvoj porodice i održavanje odnosa sa bliskim i značajnim osobama.
Pitanje broj: #38106
Život sa roditeljima retko kad ispadne dobro rešenje. Naročito je "kritična" kombinacija snaja-svekrva, verovatno zbog težnje i jedne i druge žene da drže konce u svojim rukama i nadzor nad situacijom u kući. Često se događa da se muškarci lome između uloge supruga i oca sa jedne strane, i dobrog sina sa druge strane. Verujem da suprug želi da vam pomogne i bude vam oslonac, ali sa druge strane muči ga oseća ćej da ispasti loš sin ako prigovori majci. Pokušajte porazgovarati sa svojim suprugom. Ona je njegova majka i on će lakše razgovarati sa njom i objasniti joj koliko vam smeta i koliko vas muči njeno ponašanje. Objasnite mu šta vam smeta, kako se osećate i da ste još uvek ranjivi i uplašeni. Na njemu je da pokaže svoju zrelost kao vašeg supruga i oca malog deteta i reši taj problem. Naravno, neuporedivo bolje je kad mladi ljudi žive sami mada ne znam koliko je to moguće u vašoj situaciji. Verujem da ste dovoljno snažni da zajedno sa suprugom postavite granice (i psihološke i fizičke) koje imaju za zadatak, sa jedne strane da čuvaju integritet i autonomiju porodice, a sa druge da budu dovoljno otvorene za razvoj porodice i održavanje odnosa sa bliskim i značajnim osobama.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima