Poštovani,
Problem zbog kojeg Vam se obraćam doveo je sestru i mene u jednu bezizlaznu situaciju i imamo utisak da se vrtimo u krug, šta god da pokušamo da uradimo. U pitanju su naši
roditelji i njihov odnos, a samim tim i naš odnos sa njima. Ja imam 43 god, udata sam, imam dvoje dece i lep i skladan brak. Sestra ima 40 god, neudata, radi na prekookeanskom brodu i posle svakih 6 meseci dolazi kući na odmor. Mama ima 65, a tata, 72 godine i od kako sestra i ja znamo za sebe oni se ceo život oko nečeg
svađaju i raspravljaju. Tata je inače dijabetičar, skoro 10 godina, ali nije
insulinski zavistan. U tom njihovom odnosu sestra i ja smo veoma često bile "
tampon zona", svaka na svoj način, kako je znala i umela. Skoro da ne pamtimo duže periode
bez trzavica i svađa. Povodi su razni i imamo utisak da im neki poseban povod nije ni potreban. Kao da ne umeju drugačije da žive. Tata je bio ljubomoran i često mami prebacivao, bez razloga, razne stvari. Mama je radila jedno kraće vreme i to često prebacuje tati, jer kaže da joj nije davao da radi dok smo mi bile male. Svađe im često počinju oko sitnica da bi se veoma brzo proširile u veće sukobe i tada se često spominju stvari iz prošlosti, iz nekih prethodnih svađa. Nakon toga mama zaćuti, neće da komunicira sa tatom, ako i progovori onda je gruba. Tata tad pokušava da izgladi situaciju, ulagije se, radi sve što zna da bi njoj prijalo i kad mama malo popusti, nastupi kraće zatišje i onda opet po starom. Sestra i ja u tim situacijama pokušavamo da ih smirimo. Pokušavamo da razgovaramo sa njima, odvojeno, pa onda i sa oboma. Tata tada daje obećanja, mama sumnja, jer zna da to ne traje dugo. Pokušavale smo i sa nekom vrstom pretnji, u smislu da ja neću dolazati kod njh sa decom dok se ne srede, ili da će sestra da iznajmi stan kad dođe na odmor i slične stvari. Jedno vreme sam htela da počnem da izmišljam probleme u svom braku, da vide kako je to, kako se ja osećam, ali nisam uradila. I tako se vrtimo u krug. Veoma smo iscrpljene od svega. Svaka od nas
hoće svoj mir i želimo da se posvetimo onome što imamo. Ja porodici, sestra poslu, vezi. Znamo da i oni pate zbog svog odnosa, da nisu srećni. Znamo da nas roditelji vole, da su požrtvovani, ali kako da im objasnimo koliko patimo zbog njihovog ponašanja? Nemojte da mislite da im to nismo rekle. Sve smo pokušale. Ili bar mislimo da jesmo? Gde je granica u odnosima roditelj-dete? Da li smo nas dve pogrešile što smo se mešale u njihov odnos i htele da imamo
mir u roditeljskoj kući? Govoromo im da imaju dosta godina i da ostatak života treba što bolje da prožive, a u njihovom slučaju je to sloga,
dan bez svađe. Zaboravila sam da kažem da smo kao porodica veoma vezani i zato svi patimo, svako na svoj način. Kako da im pomognemo, kako da se ponašamo sestra i ja? Tata ne bi pristao da ide u neko savetovalište, a mama bi, što mu je i predlagala. Pismo je obimno, ali nisam znala kako na kraći način da objanim celu priču.
Hvala na strpljenju
očajne sestre.
Poštovana,
Drago mi je da i pored
neskladnog braka Vaših roditelja, vi imate lep skladan brak. Prema Vašem opisu Vaši roditelji su
konstantno nezadovoljni bračni partneri u nestabilnoj vezi što bi otprilike odgovaralo odnosu tzv. "iznurenih svađalica". Iznureni su svojim svađama i rasravama sa povremenim
tampon zonama koje ste činile i činite vi i vaša sestra. Svakako da su uspešni u svom roditeljstvu ali ne i u partnerskom odnosu. "kao da ne umeju drugačije da žive" je rečenica koja ukuzuje da je potrebna promena ponašanja u čitavom začaranom krugu, a pokretač promena bi mogla da bude Vaša majka koja je predlagala
odlazak u savetovalište. Svakao bi bilo blagotvorno poštovanje i prihvatanje dobre volje za promenama u odnosu, što bi svakako bio prvi korak ka poboljšanju partnerske relacije. Savetovanje sa porodičnim terapeutom bio u svakom slučaju bilo značajno kako za vas dve sestre, tako i za Vaše roditelje.
Pozdrav.
Poštovana, zar ne vidite da su Vaši roditelji navikli da tako žive, jednostavno izgleda da je takva komunikacija za njih normalna. Mislim da ste se umešali u njihov bračni život. Pa zamislite da ste vi u nekoj "
sitnoj svađi"
sa mužem i da se Vaša mama nađe tu, a vi dobro znate kako funkcionišete i da ćete već na svoj način da rešite stvar, ali Vaša će mama sve to videti drugačijim očima pa tako i vi i sestra celokupnu situaciju gledate sasvim drugačije nego što u biti jeste. Najbolje bi bilo kada započne
loša komunikacija između njih da se povučete i odete svojoj deci i mužu i ostavite ih da sami reše stvar. A možda oboje i vole publiku, da bi se dokazivali pred drugima. Ljuba
Dober dan hćerka Vaše majke i oca... Znate šta Vam predlagam; Vaša sestra, ko dojde na odmor neka v latenci potraži
stan za sebe i Vašu majku i živite oboje skupa u stanu
za kojega adresu Vaš otac ne zna. Pustite ga više sedmica doma
kući-bez mame i hćeri, pa neka naj razmišlja-kako će se snaći
sam-bez ikakve pomoći... To je dobar lijek psihićki za očeve koji tražu skoro svaki dan antagonizem a so i pomali i
sadistični-samoća je najbolji lijek. Uz srdačnost i mnogo agatologije vam želim
gspđa ema iz kopra doma
Pitanje broj: #36590
Problem zbog kojeg Vam se obraćam doveo je sestru i mene u jednu bezizlaznu situaciju i imamo utisak da se vrtimo u krug, šta god da pokušamo da uradimo. U pitanju su naši roditelji i njihov odnos, a samim tim i naš odnos sa njima. Ja imam 43 god, udata sam, imam dvoje dece i lep i skladan brak. Sestra ima 40 god, neudata, radi na prekookeanskom brodu i posle svakih 6 meseci dolazi kući na odmor. Mama ima 65, a tata, 72 godine i od kako sestra i ja znamo za sebe oni se ceo život oko nečeg svađaju i raspravljaju. Tata je inače dijabetičar, skoro 10 godina, ali nije insulinski zavistan. U tom njihovom odnosu sestra i ja smo veoma često bile " tampon zona", svaka na svoj način, kako je znala i umela. Skoro da ne pamtimo duže periode bez trzavica i svađa. Povodi su razni i imamo utisak da im neki poseban povod nije ni potreban. Kao da ne umeju drugačije da žive. Tata je bio ljubomoran i često mami prebacivao, bez razloga, razne stvari. Mama je radila jedno kraće vreme i to često prebacuje tati, jer kaže da joj nije davao da radi dok smo mi bile male. Svađe im često počinju oko sitnica da bi se veoma brzo proširile u veće sukobe i tada se često spominju stvari iz prošlosti, iz nekih prethodnih svađa. Nakon toga mama zaćuti, neće da komunicira sa tatom, ako i progovori onda je gruba. Tata tad pokušava da izgladi situaciju, ulagije se, radi sve što zna da bi njoj prijalo i kad mama malo popusti, nastupi kraće zatišje i onda opet po starom. Sestra i ja u tim situacijama pokušavamo da ih smirimo. Pokušavamo da razgovaramo sa njima, odvojeno, pa onda i sa oboma. Tata tada daje obećanja, mama sumnja, jer zna da to ne traje dugo. Pokušavale smo i sa nekom vrstom pretnji, u smislu da ja neću dolazati kod njh sa decom dok se ne srede, ili da će sestra da iznajmi stan kad dođe na odmor i slične stvari. Jedno vreme sam htela da počnem da izmišljam probleme u svom braku, da vide kako je to, kako se ja osećam, ali nisam uradila. I tako se vrtimo u krug. Veoma smo iscrpljene od svega. Svaka od nas hoće svoj mir i želimo da se posvetimo onome što imamo. Ja porodici, sestra poslu, vezi. Znamo da i oni pate zbog svog odnosa, da nisu srećni. Znamo da nas roditelji vole, da su požrtvovani, ali kako da im objasnimo koliko patimo zbog njihovog ponašanja? Nemojte da mislite da im to nismo rekle. Sve smo pokušale. Ili bar mislimo da jesmo? Gde je granica u odnosima roditelj-dete? Da li smo nas dve pogrešile što smo se mešale u njihov odnos i htele da imamo mir u roditeljskoj kući? Govoromo im da imaju dosta godina i da ostatak života treba što bolje da prožive, a u njihovom slučaju je to sloga, dan bez svađe. Zaboravila sam da kažem da smo kao porodica veoma vezani i zato svi patimo, svako na svoj način. Kako da im pomognemo, kako da se ponašamo sestra i ja? Tata ne bi pristao da ide u neko savetovalište, a mama bi, što mu je i predlagala. Pismo je obimno, ali nisam znala kako na kraći način da objanim celu priču.
Hvala na strpljenju očajne sestre.
Drago mi je da i pored neskladnog braka Vaših roditelja, vi imate lep skladan brak. Prema Vašem opisu Vaši roditelji su konstantno nezadovoljni bračni partneri u nestabilnoj vezi što bi otprilike odgovaralo odnosu tzv. "iznurenih svađalica". Iznureni su svojim svađama i rasravama sa povremenim tampon zonama koje ste činile i činite vi i vaša sestra. Svakako da su uspešni u svom roditeljstvu ali ne i u partnerskom odnosu. "kao da ne umeju drugačije da žive" je rečenica koja ukuzuje da je potrebna promena ponašanja u čitavom začaranom krugu, a pokretač promena bi mogla da bude Vaša majka koja je predlagala odlazak u savetovalište. Svakao bi bilo blagotvorno poštovanje i prihvatanje dobre volje za promenama u odnosu, što bi svakako bio prvi korak ka poboljšanju partnerske relacije. Savetovanje sa porodičnim terapeutom bio u svakom slučaju bilo značajno kako za vas dve sestre, tako i za Vaše roditelje.
Pozdrav.
Komentari na pitanje: #36590
Pregledajte odgovore po oblastima